Како је мој телефон знао да сам био на стоном тенису

Све је почело поруком: „Да ли је време за повратак асова четвртком увече?"

Јер, видите, четвртком увече смо неко време играли стони тенис, из чега се, наравно, изродила група на Фејсбук месинџеру која уместо имена има емоџи рекета.

И која је неко време била тиха, готово годину дана.

„Слободан Грујић је спреман", одговорио сам, алудирајући да сам као чувени стонотениски репрезентативац из доба Југославије, па је уследио низ фора и фазона ко је ту Илија Лупулеску, а ко Александар Каракашевић, такође славна имена тог спорта.

И играли смо.

Исте вечери, док сам пред спавање скроловао друштвене мреже, алгоритми су ме гађали само једном темом - стоним тенисом.

Фејсбук ми је преко спонзорисаних реклама нудио опцију где бих још могао да резервишем термин, а Instagram микс смешних и невероватних потеза професионалаца.

Све нас слушају и прате, завереничка мисао ми је одмах пролетела кроз мозак.

А да не помињем кад ми се - и то више пута - десило да на нешто само помислим и то се појави на екрану.

Али кренимо од почетка.

Како су знали да сам играо стони тенис?

„Неколико ствари је ту могло да се деси", каже Антон Дабура, директор Института за информациону безбедност Универзитета Џонс Хопкинс у САД, за ББЦ на српском.

„Вероватно је комбинација историје претраживања на интернету и укључене локације телефона, која је додала уље на ватру."

Да ли сам гуглао „стони тенис Шумице резервација" - јесам.

Да ли ми је на телефону док смо играли била укључена локација - јесте.

„Ако нешто волите, претражујете, гледате, значи заинтересовани сте за то.

„У том смислу, ако сте гуглали локацију за стони тенис, неки софтвер је одлучио да вам пошаље садржај или рекламе које имају везе са њим."

Али невероватно је, истиче, шта се дешава иза завесе.

Тамо постоји „читав екосистем специјализованих компанија" који се такмиче за место на вашем екрану, како би пласирали рекламу.

„Суштински је то аукција која се дешава у делићу секунде", каже Дабура.

И на тој аукцији се много зарађује.

„То је златни рудник", описује професор Универзитета Џонс Хопкинс.

„Ако продајем аутомобиле, а ти си заинтересован за њих, што знамо тако што си их гуглао и гледао тај садржај, онда знам да реклама послата теби на екран има веће шансе да успе."

А одакле им те информације?

Па, од тога што на интернету ништа није бесплатно.

Да, ништа не кошта имати налог на Фејсбуку, Instagramу, Иксу и другим друштвеним мрежама, може било ко да их отвори и користи, али се то „плаћа на други начин", указује Дабура.

Тако што те компаније податке о преференцијама корисника користе да зараде новац.

„Мета сте рекламних кампања, свиђало вам се то или не.

„Оглашивачи им плаћају да вам рекламе пошаљу директно пред очи, што те компаније чини невероватно богатим. То је реалност 21. века", објашњава Дабура.

Друга опција је платити премијум садржај, односно коришћење на ком нема реклама.

Онда, на пример, Јутјуб не зарађује од вас преко реклама, него кроз директне уплате.

„Плаћате на овај или онај начин", каже Дабура.

„Питање је новцем или временом - кроз гледање реклама."

Водич за родитеље, баке и деке: Како да деца безбедно користе интернет

Да ли је могуће то спречити?

Донекле.

„Да, ако заиста се посветите томе", сматра Дабура.

Многи мисле да их спашава „инкогнито мод", односно „режим приватности" на Гуглу, па тамо претражују, али то не доноси много - што и пише чим отворите ту опцију: „Ово не мења начин на који податке прикупљају сајтови које посећујете и услуге које они користе, између осталог и Гугл".

Али одређене могућности постоје.

„На телефону, у Фејсбук и Instagram опцијама, можете подесити да вам прате локацију само када користите те апликације", каже Дејв Џоунс, консултант у британској компанији Фул фрејм технолоџи (Фулл Фраме Тецхнологy), која се бави сајбер безбедношћу, за ББЦ на српском.

„Онда оне то неће радити све време, из позадине, као што иначе раде."

Праћење локације се може и потпуно искључити, али је за обе опције важно да се то уради на обе апликације истовремено.

„Оне стално 'причају међусобно', нема много ефекта искључити једну, а другу не."

Међутим, то за собом доноси и неке последице.

Без ње вам телефон, на пример, не може прецизно рећи где у вашој близини има ресторан који желите или куда стићи до аутобуске станице.

Друга важна ствар је не прихватити колачиће.

„То неће у потпуности спречити проблеме, али ће их сигурно смањити", каже Џоунс.

Колачић (цоокие на енглеском) је мали фајл који сајт на ком сте били сачува на вашем компјутеру или мобилном телефону.

Користи се, између осталог, за чување података о регистрацији на том сајту, како би се информације сајта прилагодиле вашој локацији, али и за циљане рекламе.

То је она досадна порука која вам искочи када први пут посетите неки сајт, са питањем да ли има дозволу да користи ваше податке.

Већина, као и ја, на то пристане без читања, водећи се тактиком „да, може све, само ме пусти да уђем и немој више да ме давиш порукама и обавештењима".

„Никада немојте прихватати колачиће", истиче Џоунс.

„Сваки пут када то урадите, податке шта радите на сајту дајете малтене целом интернету."

Међутим, уколико не прихватите колачиће можда ће вам приступ неком сајту бити ограничен.

„Компаније суштински стално покушавају да вас натерају да се одрекнете мало приватности зарад функционалности и та битка се стално води", каже Дабура.

