Иран и Израел: Који је крајњи циљ израелске операције

У петак, 13. јуна, пошто је Израел покренуо до сада невиђени напад на Иран, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изравно се обратио Иранцима.

Говорећи на енглеском, поручио им је да је дошло време да устану против „злог и тлачитељског режима".

Израелске војне операције, објавио је он, „утиру пут за вас да остварите слободу".

У овом тренутку, док се војни сукоб Ирана и Израела интензивира, а распон мета шири, многи се питају - шта ја прави крајњи циљ Израела?

Да ли је тај циљ да се напросто оконча, као што је Нетанјаху најавио прве ноћи напада, „нуклеарна и балистичка ракетна претња исламског режима"?

Да ли је такође да се осујети могућност било каквих преговора између САД и Ирана, како би се постигао нови споразум за ограничавање иранског нуклеарног програма у замену за укидање болних санкција?

Или је та порука Иранцима о утирању пута за постизање слободе можда наговештај ширег циља да се оконча клеричка владавина у Ирану?

Од генерала до Трампа: Кога слуша?

Политичка каријера премијера који је најдуже на власти у Израелу обележена је личном мисијом да свет упозори на опасности које представља Исламска Република Иран – од карикатуралне бомбе коју је приказао у Уједињеним нацијама, до сталног понављања током последњих 20 месеци горућег регионалног рата да је Иран највећа претња од свих.

Зна се да су га амерички председници и његови генерали одвраћали, више него једном у последњих неколико година, од тога да нареди војне нападе на иранска нуклеарна постројења.

Амерички председник Доналд Трамп тврди да он томе није дао зелено светло.

Али изгледа да је макар и светло које је изгледало као жуто било сасвим довољно.

„Сад кад је кренуо, ушао је у то до краја", описао је један западни званичник Нетанјахуову игру.

Он је такође издвојио став да је главни циљ Израела да оштети ирански нуклеарни програм.

Ту одлуку је нашироко су осудиле државе из читавог региона, баш као и Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА).

„Изнова понављам да нуклеарна постројења никада не смеју бити нападнута, без обзира на контекст или околности", рекао је Рафаел Гроси, генерални директор ИАЕА.

Њу су осудили и стручњаци за право, који тврде да су ови удари илегални по међународном праву.

Али многи се сада питају да ли израелски премијер заправо следи исте циљеве као и његови главни саветници и савезници.

„Док је Нетанјаху лично уложио све што има у смену режима, израелски политички и војни естаблишмент посвећени су дубоком осујећивању иранског нуклеарног програма", каже докторка Санам Вакил, директорка Блискоисточног и северноафричког програма при експертској групи Четам хаус.

„Ово потоње би могло бити тешко, али донекле оствариво", додаје она.

„Оно прво делује теже за остваривање у кратком и све интензивнијем сукобу."

Уништавање иранског нуклеарног програма

Нетанјаху је представио израелску операцију као превентивни напад како би се елиминисала егзистенцијална претња.

Ирански напредак, изјавио је он, налази се „у 90. минуту" до „стварања нуклеарне бомбе".

Западни савезници поновили су његову тврдњу да се Техерану не сме дозволити да пређе ту границу.

Али тај Нетанјахуов сат такође је нашироко довођен у питање.

Иран изнова пориче да је одлучио да направи бомбу.

У марту је Тулси Габард, амерички директор Националне обавештајне службе, званично сведочио како америчка обавештајна заједница „и даље процењује да Иран не прави нуклеарно оружје".

ИАЕА је у најновијем кварталном извештају саопштила да је Иран нагомилао довољно уранијума обогаћеног на 60 одсто, што представља кратак, технички корак до претварања у оружје, или 90 одсто, за потенцијално прављење девет нуклеарних бомби.

У ових неколико првих дана, гађана су три кључна постројења у огромном иранском нуклеарном програму - Натанз, Исфахан и Фордов.

ИАЕА је саопштила да је пробно постројење за обогаћивање горива, које се налази изнад земље у Натанзу, уништено.

Агенција је такође јавила да су у Исфахану оштећене четири „критичне зграде".

