Пернато изненађење: Откуд сове у центру Панчева

Уместо новогодишње јелке окићене бљештавим лампионима, Панчевце овог децембра са три брезе на шеталишту у строгом центру града поздрављају пернати сиво-браон украси.

Марија Јовановић, 33-годишња мештанка овог јужнобанатског града надомак Београда, запазила их је током шетње са другарицом.

„Скренула ми је пажњу да погледам у крошње и прво сам видела једну сову, па другу и на крају избројала петнаестак", са радошћу препричава предузетница за ББЦ на српском.

„Никада нисам видела толико сова на једном месту и то баш у центру града, у главној улици.

„Баш су ме обрадовале, иако нисам разумела откуд оне у граду, али морала сам одмах да јавим другарима и да поделим одушевљење са њима", описује Јовановић пријатно изненађење.

Сове утине, познате и као мале ушаре, попут ових које одушевљавају Панчевце, нису тако ретке гошће у урбаним срединама у Србији.

„Појава масовног окупљања сова у центру градова или села зове се зимовање", каже Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

„Зимовалиште" у Панчеву није ново, удружење га прати већ 20 година, а у Србији их има на више од 600 локација, додаје он.

„Нема већег града у којем их нема, често бораве у парковима, двориштима школа, месних заједница, домова здравља, а у Војводини је посебно лако пратити сове, где су насеља боље организована и урбанистички структуирана", објашњава Ружић.

Зашто сове бораве у центру града?

Зимовање сова утина је уобичајена појава.

Ове дивље животиње већ од августа почињу да прелазе у центар насеља, док масовнији долазак сова наступа у октобру.

„Та велика бројност траје око пет месеци, да би крајем фебруара већ почеле да напуштају центар градова, у марту већ почну да полажу јаја и у мају добијају младунце, ако су временски услови нормални", објашњава Милан Ружић.

Сова у градовима има током целе године, али су мање видљиве док не дође зима и вегетација се прореди, а хране у околним атарима остане врло мало, напомиње.

„Посебно је типично за Војводину да нема природних четинара које сове баш воле јер се у њима зими лакше сакрију, па онда долазе у насеља у којима се четинари саде организовано.

„Наша насеља су и острва топлоте, по неколико степени су топлија него околна средина, што дивљим животињама много значи и лакше им је да презиме, високе зграде их штите од ветра зими, а у граду нема ни предатора попут сова буљина, јастребова, сурих орлова и крсташа, који су природни непријатељи утина", прича Ружић.

Парадоксално, опасност од човека по мале ушаре је и мања тамо где има више људи.

„У центру градова никад или ретко шетају људи са ловачким пушкама и лове птице, док у природи људи иду у лов на фазане или зечеве, а дешава се да се врате и са пуним џаком сова, иако је то забрањено", тврди Ружић.

Кикинда: Светска престоница сова утина

Град на северу Баната, иако многима ван Србије није познат, држи један светски рекорд.

У Кикинди је 2009. године избројано 743 утине, што је највећи број ове врсте сова забележен у једном насељеном месту било где у свету.

Међу орнитолозима банатски град је „светски познат" и као пример добре праксе, каже Ружић.

„Кикинда је и једини град у свету који је прогласио цео ужи центар заштићеним стаништем једне тако значајне врсте.

„Тамо нема празничне декорације на дрвећу, људи поштују сове и не узнемиравају их, стварно су добри домаћини", сматра стручњак.

Опширнију причу ББЦ-ја на српском о утинама у Кикинди прочитајте ОВДЕ.

Како да сачувамо сове у градовима?

Не можемо много да помогнемо, али можемо да се потрудимо да не одмажемо.

„Совама не треба да дајемо ни храну, ни воду, јер оне морају да лове плен и ту се цела прича завршава, чак и воду добијају из плена.

„Нема начина да сова узме храну коју јој човек понуди, а сваки покушај би се завршио тако што би ту храну појеле мачке, пацови, вране или друге животиње у градовима", објашњава Ружић.

Употреба пиротехнике, која је у градовима честа током зимских месеци и празничних дана, један је од начина да отерамо сове из градова.

„То је значајно загађење и узнемиравање и за људе, а за дивље животиње је катастрофално.

„Сове се том приликом нагло уплаше, почињу неконтролисано да лете, ударају у прозоре и страшно се повређују, неке чак и угину", каже Ружић.

Бетонирање зелених површина и сеча дрвећа у градовима такође одмажу очувању сова.

„Важно је и да научимо да ценимо градско зеленило, јер у Србији стално губимо зелене површине на уштрб зграда, тржних центара, пословних објеката.

„Ваљало би да се дозовемо памети и не уништавамо природу јер нам је потребна", поручује Ружић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]