„У већини случајева то је нешто што морамо да прихватимо."

Да ли мој телефон има уши?

Уши нема, али има микрофоне и звучнике.

И велико је питање да ли кроз њих нешто и слуша, јер свима се барем једном десило се то о чему причају волшебно, у року од само неколико минута, стигне на екран телефона.

„То ме често питају", каже Џоунс уз осмех.

„Нису све апликације безбедне, али не знам које све слушају."

Већина друштвених мрежа, међу којима су све највеће, кажу да ништа не слушају директно преко телефона, објашњава.

Нити то раде сами телефони.

Међутим, слушају виртуелни асистенти, попут Сири на епловим уређајима или Алексе на Амазону, којима можете рећи да вам нешто изгуглају или позову некога из именика.

„Тачно је да су микрофони укључени све време, јер да није тако виртуелни асистенти вас неће чути кад их нешто питате, самим тим неће ни одговорити", каже Џоунс.

Микрофони се такође могу искључити, то јест апликацијама ограничити приступ.

„Притом, из Епла и Амазона кажу да то што чују не могу да користе ни на који начин, осим ако не изговорите тачну фразу активације, попут 'хеј, Алекса'", додаје Џоунс.

Истраживачи америчког Универзитета Нортистерн тестирали су 2018. године 17.000 апликација за андроид уређаје широм света.

Нису пронашли доказе о слушању, али су открили да неке релативно мале апликације шаљу податке о активностима корисника телефона трећим странама.

То је, како су навели, урађено у развојне сврхе, не за рекламирање.

Ипак, постоје примери да су информације злопотребљиване, па и у Амазону.

„Систем је много гори и подмуклији од тога", каже Михаи Ордеан из Школе компјутерских наука Универзитета у Бирмингему, који се бави безбедношћу мобилних телефона, за ББЦ на српском.

„Ако би нас телефони слушали, то би било очигледно - онемогућите апликацијама приступ микрофону и то је то, али ће вам оне и поред тога слати таргетирани садржај."

Поента је, објашњава, у томе да уопште не морају да слушају преко микрофона.

„И без тога имају толико информација о вашем животу да без проблема могу да направе претпоставку шта би вас занимало у датом тренутку."

Потпуно је друга ствар уколико вас неко прати и прислушује кроз шпијунске софтвере.

Џоунс сматра да би само у том случају требало да будете забринути да ли вас телефон слуша.

„Све што се користи за маркетинг може се користити и за нешто много горе", додаје Дабура.

„Људи са лошим намерама могу много тога ако имају само податке о вашој локацији, а да не говоримо нешто више."

Погледајте видео: Како могу да вас шпијунирају преко телефона

Чита ли ми мисли?

Не баш, али можда може да их предвиди.

Или се барем труди да то ради.

„Могу да саставе застрашујуће тачну слику о вама", каже Џоунс.

„Зато што прикупљају податке не само из апликација, већ и од компаније које се тиме баве, па могу имати историјат ваших куповима преко картице, о вашој локацији, књига које сте читали онлајн, сајтове које посећујете, спортова које волите...".

Ти алгоритми учења су притом све развијенији.

Апликације памте шта вас интересује и те информације деле даље, додаје Дебур.

И тако, једне вечери нешто помислите - и то вам се појави пред очима.

Као пример се на интернету често помиње да паметни телефони пре жена, иако оне нису гуглале тестове за трудноћу или нешто слично, могу знати да су оне трудне.

И све то, наводно, кроз промену у обрасцу њеног понашања на интернету.

„Дешавало се да жени која никоме није рекла да је трудна излазе рекламе за играчке.

„То значи да систем препознаје шта она лајкује, у којим је групама, на којим клиповима се дуже задржава, одатле извуче податке и направи претпоставку - она је трудна", каже Џоунс.

Прилично језиво, рекло би се.

„Да, јесте", одговара Џоунс уз осмех.

„И готово је немогуће то спречити... Толико има извора који продају податке о вама како би зарадили."

Пред недавне америчке изборе се, на пример, дешавало да у случају гуглања председничких кандидата Доналда Трампа и Камале Харис, изађу текстови који су у складу са ставовима особе која то претражује.

Поједини стручњаци Гугл су зато називају „папагајем само који опонаша ваша уверења".

Пошто, је ли, зна шта волите.

Па и за кога ћете гласати.

Погледајте видео: Три најчешћа начина за хаковање ваших налога

Колико мој телефон уопште зна о мени?

Одговор је прилично јасан - много.

Није ни чудо када телефон, попут просечног становника Америке, понекад дневно додирнемо више од 300 пута.

Узимамо их у руке и када нам нису потребни, из навике.

Још када завибрира магични звук пристигле нотификације, па те негде у малом мозгу засврби мисао „шта ако је нешто важно" и не одолиш да не посегнеш.

А углавном буде бесмислени мејл са ког месецима не успеваш да се одјавиш.

„Све је повезано на интернету, зато је и питање приватности данас тако значајно.

„Суштински, ако сте онлајн, користите апликације и Гугл, можете замислити да су ваши подаци постављени на велики билборд на Тајмс скверу у Њујорку", каже Дабура.

Значи гледају нас све време?

„Да, све време и једино вас понашање у складу са тим спречава да не упаднете у невоље", одговара Дабура.

„Не постоји претпоставка приватности на интернету, људи то морају да разумеју", додаје Џоунс.

Слободан Грујић се одјављује.

А вероватно ће и Каракашевић и Лупулеску.

Јао, сад ће њих тројица да ми излазе свуда, зар не?

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]