Додиков успех након низа неуспеха: Скинут са америчке листе санкција

Правоснажна осуђујућа пресуда, одузимање мандата председника Републике Српске, једног од два ентитета у Босни и Херцеговини, шестогодишња забрана политичког деловања, забрана уласка у Словенију, Немачку, Аустрију и Естонију…

Иако је годину почео слављем због победе Доналда Трампа, протекли месеци били су можда најтежи у скоро четири деценије политичке каријере Милорада Додика, који се годинама налазио на „америчкој црној листи“.

У среду, 29. октобра, наизглед је заустављен низ Додикових неуспеха.

Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАЦ) уклонила га је са листе санкција.

„Сједињене Државе редовно преиспитују санкције како би се осигурало да оне доприносе америчким економским, безбедносним и спољнополитичким циљевима, и овај случај није изузетак", рекао је портпарол Стејт Департмента за ББЦ.

„Наставићемо блиско да сарађујемо са политичким актерима и заинтересованим странама из целог политичког спектра у Босни и Херцеговини на унапређењу заједничких приоритета."

Додик се у објави на друштвеној мрежи Икс захвалио Трампу на „исправљању неправде коју су Републици Српској нанеле администрације Обаме и Бајдена".

С листе је скинут и његов син Игор Додик, чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и још 45 политичара, сарадника и фирми повезаних са породицом Додик.

Поједини ово тумаче као пут ка политичкој рехабилитацији Милорада Додика, којем је у августу Суд БиХ увео шестогодишњу забрану политичког деловања због непоштовања одлука високог представника међународне заједнице у БиХ, Кристијана Шмита.

Зашто је Додик скинут са црне листе?

Због „конструктивних потеза које је Народна скупштина Републике Српске предузела у последњим недељама, а које би требало да унапреде стабилност у Босни и Херцеговини и омогуће партнерство са Сједињеним Државама засновано на заједничким интересима", поручују из Стејт дипартмента.

Ти ставови САД познати су од раније, будући да су јавно подржали именовање Ане Тришић Бабић на место вршитељке дужности председнице РС, пошто је Додик месецима одбијао да напусти ту позицију.

„Ја сам ту и остајем ту", поручио је Додик кад му је одузет мандат председника.

Позвао је полицију да забрани отварање бирачких места за превремене изборе 23. новембра, чије је одржавање упитно.

Џон Смит, бивши директор ОФАЦ-а, сада партнер у адвокатској фирми Морисон Фоерстер објашњава критеријуме за стављање и скидање са листе санкционисаних.

Комисија ОФАЦ-а утврђује да ли је дошло до промене понашања, или у неким случајевима, промена околности.

„Посебно када се ради о вишим званичницима, ОФАЦ и Влада САД могу да их уклоне са листе јер сматрају да више не спроводе одређене радње или да активности због којих су санкционисани више нису проблематичне", каже Смит за ББЦ на српском.

„Укидање санкција показује другачији однос Трампове администрације према Републици Српској, те политике обитавају у истом вредносном оквиру“, сматра Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке.

У протеклом периоду власти су издвојиле милионе евра за рад лобистичких кућа у САД-у, а једна од њихових веза са тренутном америчком администрацијом је и Род Благојевић.

Странка независних социјалдемократа (СНСД), странка на чијем је челу Додик, негира да је ово последица лобирања.

Топић не верује у оправдања, а Њујорк Тајмс пише да је укидање санкција „аутократи којег подржава Путин" последица лобирања Трампових савезника.

Одлука америчког Министарства финансија да укине санкције без детаљнијег јавног образложења политичких мотива отвара простор за бројне спекулације и неизвесност о разлозима и последицама ове одлуке, каже аналитичар Аднан Ћеримагић за ББЦ на српском.

„Слична тишина пратила је и претходно укидање санкција појединцима, што оставља широк простор Додику и његовим присталицама да одлуку тумаче како им политички одговара.“

Трампова политика према Балкану још увек није довољно јасна, али на први поглед од одлуке ОФАЦ „не постоји било каква видљива корист за актуелну администрацију", оценио је Ричард Крејмер, сарадник америчког Института за истраживање спољне политике, за ББЦ на српском.

Политички врх Републике Српске уверен је да је ово тек почетак и да ће наставити низати победе.

„Најбоље тек долази“, поручила је Жељка Цвијановић на друштвеној мрежи Икс.

Ћеримагић каже како се доста спекулише да је део договора и одлазак високог представника којег Додик никада није признао, иако његове одлуке јесте.

Ко доноси одлуку да неко буде скинут са листе санкционисаних?

Одлуку о увођењу и укидању санкција доноси Министарство финансија САД у консултацији са Стејт департментом.

„Неким санкцијама се више бави Стејт департмент, а некима Министарство финансија", појашњава Смит.

