Колико су загрљаји лековити

Топлина која продире у сваку пору и жеља да тај осећај никада не престане.

То је прва асоцијација економисткиње Данијеле Видојковић када се помене реч загрљај.

Волела је да се шћућури баки у крило и осети храпаве руке око рамена и очев нежни додир сваки пут када би му потрчала у сусрет.

Због тога су је прозвали мазом.

„Осећала сам се заштићено и вољено", каже она за ББЦ на српском.

Додир је један од најбољих начина да се изразе емоције, сматра Софи Скот, неуронаучница.

„Када чујете лошу вест, загрљај је већа утеха од речи", каже виша сарадница са лондонског Колеџ универзитета за ББЦ на српском.

Док грлимо или нас грле - лучи се хормон среће или задовољства, показују многобројне студије.

„Осећате се пријатно, опушта вам се организам, снижава крвни притисак, мирнији сте", објашнајва професорка Скот.

Магија која одмах почиње

Магија загрљаја почиње да делује већ после шест секунди, закључак је студије Тхе Хаппинесс Пројецт.

„Потребно је да загрлите или добијете осам загрљаја сваког дана да бисте у потпуности искористили окситоцин (хормон среће и љубави) који загрљаји могу да произведу", каже психолошкиња Сара Готфрид.

Ова лековитост Данијели је добро позната.

„Један загрљај мени поправи дан, окрепљује ме, после тога сам полетнија и енергичнија.

„Сви у мом блиском окружењу знају да волим да се грлим, а мислим да је то израженије што сам старија", каже она.

Зато јој је током пандемије корона вируса било јако тешко када су физички контакти били смањени.

„И даље памтим колико јако сам стискала мајку, грлила је и љубила у образ.

„Тај осећај у њеном наручју је непроцењив", присећа се 33-годишњакиња која је на свакој породичној фотографији у нечијем загрљају.

Поједина истраживања показују да што се више грлите имунији сте на инфекције.

Загрљај од десет секунди може да ублажи упале у телу, депресију и смањи умор.

Што су загрљаји учесталији и дужи ефекти су позитивнији: снижава се крвни притисак, ниво кортизола, а имунитет јача.

Симбол блискости

Али не ужива свако у загрљајима.

За Лидију Мишић су до недавно били ноћна мора.

Одрастала је у породици, где је изражавање било каквих емоција било забрањено.

„Ако плачеш - слабић си, ако се смејеш -неозбиљан си", присећа се она.

Штит изграђен у детињству јачао је с годинама.

Помисао да неко треба да је додирне изазивала јој је анксиозност и узнемиреност.

Склањала би се и увлачила рамена кад год би неко ширио руке ка њој.

Многобројна истраживања показују да ће људи које су родитељи често грлили у детињству чинити исто када одрасту.

„Грљење је важан елемент у емоционалном васпитању детета.

„Склоност ка физичком додиру, било да се грлимо, тапшемо по леђима или рукујемо са пријатељима - често је резултат наших искустава из раног детињства", објашњава Сузан Деџес-Вајт, професорка на Универзитету Северни Иллиноис.

Слично, деца која су одрастала без учесталијег физичког контакта склонија су да такав образац примењују у њиховим породицама.

Лидија је временом спустила гард, али кад год може избегава загрљаје.

„Када сам добила ћеркицу наравно да сам је загрлила, то радим и даље, али знатно мање у односу на мог супруга", каже ова 48-годишњакиња из Београда.

Али није све до генетике, већ и до типа личности, указује професорка Скот.

„Загрљај симболизује блискост и колико некоме верујете.

„Више од загрљаја, битније је ко вас грли", додаје.

Повученији људи избегавају овакав вид интимности, али када су у друштву драгих људи, и те како умеју да искажу нежност и топлину.

„Зато их треба пустити, да они сами осете када је време да вас загрле, у супротном можете да их уплашите", указује професорка.

Ћеркин загрљај који мења навике

Бојан Бабић се ретко грли и кад год може вешто избегава загрљаје.

„Не прија ми", каже кратко за ББЦ на српском.

Али када грли ћерку то је другачије.

„Природно ми је и вуче ме да је загрлим", додаје.

Издваја сцену од пре неколико година када га је загрлила док је лежао на каучу и гледао телевизију.

„Лежали смо тако загрљени пола сата и било ми је лепо", присећа се.

Пријатељи му често шаљу текстове о лековитости загрља, али он увек узврати шалом, иако не негира те тврдње.

„'Лечи и одлазак на утакмицу омиљеног спортског тима, када одмараш поред мора' – то им пошаљем као одговор", прича.

„Не лечи ме загрљај насумичне особе, иако њена намера може да буде најбоља, али у мени не изазива осећај милине", прича он.

Ту црту је, можда наследио од оца, са којим се и данас само рукује.

Признаје да га током празничних дана изморе загрљаји са фамилијом иако, како каже, зна да је то природно и нормално.

„Мислим да сам већ потрошио све загрљаје за ову годину", додаје у шали.

Еволуциони психолог Робин Данбир тврди да су људи слични животињама кад је реч о додирима.

Примати проводе 10 до 20 осто будног живота мазећи се и додирујући једни друге, што је, како је објаснио важан елемент њиховог пријатељства.

„Ако стварно желите да знате шта неко осећа према вама, не слушајте шта говори, већ се усредсредите на начин којим вас додирује", рекао је.

Професорка Скот ће радије да загрли пријатеља када плаче, него што ће са њим да поприча.

Ипак ни она не жели да је баш свако загрли.

„Волим када ме загрли син", каже уз осмех.

Погледајте видео: Бити емотивно повезан, а без физичког додира

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]