Израел описује штету на иранским постројењима као „значајну"; Иран каже да је она тек сведена.

А Израел удара и на „изворе знања", убивши, до сада, девет нуклеарних научника и све већи списак врховних војних команданата.

Његов списак мета, у који спадају војне базе, лансирне рампе за пројектиле и фабрике, сада се проширио и на економска и нафтна постројења.

Иран узвраћа властитом проширеном листом за одстрел док број цивилних жртава у обе земље само расте.

Али да би задао одлучујући ударац огромном иранском нуклеарном програму, Израел би морао да нанесе значајну штету Фордову, његовом другом највећем постројењу и најјаче брањеној локацији.

Овај комплекс, дубоко под земљом у планини, место је на ком неки експерти верују да је Иран нагомилао већи део властитог уранијума спремног да буде претворен у оружје.

Извештаји у израелским медијима кажу да је тренутни циљ да се одсече приступ постројењу.

Израел не поседује бомбе за разбијање бункера које би му биле потребне да се пробије кроз толике стене.

Али их Америчке ваздухопловне снаге имају.

Те бомбе су познате као МОП - прецизно навођени Масивни артиљеријски пенетратор тежак 13.600 килограма.

Али би и даље морало да се изврши много удара да би била нанета велика штета.

„Мислим да је највероватнији сценарио да ће Нетанјаху позвати Трампа и рећи му: 'Ја сам обавио сав овај други посао, постарао сам се да нема претњи по бомбардере Б-2 и америчке снаге, али не могу сам да окончам програм нуклеарног наоружања'", рекао је за ББЦ Ричард Нефју, бивши амерички званичник и стручњак за Иран при Центру за светску енергетску политику на Универзитету Колумбија.

Један западни дипломата ми је рекао: „Још се не зна на коју ће се страну Трамп окренути."

Темпирани да саботирају мировне преговоре?

Трамп се упорно окреће час лево, час десно.

Почетком прошле недеље, позвао је Израел да престане са претњама иранској војсци зато што би напад могао да „упропасти" нуклеарне преговоре са Ираном, за које је одувек говорио да им даје предност.

Једном кад је Израел напао, хвалио је те ударе као „одличне" и упозорио да ће их „бити још више, још много више".

Али је размишљао и о томе како би они могли да погурају Иран ка постизању споразума.

А онда је у недељу у објави на платформи Истина (Трутх социал): „Имаћемо ускоро МИР између Израела и Ирана! У току су многи позиви и састанци."

Ирански преговарачи сада подозревају да преговори, који је требало да се наставе у престоници Омана у недељу, само трик којим је требало убедити Техеран да се не спрема израелски напад, упркос порасту напетости.

Израелске узавреле салве 13. јуна ујутро ухватиле су Иран неспремног.

Други такође виде избор тог тренутка као значајан.

„До сада невиђени израелски удари били су осмишљени тако да униште шансе председника Трампа да постигне споразум за зауздавање иранског нуклеарног програма", каже Ели Геранмајех, заменица шефа Блискоисточног и северноафричког програма при Европском савету за иностране односе.

„И док неки израелски званичници тврде да је циљ ових напада био да појачају америчку позицију на дипломатском путу, очигледно је да је намера њиховог тајминга и масовности била да саботирају преговоре."

Званичници упознати с овим преговорима рекли су ми прошле недеље да се „споразум налазио надохват руке".

Али све је зависило од тога да САД одустану од максималног захтева да Иран оконча сво нуклеарно обогаћивање, чак и за много мање једноцифрене проценте у складу са цивилним програмом.

Техеран је то доживљавао као „границу која се не прелази".

Након што се председник Трамп повукао из револуционарног нуклеарног споразума из 2015. године у његовом првом мандату, делимично под упорним притиском Нетанјахуа, Иран је одустао од поштовања обавезе да ограничи обогаћивање на 3,67 одсто, што је ниво који се користи за производњу горива за комерцијалне нуклеарне електране, а онда је почео и да га нагомилава.

