Шта делимична обустава шведске помоћи државним органима значи за Србију

Хладан туш за Србију стигао је са севера Европе.

После оштре резолуције Европског парламента и најновијег извештаја Европске комисије, Шведска, један од већих страних донатора у Србији, делимично ће обуставити помоћ државним органима, а тај новац преусмериће цивилном сектору.

„Шведска влада вец́ неко време примец́ује недостатке спремности власти (у Србији) да спроведе неопходне реформе, посебно у областима владавине права, демократског управљања и борбе против корупције.

„Запажања се понављају и у извештајима Европске комисије о земљама, и у светлу тих дешавања, Шведска је одлучила да прерасподели помоћ", кажу из шведског Министарства спољних послова за ББЦ на српском.

Шведска је у последњих осам година уложила више од 100 милиона евра у Србију.

Који пројекти ће бити погођени најновијим потезом њене владе, одлучиће Шведска агенција за развојну сарадњу (СИДА), додају у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Ако су такви ставови званични", они не одражавају реално стање, а ни дух партнерства две земље, одговорило је Министарство спољних послова Србије.

„Србија је суверена држава и реформе спроводи у складу са уставом, законима и европским обавезама, али не под притисцима, условљавањима или политичким етикетама“, поручили су.

Промена односа Владе Шведске према Србији је лоша вест, рекао је Александар Вучић, председник државе, најављујући да ће да разговара са премијером те земље, како би покушао да ту одлуку промени.

Европска унија је (ЕУ) је убедљиво највећи улагач новца у Србију у последње две деценије, подаци су ЕУ у Србији.

У последњих 10 година, ЕУ је у Србију уложила више од четири милијарде евра бесповратних средстава, објавио је истраживачки центар Демостат 2024.

Европска унија је толико новца уложила у Србију да би свака трећа кућа требало да истакне европску заставу, али због контролисаних медија о томе се не говори, речено је 17. октобра 2025. на панелу Спољна политика ЕУ на Западном Балкану у Београду, пренео је Фонет.

Шведска улагања у Србији

Дипломатски односи Београда и Стокхлома успостављени су још 1917, а подршку Србији годинама пружа шведска СИДА.

Најновијом одлуком, Шведска ће до краја године скресати буџет предвиђен за државне органе у Србији за око 454.000 евра.

Финансијска инјекција за 2026. биће 'тања' за милион евра, кажу из шведског Министарства спољних послова.

„Шведска је већ слала упозорење о стању у овим областима.

„Не очекујем да ће тај износ много утицати на буџет Србије, али је ово јака и моћна политичка порука", указује Бојана Селаковић из Националног конвента о Европској унији, за ББЦ на српском.

Финансијска подршка реформама у Србији иде посредством шведских институција које сарађују са српским властима:

*Министарство спољних послова Шведске за ББЦ

Шведским новцем помаже се и рад невладиних организација у Србији, факултети, медији и привреда.

„Прави се јасна разлика између државе, академске заједнице и медија.

„Иако су факултети и универзитети у Србији државни, помоћ за њих не убраја се у износ предвиђен за јавне органе", објашњава Селаковић.

Шведска подржава Србију на њеном путу ка чланству у ЕУ, али оно захтева политичку вољу, континуирани напор и истинску посвец́еност, кажу из шведског Министарства спољних послова.

„Очекујемо да ц́е српска влада спровести оно на шта се обавезала, а то укључује реформе које штите основне европске вредности и отварају пут ка чланству у ЕУ", поручују.

Одлука о предвиђеној прерасподели или смањењу помоћи не може да буде поништена, додају из Стокхолма.

„Будућа расподела новца засниваће се на опипљивим резултатима и доказаној посвец́ености реформама", став је шведских власти.

Поред Шведске, Србију су до сада помагале и друге државе, највише стубови ЕУ - Француска (155 милиона евра) и Немачка (53 милиона евра), потом Сједињене Америчке Државе (41 милиона евра) и Швајцарска (25 милиона евра), подаци су Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) о развојној помоћи из 2023.

„Међутим, приметно је да све државе уопштено смањују финансијску помоћ, јер се новац усмерава ка Украјини", каже Бојана Селаковић.

Погледајте видео: Нова правила за улазак у ЕУ - како да се пријавим

Оштре критике из Брисела

Власти у Србији понављају да је стратешки циљ улазак у ЕУ, али Београд већ четири године не отвара ниједно преговарачко поглавље.

Србија има статус кандидата за приступање ЕУ од 2012. године.

У извештајима Европске комисије о напретку држава кандидата, из године у годину се указује да нема напретка у владавини права, борби против корупције и слободи говора.

Пад бетонске надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена, покренуо је талас антивладих протеста који трају до данас.

„Овај трагични догађај подстакао је масовне студентске и грађанске протесте широм земље, као и блокаде против корупције и уоченог недостатка одговорности и транспарентности владе, уз извештаје о прекомерној употреби силе против демонстраната", указују у најновијем извештају из новембра 2025. године.

Инциденти и све што се касније дешавало додатно су продубили поделе у српском друштву, додаје се.

Најновији извештај Европске комисије представљен је у дану када је председник Србије Александар Вучић био управо у Бриселу, на међународном панелу о проширењу ЕУ.

„Извештај има мешовите оцене, од критика до важних препорука за напредак на европску путу.

„Пажљиво ћемо га проучити", рекао је.

Последњих месеци, полиција је у више наврата оптуживана за прекомерну употребу силе.

У Србији су у току два тужилачка поступка која истражују могућу корупцију у реконструкцији надстрешнице.

На суђења се, међутим, и даље чека.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]