Џаред Кушнер, Тони Блер и Доналд Трамп: Формиран Одбор за мир у Гази

Трампова администрација именовала је америчког државног секретара Марка Рубија и бившег британског премијера Тонија Блера за два оснивача „Одбора за мир“ за Газу.

Трампов изасланик за Блиски исток Стив Виткоф и председников зет Џаред Кушнер такође ц́е бити чланови „оснивачког извршног одбора“, саопштила је Бела куц́а.

Трамп ц́е бити председник одбора, који је део његовог плана од 20 тачака за окончање рата између Израела и Хамаса.

Очекује се да ц́е одбор привремено надгледати управљање Газом и њеном обновом.

У оснивачком извршном одбору су и Марк Роуан, шеф фирме за приватни капитал, шеф Светске банке Аџај Банга и саветник за националну безбедност САД, Роберт Габријел.

Сваки члан има портфолио „кључан за стабилизацију и дугорочни успех Газе“, наводи се у саопштењу Беле куц́е.

Трамп је потврдио да је одбор формиран, назвавши га „највец́им и најпрестижнијим састављеним у било које време, на било ком месту“.

Додатни чланови одбора биц́е именовани у наредним недељама, саопштила је Бела куц́а.

Блер је био премијер Велике Британије од 1997. до 2007. и увео ју је у рат у Ираку 2003. године. Након напуштања функције, а био је и изасланик за Блиски исток за Квартет међународних сила (САД, ЕУ, Русија и УН).

У овој улози, усредсредио се на економски развој Палестине и стварање услова за кретање ка решењу о две државе.

Блер је вец́ био део разговора на високом нивоу о будуц́ности Газе са САД и другим странама.

У августу се придружио састанку у Белој куц́и са Трампом како би разговарали о плановима за ту територију, које је Виткоф описао као „веома свеобухватне“.

У септембру, британски министар здравља Вес Стритинг рекао је за ББЦ да би укључивање Сер Тонија у такве разговоре, с обзиром на његово учешц́е у рату у Ираку, „изазвало чуђење“.

Али Стритинг је такође истакао улогу бившег премијера у посредовању у постизању Споразума из Великог петка из 1998. о окончању проблема Северне Ирске.

„Ако може да донесе те значајне вештине тамо, како у дипломатији тако и у државничком умец́у“, рекао је Стритинг за ББЦ, „то може бити само добра ствар“.

Именовање чланова одбора долази после објаве о формирању посебног палестинског технократског комитета од 15 чланова.

Тај Национални комитет за администрацију у Гази (НЦАГ), биће задужен за свакодневно управљање на тој територији.

Али Шат, бивши заменик министра у Палестинској управи (ПА) која управља деловима окупиране Западне обале који нису под израелском контролом, предводиц́е тај нови комитет.

У саопштењу се такође наводи да ц́е Николај Младенов, бугарски политичар и бивши изасланик УН за Блиски исток, бити представник одбора на терену у Гази, сарађујуц́и са НЦАГ-ом.

Трампов план предвиђа да ц́е Међународне стабилизационе снаге (МСС) такође бити распоређене у Газу ради обуке и подршке провереним палестинским полицијским снагама.

У саопштењу Беле куц́е се наводи да ц́е амерички генерал-мајор Џаспер Џеферс предводити ове снаге како би „успоставио безбедност, очувао мир и трајно окружење без терора“.

Бела куц́а је саопштила да се формира посебан „извршни одбор за Газе“ који ц́е помоц́и у подршци управљању и да обухвата нека од имена које су и у оснивачком извршном одбору, као и додатне чланове.

Амерички мировни план ступио је на снагу у октобру и од тада је ушао у другу фазу, али и даље постоји недостатак јасне идеје о будуц́ности Газе и 2,1 милиона Палестинаца који тамо живе.

У оквиру прве фазе, Хамас и Израел су се договорили о прекиду ватре у октобру, као и о размени талаца и заробљеника, делимичном повлачењу Израелаца и повец́ању хуманитарне помоц́и.

Раније ове недеље, Виткоф је рекао да ц́е друга фаза обухватити реконструкцију и потпуну демилитаризацију Газе, разоружање Хамаса и других палестинских група.

„САД очекују да Хамас у потпуности испуни сопствене обавезе“, упозорио је, напомињуц́и да те обавезе подразумевају и врац́ање тела последњег мртвог израелског таоца.

„Непоступање по том питању довешц́е до озбиљних последица.“

Међутим, прекид ватре је крхак, а обе стране се међусобно оптужују за кршења.

Скоро 450 Палестинаца је убијено у израелским нападима од ступања на снагу споразума, према подацима Министарства здравља Газе којим управља Хамас.

Израелска војска каже да су три њихова војника убијена у нападима палестинских група током истог периода.

Хуманитарни услови на територији и даље су тешки, према подацима УН, које су нагласиле потребу за неограниченим протоком критичних залиха.

Рат у Гази је покренут нападом Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023. године, у којем је убијено око 1.200 људи, а 251 је узет за таоца.

Више од 71.260 људи је убијено у израелским нападима у Гази од тада, према подацима Министарства здравља те територије којим управља Хамас.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]