Италија истражује тврдње да су туристи плаћали да у опкољеном Сарајеву убијају цивиле

Француски војник УН стоји поред групе Сарајлија који траже склониште иза француског оклопног транспортера УН од снајперске ватре након што су их француски мировњаци УН спасили из њиховог комбија на опасној раскрсници у Сарајеву у четвртак, 8. јуна 1995.

Аутор фотографије, AP Photo/Jerome Delay

Потпис испод фотографије, Сарајево током опсаде 8. јуна 1995, сакривање од снајпера са околних брда
    • Аутор, Сара Рејнсфорд
  • Време читања: 5 мин

Јавно тужилаштво у Милану покренуло је истрагу о тврдњама да су италијански држављани путовали у Босну и Херцеговину на „снајперске сафарије“ током рата почетком 1990-их.

Италијани и други су наводно плац́али велике суме да би пуцали на цивиле у опкољеном Сарајеву.

Тужбу у Милану поднео је новинар и романописац Ецио Гавацени.

Описао је „потеру веома богатих људи“, страствених према оружју који су „платили да би могли да убијају беспомоц́не цивиле“ са положаја Војске Републике Српске у брдима око Сарајева.

Према неким извештајима, наплац́иване су различите цене за убијање мушкараца, жена или деце.

Више од 11.000 људи погинуло је током бруталне опсаде Сарајева од 1992. до 1995. године.

Југославија је била растрзана ратом, а град су окруживале снаге Војске Републике Српске.

Сарајево је било под сталним гранатирањем и снајперском ватром.

Сличне тврдње о „ловцима на људе“ из иностранства објављиване су неколико пута током година, али доказе које је прикупио Гавацени, попут сведочење официра босанске војне обавештајне службе, сада испитује италијански тужилац за борбу против тероризма Алесандро Гобис.

Оптужба је убиство.

Становници Сарајева трче кроз раскрсницу познату по снајперској активности након што је граната пала у центру града 20. јуна 1992. године

Аутор фотографије, CHRISTOPHE SIMON/AFP

Потпис испод фотографије, Више од 11.000 цивила убијено је у Сарајеву током троипогодишње опсаде (20. јун 1992. године)

Босански официр је очигледно открио да су његове колеге сазнале за такозване сафарије крајем 1993. године, а затим су информације проследиле италијанској војној обавештајној служби Сисми почетком 1994. године.

Одговор од Сисмија стигао је неколико месеци касније, рекао је.

Открили су да ц́е „сафари“ туристи летети из северноиталијанског пограничног града Трста, а затим путовати до брда изнад Сарајева.

„Стали смо на крај томе и више нец́е бити сафарија“, речено је полицајцу, према новинској агенцији Анса.

У року од два до три месеца одласци 'на сафари' су престали.

Погледајте видео: Опсада Сарајева - сећања преживелих

Потпис испод видеа,

Ецио Гавацени, који обично пише о тероризму и мафији, први пут је прочитао о снајперским турама у Сарајево пре три деценије када је италијански лист Коријере дела Сера објавио причу, али без чврстих доказа.

Вратио се теми након што је видео „Сарајевски сафари“, документарни филм из 2022. године словеначког редитеља Мирана Жупаниц́а, у којем се тврди да су они који су учествовали у убиствима дошли из неколико земаља, међу којима су Сједињене Државе, Русија и Италија.

Гавацени је почео даље да истражује и у фебруару је тужиоцима предао налазе, за које се каже да чине досије од 17 страница.

Међу њима је и извештај бивше градоначелнице Сарајева Бенјамине Кариц́.

Босанка трчи улицом кроз подручје које су обично циљали српски снајперисти у центру Сарајева 4. августа 1993. године.

Аутор фотографије, MICHAEL EVSTAFIEV/AFP

Потпис испод фотографије, Снајперисти би пуцали на цивиле из подручја под контролом Војске Републике Српске изнад Сарајева (4. август 1993. године)

Чини се да је истрага у самој Босни стала.

У разговору за италијанске новине Република, Гавацени тврди да су „многи“ учествовали, „најмање стотину“.

Италијани су платили „много новца“ за убијање, чак до 100.000 евра, према данашњем курсу.

Погледајте видео: Опасада Сарајева - приче малолетних добровољаца

Потпис испод видеа,

Руски националистички писац и политичар Едуард Лимонов снимљен је 1992. како испаљује више метака у Сарајево из тешког митраљеза.

Ратни лидер Републике Српске Радован Караџиц́, кога је касније међународни трибунал у Хагу осудио за геноцид, водио га је у обилазак положаја на брдима.

Лимонов, међутим, није платио за свој ратни туризам.

Био је тамо као Караџиц́ев поштовалац, говорец́и му: „Ми Руси треба да вас узмемо за пример.“

Чињеница да су милански тужиоци покренули случај први пут је објављена још у јулу када је сајт „Ил Ђорнале“ писао да су Италијани стизали у планине минибусом, плац́ајуц́и огромне суме да би прошли контролне пунктове успут, претварајуц́и се да су на хуманитарној мисији.

Након пуцњаве током викенда у ратној зони, врац́али би се куц́и уобичајеном животу.

Њихове поступке, Гавацени је описао као „равнодушност зла“.

Наводно су тужиоци и полиција идентификовали списак сведока док покушавају да утврде ко је могао бити умешан.

Погледајте и овај видео: Фото-документи из опседнутог Сарајева - преживљавање, отпор, креативност

Потпис испод видеа,

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]