Расте број самих у свету: Да ли је све теже пронаћи љубав

Широм света људи се муче да пронађу партнера.

Број парова опада у различитим земљама - Ирану, Мексику, Перуу, Јужноафричкој Републици, и Јужној Кореји.

У Кини је број бракова нагло пао са 13 милиона у 2014. години на нешто више од шест милиона у 2024.

Подаци анкета у Финској показују да су парови који живе заједно су склонији да се разиђу него да оснују породицу.

Због чега се људи у толико земаља боре да остваре трајну везу?

Фелипе, 36-годишњак из Санта Катарине у Бразилу, каже да никада није био у вези, иако је пробао све да нађе партнерку.

У школи је писао љубавна писма девојкама које су му се допадале, али никада није добио охрабрујући одговор.

Током студија је нудио помоћ девојкама око домаћих задатака да би са њима проводио више времена.

У тридесетим је ишао на терапију да схвати како да се повеже са женама.

Али, до сада му ништа није пошло за руком.

„Ја сам мушкарац који не зна шта да ради у погледу љубавног живота", каже он.

Фелипе пише рекламне и креативне текстове и током његових двадесетих углавном није имао стабилан посао.

Мисли да је због тога имао мање шансе да задиви жене.

„Али ово се не дешава само мени", додаје.

Многи мушкарци се осећају изгубљено и потпуно одустају од излазака са девојкама или женама.

Подаци из Сједињених Држава (САД) показују да млади између 18 и 24 године, посебно мушкарци, проводе више времена сами него било која друга старосна група.

То је велика разлика у односу на ситуацију од пре 20 година, када су млади ове старосне групе излазили и дружили се барем једнако често као људи у тридесетим и четрдесетим, а много више него они старији од 50 година.

Сада, уместо да се друже, млади време проводе на друштвеним мрежама, игрању игрица и гледају телевизију.

У Бразилу, где живи Фелипе, стопа употребе друштвених мрежа једна је од највиших на свету.

Како млади проводе све више времена на интернету, могло би да се очекује да тамо и организују упознавања и изласке.

Међутим, употреба апликација за упознавање је у паду.

Према подацима фирме за анализу тржишта Сенсор Тоwер, шест највећих апликација за упознавање на свету је 2024. године забележило смањење броја преузимања за 18 одсто, што је први пад у њиховој историји.

Лизл Шараби, директорка Лабораторије за односе и технологију на Државном универзитету Аризоне, у САД-у, каже да су корисници фрустрирани, исцрпљени и преплављени апликацијама за упознавање и да налазе многе који би по особинама и интересовањима могли да им буду пар, али да им недостаје квалитетних веза.

Један од проблема које је приметила је да су алгоритми за спајање људи остали готово непромењени.

Већина апликација има више мушких него женских корисника.

„Мушкарци осећају да их жене игноришу, што може бити посебно фрустрирајуће", каже др Шараби, док су жене затрпане огромним бројем порука које добијају.

Она сматра да се због апликација изгубила одговорност за излазак на састанке, што може да узрокује непристојно или безосећајно понашање.

„Претражујете један за другим профилом и добијате осећај као да се бавите производима, а не људима".

Хасана из Абуџе, престонице Нигерији, никада није користила апликације за упознавање.

„Осећала сам као да себе продајем на аукцији", каже она.

Али и упознавање уживо јој је тешко јер је број мушкараца који деле њене вредности веома мали.

„Ја сам феминисткиња и то је цена знања - постоје ствари на које једноставно више не могу да зажмурим", каже.

Има 26 година и по струци је правница, али води успешно предузеће за прање и пеглање веша, као и невладину организацију која помаже жртвама породичног насиља.

Она верује да је приступ интернету омогућио женама у Нигерији да пријаве породично насиље на начин на који то раније није било могуће, због чега је њена генерација много свеснија опасности лоших веза.

Подаци анкета у САД-у, Кини, Јужној Кореји, и појединим деловима Европе указују на све већи јаз између младих жена, које су све прогресивније, нарочито по питању женских права, и младих мушкараца који не деле у потпуности њихове ставове.

Социолошкиња др Алис Еванс то назива великим родним разликама и тренутно пише књигу на ту тему.

Сматра да начин на који користимо садржај на интернету може да буде један од главних узрока овог неслагања.

„Жене можда гледају емисије и садржаје који подржавају њихова интересовања која су све више феминистичка, док мушкарци можда не напредују истим темпом", каже она.

Са овим је сагласна Хасана која каже да је много пута била заинтересована за неког мушкарца, а онда је открила да прати налоге на друштвеним мрежама на којима се изражавају мизогини ставови или да подржава мизогине коментаре.

„То је помало застрашујуће", каже она.

Са истим проблемом се суочава 40-годишња Нази у Ирану.

Последњих десет година је сама и тражи љубав.

„Помало сам феминисткиња", каже кроз осмех.

„Желим да радим и да зарађујем једнако као и мој партнер.

„Али онда они помисле: 'Аха, значи она хоће да се такмичи са мном'".

Ипак, многе жене и даље имају очекивања од партнера која су заснована на традиционалним, конзервативним улогама.

И Нази и Хасана не желе да буду у вези са неким ко није финансијски стабилан као оне.

Обе жене имају постдипломске образовање и успешне каријере.

Број мушкараца које могу да сматрају себи равнима све је мањи.

У већини земаља сада има више жена са факултетском дипломом него мушкараца, а у школи, девојчице постижу бољи успех од дечака.

Погледајте видео: Кинескиње „идеалног партнера" проналазе у четботу

Како се смањује друштвена осуда људи који су сами, све је лакше потпуно одустати од тражења партнера, каже др Еванс.

„Данас нам је омогућена висококвалитетна забава и када смо сами, па ако је досадно на састанаку, можемо једноставно да останемо код куће и гледамо нешто занимљиво на телевизији или рачунару", каже она.

Сматра да је добро што су људи сада под мањим притиском да се упуштају у лоше везе.

Али истовремено је забринута због недостатка повезаности међу младима.

„Ако мушкарци и жене не проводе време заједно, не деле лична размишљања и не размењују различите погледе на свет, онда им је теже да развију саосећање", каже она.

Др Шараби, која проучава апликације за упознавање, сматра да је технологија смањила могућности за остваривање веза у стварном живиоту.

„Млади ми често кажу да им се неко свиди у кафићу, али му неће прићи и уместо тога че отићи на апликацију за упознавање да провере да ли је та особа тамо", каже она.

„Мислим да углавном избегавамо непосредан контакт са људима на начин на који то раније нисмо чинили".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]