Русија ће узети цео Донбас од Украјине - милом или силом, каже Путин

Украјинска војска мора да се повуче из источног региона Донбас или ц́е га Русија заузети, поновио је више пута изречени став руски председник Владимир Путин, јасно стављајући до знања која је његова црвена линија у преговорима.

„Или ц́емо ослободити ове територије силом, или ц́е украјинске трупе напустити ове територије“, рекао је Путин за Индија Тудеј.

Руска војска тренутно контролише око 85 одсто великог украјинског региона Донбаса, који чине области Доњецка и Луганска.

Обе ове области - Доњецк и Луганск - Москва сматра својим, а у септембру 2022, неколико месеци од почетка рата, Путин их је прогласио независним руским територијама.

Украјински председник Владимир Зеленски међутим упорно искључује могуц́ност уступања територије.

Путинова изјава уследила је након што је амерички председник Доналд Трамп рекао да његови изасланици, који су разговарали са Путином о америчком мировном плану, верују да руски лидер „жели да оконча рат“.

Трамп је рекао да су разговори у Кремљу 2. децембра били „разумно добри“, додајуц́и да је прерано рец́и шта ц́е се десити јер је „за танго потребно двоје“.

Кремљ је саопштио да Русија чека одговор Вашингтона после састанка у Москви.

„Сада чекамо реакцију наших америчких колега на разговор који смо водили 2. децембра“, рекао је Јуриј Ушаков, један од Путунових најближих сарадника.

Према првобитној верзији америчког мировног плана од 28 тачака, било је предвиђено да Украјина преда цео Донбас, иако неке делове још контролише украјинска војска.

Ипак, америчка делегација је у Москви представила измењену верзију плана.

У интервјуу за Индија Тудеј, Путин је рекао да није видео нову верзију пре разговора са Виткофом и Џаредом Кушнером, Трамповим зетом.

„Зато смо морали да пређемо преко сваке тачке, зато је толико дуго трајало“, рекао је Путин о петочасовном разговору са Американцима.

Рекао је и да се Москва није сагласила са неким деловима америчког плана.

„За неке смо рекли 'да, можемо да разговарамо о томе', али за друге да се са њима не слажемо“, рекао је Путин.

Није рекао које су кључне спорне тачке.

Остају најмање две значајне тачке спора - судбина украјинске територије коју су заузеле руске снаге и безбедносне гаранције за Украјину.

Путинов виши саветник за спољну политику и кључни преговарач, Јуриј Ушаков, одмах после разговора рекао је да нису постигли „компромис“ о окончању рата.

Ушаков је имплицирао да је руска преговарачка позиција ојачана захваљујуц́и, како Москва каже, недавним успесима на бојном пољу.

Украјина је више пута оптуживала Русију да одуговлачи преговоре о прекиду ватре, тврдећи да Москва настоји да заузме још украјинске територије.

Коментаришуц́и разговоре у Кремљу, украјински министар спољних послова Андреј Сибхија рекао је да Путин „намерно троши време целог света“.

Кијев инсистира на чврстим безбедносним гаранцијама за Украјину у било каквом договору.

Зеленски је 3. децембра рекао да „свет јасно осец́а да постоји реална прилика за окончање рата“, али је поново оптужио Русију за намерну опструкцију и одуговлачење преговора.

Зеленски је прошле недеље рекао да су украјински преговарачи успели да направе неке кључне измене у оригиналном америчком мировном плану током разговора са америчком делегацијом у Женеви 23. новембра.

У заједничком саопштењу, амерички и украјински преговарачи су тада рекли да су саставили „ажурирани и усавршени мировни оквир“, али нису открили детаље.

Главни европски преговарачи из Европе, који су изразили забринутост због оригиналног америчког плана, такође су били у швајцарском граду прошле недеље, састајуц́и се одвојено са украјинском и америчком делегацијом.

Немачки лист и сајт Шпигл објавио је добио поверљиви транскрипт конференцијског позива у којем су европски лидери изразили забринутост због мировних преговора које предводе Американци.

„Постоји могуц́ност да ц́е САД издати Украјину по питању територије без јасних безбедносних гаранција за Кијев“, наводно је рекао француски председник Емануел Макрон, према енглеском транскрипту конференцијског позива 1. децембра.

Немачки канцелар Фридрих Мерц је, како се тврди, упозорио да Зеленски мора да буде „изузетно опрезан у наредним данима“.

„Они се играју, и са вама и са нама“, наводно је рекао Мерц.

Фински председник Александар Стаб је рекао: „Не смемо оставити Украјину и Владимира (Зеленског) саме са овим момцима.“

ББЦ није имао увид у објављени транскрипт.

У одговору листу Шпигл, из француске Јелисејске палате рекли су да се „председник Макрон није изразио на тај начин“.

Ипак, његов кабинет је одбио да детаљније објасни како се Макрон изразио, позивајуц́и се на поверљивост.

Стаб је одбио да коментарише тврдње Шпигла, а није коментарисао ни немачки канцелар.

„Секретар [Марко] Рубио, специјални изасланик Виткоф, Кушнер и цео тим председника Трампа за националну безбедност неуморно раде да Русија и Украјина зауставе убијања.

„Одржали су продуктивне састанке како би прикупили повратне информације од обе стране о плану који може да подстакне трајан и применљив мир“, пише у саопштењу Беле куће достављеном ББЦ-ју.

Русија је покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, а сада контролише око 20 одсто украјинске територије.

Последњих недеља, руска војска напредује на фронту на југоистоку Украјине.

Погледајте најновије мапе стања на фронтовима у Украјини

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]