У овом другом покушају, амерички лидер је дао Ирану „60 дана" да постигне споразум - прозор који су посредници с искуством и знањем на овом пољу сматрали сувише малим за једно тако сложено питање.

Израел је напао 61. дана.

„Омански канал је за сада мртав", каже доктор Вакил.

„Али регионални напори су у току да се ситуација деескалира и да се пронађу излазне стратегије."

Нетанјахуово „черчиловско распложење"

Гледано из Техерана, ова ескалација није само о залихама, центрифугама и надзвучном оружју.

„Они то виде као покушај Израела да, једном за свагда, умањи иранске способности као државе, његову војску, његове институције, и да промени равнотежу снага Ирана и Израела на одлучујући начин, и можда сруши Исламску Републику у целини, ако може", тврди Вали Наср, професор Блискоисточних студија и међународних послова у Школи Џонс Хопкинс за напредне међународне студије и аутор књиге Велика стратегија из 2025. године.

Није најјасније како би иранска јавност могла да реагује на то.

Земља од 90 милиона становника годинама пати због тешких међународних санкција као и системске корупције.

Протести су избијали, годину за годином, по питањима која су варирала од високе инфлације до ниске стопе запослености, несташице воде и струје до фанатичности полиције за морал, која ограничава животе жена.

До тада невиђени талас протеста 2002. године, када су захтеване веће слободе, наишао је на оштро гушење.

Наср нуди властиту процену расположења јавности у овом тренутку.

„Можда су у почетку, кад су убијени четворица или петорица веома непопуларних генерала, осетили олакшање, али сада су гађане њихове стамбене зграде, цивили гину, а нападнута је и енергетска и електрична инфраструктура земље", каже он.

„Не видим сценарио у ком би већина Иранаца стала уз агресора против властите земље док је овај бомбардује, и да некако то доживи као ослобођење."

Али Нетанјахуове изјаве упорно наговештавају шири циљ.

Он је 14. јуна упозорио да ће његова земља ударити на „сваку локацију и сваку мету ајатолаховог режима".

У недељу, кад га је Фокс њуз конкретно питао да ли је смена режима део израелских војних планова, израелски премијер је одговорио: „То би свакако могао да буде резултат, зато што је ирански режим веома слаб."

„Они желе да играју на страх режима од губитка контроле у склопу њиховог психолошког рата", каже Аншел Пфефер, израелски дописник за Економист и аутор Нетанјахуове биографије.

„Консензус у оквиру израелске обавештајне заједнице је да је предвиђање или организовање пада иранског режима узалудан посао.

„То би могло да се деси сада или за 20 година."

Али Пфефер верује да би премијер могао да размишља другачије.

„Мислим да су велике шансе да Нетанјаху, за разлику од његових шефова обавештајних служби, заправо верује у ту поруку; он је черчиловски расположен."

У недељу увече су у америчким медијима почели да се појављују извештаји, сваки се позивајући на властите изворе, да је председник Трамп последњих дана ставио вето на израелски план да убију иранског врховног вођу ајатолаха Алија Хамнеија.

Говоркања су започела кад је Ројтерс први јавио ту вест позивајући се на двојицу неименованих америчких званичника.

Кад су израелски званичници били упитани о њиховим циљевима, од министра спољних послова Гидеона Сара до шефа Савета за националну безбедност Цачија Ханегбија, истакли су да они нису усредсређени на иранско политичко вођство.

Ханегби је, међутим, ипак додао: „Али концепт је у овом тренутку валидан на један ограничени временски период".

Кад се све сабере и одузме, контуре ове завршнице обликоваће ток опасног и непредвидивог сукоба, баш као и непредвидиви амерички председник.

„Успех или неуспех у огромној ће мери дефинисати то да ли ће САД бити увучене у рат", процењује Данијел Леви, председник америчког Блискоисточног пројекта и бивши саветник израелске владе.

„Само САД могу ово да доведу до правовремене завршнице у блиској будућности одређивањем исхода и тачки заустављања."

Насловна фотографија: Анадолу виа Геттy, АТЕФ САФАДИ/ЕПА - ЕФЕ/РЕX/Схуттерстоцк

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]