Целулит: Мала удубљења, велики проблеми и још већа зарада

Све ми је теже да посматрам сопствено тело у огледалу.

Некада о томе нисам размишљала, али сада је другачије.

Бутине и задњица сада више подсећају на месечеве кратере, него на свиленкасту и затегнуту кожу.

Зато је моју дневну рутину од обичног мазања тела заменило непрестано коришћење крема, блата, уља и масажа, како бих се бар мало решила досадног и непријатног целулита.

Мислила сам да се то мени никада неће догодити јер сам се цео живот бавила спортом, али преварила сам се.

„Целулит је естетски проблем који се јавља код 90 одсто жена.

„То је масно ткиво које се осликава на површини коже, као неравнине, рупице или попречне линије на бутинама, а некад и на стомаку“, каже дерматолошкиња Светлана Ђуришић за ББЦ на српском.

Није ми нека утеха што целулит има скоро свака жена, а не могу да кажем и да не завидим мушкарцима.

„Овај проблем се јавља код малог броја мушкараца, јер су њихове преграде између масних јастучића поткожног ткива постављене тако да не дозвољавају пролазак масти према кожи", додаје Ђуришић.

Антицелулит третмани могу да (ме) коштају и више од 200 евра месечно.

Упркос процвату индустрије која обећава брза решења, не постоји прави третман, бар за сада, који би трајно елиминисао целулит.

„Жене су под притиском наратива са друштвених мрежа и медија да морају да теже ка савршеном телу.

„Тај притисак се види кроз профиле на Instagramу и социјална поређења који промовишу складне и идеализоване фотографије тела", каже Јелена Крстић, психолошкиња.

Откуд сад целулит?

Многи фактори погоршавају целулит, објашњава докторка.

Најтеже су ми пале године, али ту су и гојазност, начин исхране, статичност и седење.

„Како старимо кожа постаје тања, па је видљивост целулита код жена у менопаузи значајно већа.

„Највећи проценат жена има потребу за естетским третманима, којима би се целулит ублажио“, каже Ђуришић.

Код жена су и хормони кривци за целулит, нарочито естроген.

Он утиче на снабдевање коже крвљу, расподелу масти и структуру везивног ткива.

Погледајте видео: Кад естетска хирургија пође по злу

Сурова мода, још суровији однос према телу

Кристина Кљајић, ББЦ новинарка

Одрасла сам као помало буцкасто дете.

Сећам се да је у време када сам ишла у основну школу мода била сурова, а однос према телу још суровији.

Ако ниси изгледала на одређени начин, ако ниси била довољно мршава, нешто као да са тобом није у реду.

Први пут сам за реч „целулит“ чула, чини ми се, у некој реклами.

После тога сам гледала ноге, бутине, и одједном видела нешто што до тада нисам ни примећивала.

Као да ми је неко рекао: Ево, ово је проблем.

Погледала сам мамине ноге.

И оне су изгледале исто.

Размишљала сам како нећу ништа да једем, како ћу да пијем само воду, купујем креме против целулита, радим све што треба да то „поправим“.

Та фаза је трајала неко време.

А онда сам, негде око седамнаесте године, схватила нешто важно.

Не то да ме није брига како изгледам, него да имам ово тело у овом животу и да не желим да живим са срамотом.

Прво, целулит ми визуелно уопште није ружан.

Буквално ми је свеједно.

Друго, моје тело ми је лепо, чак и у својој несавршености.

Прихватам га.

Боље се осећам када вежбам и када се здраво храним, али не размишљам о целулиту.

Не желим да живим са тим оптерећењем.

Све више верујем да је целулит чудан социјални конструкт, да нас капитализам и индустрија лепоте убеђују да смо недовољне, како би нам продали производе који 'обећавају спас'.

Наравно, и даље имам несигурности.

Не носим баш увек најкраће ствари, јер мислим да ми због облика ногу не стоје онако како бих желела.

Али нисам неко ко ће због целулита одустати од купаћег костима, или фотографија на Instagramу.

Погледајте видео: 'Дебела си, мршава си' - како да избегнемо увреде кад причамо о туђем изгледу

Како се целулит третира

Постоји неколико начина да третирате целулит.

„То су креме, ласери, радиоталаси, акустични таласи или хируршке процедуре.

„Прва линија су креме, а њихов састав омогућава микроциркулацију, задебљање коже, смањење упалних процеса и топљење целулита“, каже Ђуришић.

Суплементи који садрже антиоксиданте попут ароније, рибљег уља, гинко билобе смањују упалне процесе и самим тим ублажавају изглед целулита, додаје дерматолошкиња.

„Регулација инсулинске резистенције такође делује на смањење упале и побољшање изгледа површног масног ткива.

„Употреба колагена током најмање шест месеци значајно може да поправи степен изражености целулита“, каже.

Најстарија метода за уклањање ових масних наслага јесте масажа.

Она може бити ручна или масажерима попут ЛПГ апарата, што је интензивније, додаје докторка.

Радиофреквенца је дубоко загревање ткива, потребно је доста третмана, а резултати су краткотрајни.

Каже и да ласерски третмани имају сличан принцип - загревају ткиво и повећавају микроциркулацију.

„Субцизија, хируршка метода, користи се за удубљења видљива у миру, не и при покрету", каже Ђуришић.

