Протести у Србији: Може ли хаос да се контролише

Мрачна соба, униформисани људи пред мониторима надгледају градске улице пуне демонстраната, полиције и преврнутих аутомобила и чекају наређења човека у сивом оделу који нервозним корацима шета иза њих.

Оно што делује као сцена из неког јефтиног филма о теоријама завере у стварности постоји у полицији сваке земље, баш као и категорија хаоса у политичкој науци.

У животе људи у Србији током врелих летњих дана причу о теорији контролисаног хаоса увео је председник Александар Вучић.

Оптужио је антивладине демонстранте који месецима протестују тражећи одговорност за смрт 16 људи у паду надстрешнице на станици у Новом Саду да постепено „поткопавају поверење у институције и стварају атмосферу трајне нестабилности".

Пет дана касније, Вучић је позвао представнике студената на дебату.

Протести у Србији су постали напетији у августу, сукоби антивладиних демонстраната и присталица владајуће Српске напредне странке (СНС) све су учесталији, као и интервенције полиције, уз оптужбе за бруталност и прекорачење овлашћења.

А како теорија хаоса објашњава овакве ситуације?

„Укратко, заснива се на тврдњи да у комплексним системима, мале промене почетних услова могу да доведу до непредвидивих и често несразмерних исхода", каже Режис Дандоа, професор Либр универзитета у Бриселу, у писаном одговору за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Како је теорија хаоса променила наше схватање универзума

Неколико дана пошто је најавио „одлучне мере“ државе у вези са протестима, Вучић је позвао је на разговор представнике студената који месецима блокирају факултете и протестују.

„Упркос свему лошем што мислим о њиховим захтевима сматрам да је веома важно да их чујемо", рекао је Вучић у обраћању на Instagram страници.

Рекао је да је спреман на разговор на „свим телевизијама и порталима са легитимним представницима студентско-блокадерског покрета“.

„Сматрам да је веома важно да саслушамо једни друге и да је од пресудног значаја да обновимо дијалог у нашој Србији", додао је.

Вучић је у децембру 2024, месец дана после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена, први пут позвао студенте на дијалог.

Уследило је још позива у медијима, а студенти су му до сада одговарали да „није надлежан" за захтеве који су се односили на рад институција и одговорност надлежних за новосадску трагедију.

У првом реаговању на Вучићев нови позив, на неколико налога студената који блокирају факултете одговорено му је да „распише изборе, немамо о чему да разговарамо".

„Очигледно да председник нема одговор на народни бунт, па би сад и да разговара са нама које месецима назива терористима.

„О визијама и програмима за будућност ћемо дебатовати, у предизборној кампањи, кад распише изборе", поручено је са налога студената београдског Филозофског факултета на мрежи Икс.

Ко и како контролише хаос?

Теорија хаоса потиче из математике и физике, али и политички системи су комплексни и засновани на бројним интеракцијама актера који су међусобно зависни, објашњава Дандоа.

„У политици то имплицира да мали политички догађаји - симболичне акције, говори - могу да изазову важне политичке промене", објашњава

Вучић је после демонстрација и сукоба са полицијом у градовима широм земље, без изношења доказа, говорио да демонстранти користе „друштвено контролисани хаос у фазама", а прва је, тврди, изношење дезинформација.

У другој фази, криза се појачава кроз ескалацију насиља и спољнополитичке притиске, да би у трећој дошло до трансформације и пристајања на неприхватљива решења, испричао је Вучић.

„Друга фаза се користи у политичкој и безбедносној анализи да опише ескалациони механизам дестабилизације друштва, при чему хаос није спонтан већ га циљано иницирају домаћи и страни актери", казао је.

Контролисани хаос значи да политички систем функционише непредвидиво и нестабилно, али има и одређена ограничења која спречавају потпуни колапс, објашњава професор Дандоа.

„Пример контролисаног хаоса у западним демократијама је што велики протести, штрајкови, оставке влада, победе популиста или чак улазак радикалних десничара у власт, доводе до одређеног политичког хаоса, али никада не прелазе ограничења демократске државе", указује.

Критичари власти у Србији тврде да је један од главних проблема у земљи нефункционисање институција и за то оптужују СНС.

Уколико институције не раде или не постоје, чак и мали догађај потенцијално може да има диспропорционалне последице на политику и систем, „ако се деси у правом тренутку, на правом месту", додаје Дандоа.

Оптужбе о употреби контролисаног хаоса у новијој историји често су износили званичници Русије на рачун Запада.

Тако су из Кремља у априлу 2024. оптужили Сједињене Државе да се служе контролисаним хаосом на Блиском истоку како би контролисали тај регион, што су демантовали из Вашингтона.

Арапско пролеће

У новијој историји, вероватно најпознатији пример теорије хаоса у политици је Арапско пролеће, према тврдњама стручњака.

„Тада се улични трговац у Тунису запалио, а овај наизглед мали догађај имао је диспропорционални утицај на цео политички систем у Тунису и створио је ланчану реакцију широм суседних земаља, попут Египта, Либије и Сирије", наводи Дандоа.

Арапско пролеће, које је почело протестима у Тунису у децембру 2010. пошто се Мухамед Бузази запалио, довело је до смене власти у тој земљи.

Талас протеста проширио се на Либију, где је свргнут дугогодишњи аутократа Моамер Гадафи и Египат, чији је председник Хосни Мубарак поднео оставку.

У Сирији је шеф државе Башар ал-Асад пробао да угуши протесте, али су они прерасли у грађански рат.

„Некад је тешко контролисати развој и најмањих догађаја и предвидети последице.

„Политички процеси ретко су линеарни или предвидиви", наглашава Дандоа.

Погледајте видео о 'Арапском пролећу'

Један од примера у новијој историји је и ширење политичких гласина и лажних информација уочи америчких председничких избора 2016.

Месецима уочи избора на интернету су се појављивале дезинформације да је тадашњи председник Барак Обама муслиман, да представници Демократске странке воде педофилски ланац и да је цео изборни систем корумпиран.

Циљ објављивања тих дезинформација није био само партијски или део политичке стратегије, већ да се изазове хаос, закључак је студије политиколога Михаела Петерсена, Матијаса Осмундсена и Кевина Арсеноа.

На тим председничким изборима, кандидат републиканаца Доналд Трамп победио је Хилари Клинтон, кандидаткињу Демократске странке.

Друштвене мреже као нови ниво компликација

Увођење у игру нових технологија повећава непредвидивост политичких система и може да убрза дешавања, па и хаос, сматрају стручњаци.

„Појављује се још више актера, а они су још независнији и додатно усложњавају ситуацију", каже Дандоа за ББЦ.

Током претходних девет месеци у Србији, организатори антивладиних демонстрација су често користили друштвене мреже да објављују локације, време акција и протеста.

Управо на Иксу, Фејсбуку и Instagramу претходних месеци су се појављивали и снимци интервенција полиције који су често били повод за организацију нових протеста.

После студентских и антивладиних демонстрација, на протесте су се одлучили и присталице СНС, па су и они користили онлајн платформе за организацију акција.

Додатни проблем је што сада „догађаји који су својеврсни окидачи могу да настану у дигиталном свету, а главни актери се налазе на периферији, далеко од места на којем се доносе одлуке", закључује Дандоа.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]