Када се људи санкционишу због трговине наркотицима, тероризма, кршења људских права о томе одлучује Министарство финансија уз консултације са Стејт департментом.

„Одлуке попут уклањања са листе као 29. октобра, а тичу се високих званичника, претпостављам да више води Стејт департмент, који износи своје ставове."

Смит верује да се у случају Додика разговарало на вишим нивоима - између Беле куц́е, Савета за националну безбедност, Стејт департмента и Министарства финансија.

„Савет за националну безбедност Беле куц́е и Стејт департмент су вероватно имали главно овлашц́ење за доношење ове одлуке.

„Они су вероватно одлучили да та имена треба да се уклоне, на основу тога какав однос ова америчка администрација жели да има према њима."

Реакције политичара

„Додик није наш саговорник“, казала је европска комесарка за проширење Марта Кос у марту 2025.

И лидери три странке у власти на нивоу Босне и Херцеговине слали су поруке да Милорад Додик није саговорник и да је део политичке прошлости.

„Ово је његов политички крај и његов одлазак с политичке сцене је велики добитак за БиХ. Хоће ли он као човек у пензији имати или неће имати санкције из мог је угла мање битно", прва је реакција Елмедина Конаковића, министра вањских послова БиХ који с Додиком у коалицији од избора 2022.

Потезе америчке администрације у Странци демократске акције, највеће опозиционе партије у ентитету Федерација БиХ, тумаче супротно.

Док странке у власти у Републици Српској славе успех и најављују наставак „позиционирања Републике Српске", странке опозиције сматрају да је Додик заправо морао скупо платити цену за скидање са ОФАЦ-ове листе.

„Време ће показати шта је издао и на шта се обавезао", поручио је Небојша Вукановић посланик опозиционе Листе за правду и реду.

Подршка из Америке и црвени качкет

Милорад Додик је два дана после америчких председничких избора у Бањалуци организовао пријем поводом Трампове победе.

На том догађају се председник Републике Српске појавио носећи на глави црвени качкет са натписом „Учинимо Америку поново великом", што је био слоган кампање републиканског кандидата.

„Ношење качкета са том поруком и хвалоспеви председнику Трампу и онима у његовом окружењу свакако су играли неку улогу", сматра амерички аналитичар Ричард Крејмер.

Међу њима је био Руди Ђулијани некадашњи градоначелник Њујорка који је у фебруару 2025. посетио Бањалуку.

Ипак, Крејмер оцењује да у овом тренутку Ђулијани није више „утицајан човек" у Трамповој администрацији.

Подршку Додику пружила је и Лора Лумер, утицајна изразито десничарска активисткиња, као и Род Благојевић, бивши демократа, а сада републиканац и некадашњи говернер савезне државе Илиноис.

„Чак је и некада угледна Фондација Херитиџ извештај раније ове године у којем осуђује Канцеларију високог представника у Босни.

„Република Српска свакако добија оно што јој се исплатило у Вашингтону", тврди Крејмер.

Херитиџ фондација је утицајна невладина конзервативна републиканска невладина организација у Вашингтону.

Која је цена договора са САД?

„То нико не зна. Можемо само нагађати“, каже за ББЦ на српском Шаћир Филандра, професор Факултета политичких наука у Сарајеву.

И Ћеримагић је уверен да су Додикови „сарадници дали одређене уступке".

Цена је и даље непозната.

Опозиција верује да је Додик морао дати пуно више од политичких уступака.

„Збогом имовини Републике Српске“, написао је на мрежи Икс Маринко Божовић, истакнути члан опозиционе Српске демократске странке.

Професор Филандра не верује у тај сценарио.

„Можда је најреалније да ће цена бити мала, или скоро никаква. Босанска криза је многима заправо само досадила.“

Премало информација даје довољно простора свима да тумаче договор на свој начин и профитирају, верује Филандра.

„Ако одлука остане без јасног објашњења на ономе што чујемо од Додика и људи блиских њему, послаће поруку актерима у Босни и шире да се лобирањем, новцем и везама с особама блиским новој администрацији могу постићи конкретни политички резултати, уз одређене уступке с њихове стране“, упозорава Ћеримагић.

Видљиви поступци су, засад, повлачење с места председника и прихватање правоснажне пресуде, када је Додик казну затвора заменио новчаном.

„Његова странка је узела учешће у превременим председничким изборима, и Додик је овлашћења за потписивање аката везаних за рад странке пребацио на генералног секретара.“

То је огромна ствар за Додика и оне који га подржавају, политички и практично, сматра аналитичар.

„Да ли ће се тај трансакцијски низ наставити и шта би у њему још могло бити тек ћемо видети.

„Надам се да ће САД на предстојећој седници Савета безбедности Уједињених нација о мисији EUFOR Althea (mirovnim snagama Evropske unije), заказаној за петак, појаснити политику и ставове“, закључује Ћеримагић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]