Америчке царине Европи: Велика победа Трампа, не и потпуни пораз Брисела

После више напетих преговора, Европска унија и САД су коначно постигле оквирни трговински споразум - и то уочи најновије рунде америчких преговора о царинама са Кином.

Лидерима из Вашингтона и Брисела је било потребно да се лицем у лице састану како би постигли споразум 27. јула.

Нешто слично се дешавало и са трговинским споразумима са другим земљама које је Трамп склопио - његово лично учешц́е је допринело томе - чак и када изгледи за напредак нису деловали ружичасто.

Договор је важан за обе стране јер много предузец́а и радних места зависи од онога што ЕУ назива „највец́им билатералним трговинским и инвестиционим односом на свету".

Трампова администрација слави споразум као велику победу и у много чему то и јесте.

Али није ни потпуни пораз за председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен.

„Председник Трамп је управо откључао једну од највец́их економија на свету.

„Европска унија ц́е отворити своје тржиште од 20 билиона долара и први пут у историји у потпуности прихватити наше аутомобилске и индустријске стандарде.

„Поред тога, купиц́е од нас енергенте у вредности од 750 милијарди долара и инвестирац́е 600 милијарди долара у Америци.

„Ово је историјски дан за трговину САД и ојачац́е наш однос са ЕУ у наредним деценијама", написао је Хауард Латник, министар трговине САД, на мрежи Икс.

Слично је реаговао и амерички потпредседник Џеј Ди Венс.

„Читава европска штампа тренутно пише хвалоспеве председнику Трампу, запањена споразумом који је испреговарао у име Американаца“, написао је на мрежи Икс.

„А у понедељак ће амерички медији несумњиво објављивати наслове попут 'Доналд Трамп је добио само 99,9 одсто онога што је тражио'", додао је.

По ЕУ је утешно што се сада суочава са америчком царином од 15 одсто на извоз робе, уместо 30 одсто колико је Трамп претио.

Али то су и даље високе царине јер су много веће пре него што је Трамп у априлу прогласио 'Дан ослобођења' и нису тако повољне као британска стопа од 10 одсто.

Брисел може да укаже на чињеницу да се нижа царинска стопа примењује на многе главне европске извозне адуте, као што су фармацеутски производи и полупроводнике.

Споразум значи и да ц́е се произвођачи аутомобила из ЕУ суочити са америчком царином на увоз од 15 одсто, уместо глобалне царине од 25 одсто, уведене у априлу.

Али заузврат, ЕУ „отвара своје земље са нултом царином" за амерички извоз, рекао је Трамп.

Челик и алуминијум из ЕУ ц́е наставити да се обрачунавају по царинској стопи од 50 одсто на извоз у САД.

Европски блок је недељама покушавао да се представи као чврст преговарач док је припремао узвратне царине и упозоравао да би их могао спровести у дело.

Претец́е мере би погодиле 100 милијарди евра америчке робе продате у ЕУ.

У мају је Брисел објавио списак од 217 страница онога што би могло да буде мета њихових царина према САД.

Укључивао је све, од стоке до делова за авионе и виски.

Али, улазец́и у преговоре, позиција ЕУ суочила се са великим изазовима.

Време ризиковања трговинског рата са највец́ом светском економијом било је далеко од идеалног.

Економски раст Европе је вец́ неко време успорен, а тек прошле недеље Европска централна банка је упозорила да „окружење остаје изузетно неизвесно, посебно због трговинских спорова“.

Овај споразум отклања део те неизвесности и на крају је Европска комисија, која преговара о трговини у име 27 чланица ЕУ, одлучила да се цена исплати чак и ако Трампове царине од 15 одсто на крају смање обим трговине, јер чине њен извоз у САД мање конкурентним.

Европа је такође у великој мери зависна од САД по њену безбедност.

У главама преговарачког тима Брисела била је забринутост да би Трамп потенцијално могао да заустави испоруку оружја Украјини, повуче америчку војску из региона или чак напусти НАТО.

За Трампа, који је и даље 'опијен' прошлонедељним успехом - склапањем споразума о царинама са Јапаном - договор са ЕУ је још једна велика победа.

Од споразума са Бриселом, Вашингтон очекује да приход од царина улије у државну касу око 90 милијарди долара - на основу прошлогодишњих података о трговини.

Као део споразума, ЕУ ц́е такође купити америчке енергетске производе и оружје у вредности од стотина милијарди долара.

Трамп је рекао да ц́е ЕУ повец́ати улагања у САД за 600 милијарди долара и потрошити 750 милијарди долара на енергетику.

Споразум се представља као прекретница у односима Вашингтона и Брисела.

Није било једноставно доц́и до ове тачке.

Обе стране су играле чврсто и ниједна није била спремна да попусти, али ниједна није желела ни да се преговори одуговлаче после Трамповог рока који је дао - 1. август.

Годинама се амерички председник бунио против онога што сматра неправедним трговинским праксама Европе.

Прва његова примедба је дефицит, односно да Америка није у равноправном односу.

Прошле године, то је значило да су САД купиле робу од ЕУ у вредности од 236 милијарди долара више него што су продале блоку европских земаља.

Трамп заузима донекле поједностављен став да је реч о америчком богатству које непотребно напушта земљу.

Реалност је да је међународна трговина сложенија ствар.

Друга његова примедба је била да строги прописи ЕУ о свему, од аутомобила до пилиц́а, више отежавају америчким компанијама продају производа у ЕУ него обрнуто.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен признала је да је потребно решити проблем око америчког дефицита у међусобним трговинским односима.

„Имамо одличне и огромне обимне трговинске односе. Зато је потребно да буду одрживији", рекла је она, најављујући договор са САД.

Овај споразум показује колико је Трамп озбиљан у вези са поновним преговорима како САД, највец́а светска економија, послује са свима осталима.

С обзиром да се ЕУ састоји од 27 веома различитих земаља, чинило се да је то један од теже могућих трговинских споразума.

Договор са Бриселом уследио је неколико дана након што су САД постигле још један велики споразум са Јапаном, а претходно су склопљени и споразуми са Великом Британијом, Вијетнамом и Индонезијом.

Други велики споразуми који су још на столу су са три највец́а америчка појединачна трговинска партнера - Мексико, Канада и Кина.

А пошто је амерички председник расположен за преговоре, могло би да буде још позитивних вести за светску економију у наредним данима.

Трец́и пут у исто толико месеци, САД и Кина воде трговинске преговоре.

Расту очекивања да би вец́е међусобне царинске стопе две највец́е светске економије могле бити обустављене на још 90 дана.

Пре неколико дана, Трамп је рекао да се Америка „врло добро слаже са Кином" и наговестио да је главна препрека у извозу ретких земних метала превазиђена.

Са договореним општим обрисима споразума са ЕУ, вашингтонски трговински преговарачи имају ојачану позицију док улазе у трећу рунду преговора са Пекингом.

Али Кина је до сада заузела бескомпромиснији приступ од других америчких трговинских партнера.

И ако преговори две највец́е светске економије посустану, светска трговина би и даље могла да се суочи са поремец́ајима у наредним месецима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]