Тест ДНК из кости могао би да преобликује историју старог Египта

Тест ДНК из кости човека који је живео пре 4.500 година у Долини Нила бацио је ново светло на успон староегипатске цивилизације.

Анализа његовог скелета показује да је имао 60 година и вероватно радио као грнчар.

Нови налази откривају и да је петина његове ДНК потекла од предака који су живели 1.500 километара даље, у другој великој цивилизацији тога времена, у Месопотамији - данашњем Ираку.

То је први биолошки доказ везе између ова два царства и могао би да помогне да се објасни како се Египат трансформисао из разнородне збирке земљорадничких заједница у једну од најмоћнијих цивилизација на Земљи.

Налази дају нову тежину теорији да су писмо и пољопривреда проистекли кроз размену људи и идеја између ова два древна света.

Извлачење и очитавање ДНК из древних костију могло би бацити ново светло на догађаје и личности из прошлости, удахнувши црно-белим историјским чињеницама живот у техниколору, објашњава Понтус Скоглунд са Института Франсис Крик у Лондону за ББЦ Њуз.

„Ако добијемо више информација из ДНК и ставимо их уз оно што већ знамо из археолошких, културолошких и писаних информација које имамо из тога времена, биће веома узбудљиво", каже он.

Разумевање наше властите прошлости делом се извлачи из писаних докумената, што је често сведочанство богатих и моћних, углавном о богатима и моћнима.

Биолошке методе дају историчарима и научницима нову алатку за сагледавање историје кроз очи обичних људи.

Ова ДНК је узета из кости унутрашњег ува из посмртних остатака човека сахрањеног у Нувајрату, селу 265 километара јужно од Каира, главног града Египта.

Он је умро пре између 4.500 и 4.800 година, што је био трансформациони тренутак у успону Египта и Месопотамије.

Археолошки докази указују на да су ова два региона можда била у контакту најмање 10.000 година, кад су људи у Месопотамији почели да обрађују земљу и припитомљују животиње, што је довело до настанка пољопривредног друштва.

Многи стручњаци верују да је ова друштвена и технолошка револуција могла да утиче на сличан развој у старом Египту, али све до сада није било директних доказа да је до директног контакта дошло.

Ово је први јасан доказ значајне миграције људи и информација између два центра цивилизације тога времена, каже Аделин Морез Џејкобс, која је анализирала посмртне остатке у склопу њеног доктората на ливерпулском Универзитету Џон Мурс.

„Имате два региона који развијају прве системе писања, тако да су археолози веровали да су они били у контакту и размењивали идеје", објашњава Џејкобс.

Сада имамо доказе да јесу.

„Надамо се да будући узорци ДНК из старог Египта могу да открију када је тачно започело ово кретање из Западне Азије и њене размере", додаје.

Човек је био сахрањен у керамичком ћупу у гробници издубљеној у падини брда.

Његов укоп је био пре него што је вештачко мумифицирање постало стандардна пракса, што је могло да помогне у очувању ДНК.

Истраживањем хемикалија у његовим зубима, истраживачки тим је успео да одреди шта је он јео и, на основу тога, утврдио да је вероватно одрастао у Египту.

Ова научна детективска прича се овим не завршава.

Професор Џоел Ајриш са ливерпулског Универзитета Џон Мурс спровео је детаљну анализу скелета да би изградио слику човека као појединца.

„Оно што сам желео је да откријем ко је био овај човек, да сазнамо о њему што је више могуће, колико је година имао, од чега је живео и да покушамо да персонализујемо читаву ствар уместо да га третирамо као тек хладни узорак", каже он.

Коштана структура указала је да је човек имао између 45 и 65 година, мада докази о артритису указују на да је то вероватно ипак била горња граница скале.

Био је нешто мало виши од 157 центиметара, што је и тада било веома ниско.

Професор Ајриш је успео и да утврди да је вероватно био грнчар.

Кост у облику куке са задње стране његове лобање била је увећана, што значи да је много гледао надоле.

Његове кости за седење биле су увећане, што сугерише да је седео на тврдим подлогама дуге временске периоде.

Његове руке показивале су да је правио широке покрете напред-назад, а било је и обележја где су му израсли мишићи, указујући да је имао обичај да диже тешке предмете.

„То показује да се убијао од посла. Радио је читав живот", каже овај академик рођен у Америци за ББЦ Њуз.

Лајнус Гирдленд Флинк објаснио је да је само због огромне среће овај скелет био доступан за проучавање и разоткривање његових историјских тајни.

„Био је ископан 1902. године и поклоњен Светском музеју у Ливерпулу, где је преживео бомбардовања током Блица када је уништена већина људских остатака у њиховој збирци.

„Сада смо успели да испричамо део приче овог појединца, откривши да је су неки његови преци били из Плодног полумесеца, истичући мешање ових група у оно време", рекао је он.

Ово ново истраживање је објављено у часопису Природа (Натуре).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]