Третмани целулита имају ефекта и могу довести до побољшања изгледа.

Физичка активност и исхрана са доста антиоксиданаса, каже дерматолошкиња, пресудни су када је изглед масног ткива у питању.

Смета, али не оптерећује

Јована Анђелић, 47-годишњакиња, каже да последњих неколико година има целулит само на задњици.

Пре га уопште није имала.

„Први пут сам отишла на антицелулит масажу оклагијама када сам имала 45 година и то на цео циклус од 10 дана заредом.

„Тада ме је то коштало око 150 евра, али сада одем с времена на време“, каже она.

Ласер и креме није пробала.

„Када ми се поново повећао целулит била сам сигурна да је од лоше исхране, теста и слаткиша, као и слабијег кретања.

„Али, није ме срамота да се скинем на плажи због тога, мада бих волела да га смањим, јер заиста ружно изгледа“, додаје.

Ипак, да сам је питала о целулиту пре 15 или 20 година, каже да би је било срамота што га има.

Нешто старија Ивана Ковач, 54-годишњакиња, прича да је увек била буцкаста, па је стално мислила о вишку килограма, а не о целулиту и стријама које је добила по бутинама још у основној школи.

„Целулит ме је у неком периоду младости нервирао, али ономе ко је био млад деведесетих година, када смо живели у хиперинфлацији, чекали у редовима за хлеб, а родбина нам стизала са ратом захваћених подручја, то је било последње о чему сам размишљала“, наглашава.

С годинама су, додаје, друге ствари постајале важније, па је целулит остао у запећку.

„Било би лепо да га нема, али ако бих морала да бирам, опет је на последњем месту“, каже растерећено.

Велики профит од мазалица

Тржиште за борбу против целулита процењује се на више од 600 милиона евра у 2024. години, подаци су Маркет Реасерцх Футуре (МРФР), глобалне компаније за истраживање тржишта.

Према њиховим предвиђањима, очекује се да ће индустрија третмана целулита порасти на 1,9 милијарди евра до 2035. године.

Ово тржиште доживљава помак ка неинвазивним, нехируршким, решењима, наводе.

Друштвене мреже утичу на изборе потрошача, са повећаном видљивошћу кампања позитивног односа према телу, што подстиче потражњу за третманима целулита.

Растућа потражња за естетским процедурама и све већа свест о здрављу и благостању кључни су покретачи раста тржишта, посебно у Северној Америци и Азијско-пацифичком региону, наводи се у истраживању.

Може ли се биологија преварити?

Борба против целулита често се наглашава, јер се тежи ка младој и блиставој кожи, каже Јелена Крстић, психолошкиња.

„Наглашавају се и начини како да се предупреди биологија и на који начин може старење да се контролише, нарочито у контексту перименопаузе и менопаузе.

„Тада се природне хормонске и телесне промене доживљавају као нешто негативно, што треба исправити", прича Крстић.

Додаје и да све ово може бити легитиман властити избор, али да проблем настаје када се направи атмосфера да је вредност жене условљена тиме колико успешно прикрива или мења природне промене на телу.

„То може да доведе до анксиозности, стида, одрицања, хроничног осећаја да нису довољно добре или пожељне.

„Због тога је важно радити на прихватању себе изнута и споља, уз рационалан и балансиран однос према савременим трендовима и притисцима који долазе споља", каже.

Погледајте видео: Оземпик - људи ризикују животе купујуц́и 'инјекције за мршављење' онлајн

Од несигурности до равнодушности

Биљана Ивић има целулит, чини се, читав живот.

Када је била млађа сметао јој је и не сећа се да је било када, осим као дете, носила кратак шортс.

Ова 48-годишњакиња присећа се како је вежбала у јога слип гаћицама, док из ње не истече ко зна колико зноја.

„Масирала сам се масажером и пробала познати гел од бршљена.

„А онда сам само престала о томе да размишљам, иако га имам и даље“, каже Ивић.

Без проблема каже да и сада има који килограм вишка, опуштен подбрадак, све више бора и све мање сјаја у кожи и на лицу.

„Не волим целулит, било би ми драже да га немам, али научила сам временом да га игноришем."

Стигли су је, каже, већи проблеми и промене, да би и даље патила што има целулит.

Ни Јадранки Савић не смета целулит.

Овој 26-годишњакињи је требало времена да дође до тог става, јер је пролазила кроз период несигурности.

„Мислим да су друштвене мреже и наратив који се тамо објављује, утицале на ту несигурност јер је порука била да све морамо да будемо савршене.

„У стварности није тако.

„Проблем са целулитом има већина жена, без обзира на грађу и стил живота“, прича Савић.

Смета јој што се целулит представља као нешто што треба сакрити или уклонити, што код многих жена онда ствара осећај срама.

„Колико је здраво живети са осећајем да на нашем телу нешто 'не ваља' и да мора да се 'поправи'.

„Тај раскорак између реалности и идеала може имати озбиљне последице на ментално здравље", додаје.

Најздравији однос према себи је онај у којем тело не доживљавамо као пројекат који је потребно стално мењати и поправљати, већ као нешто што заслужује бригу, прихватање и поштовање, верује Савић.

Погледајте и овај видео: Апетамин - неодобрен лек за идеално тело од којег се девојке разбољевају

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk