Како бучни свет озбиљно штети нашем здрављу

Окружени смо невидљивим убицом. Толико је уобичајен да га једва примећујемо, иако нам скраћује живот.

Изазива срчане ударе, дијабетес типа 2, а најновија истраживања га чак повезују и са деменцијом.

Шта мислите о чему је реч?

Одговор је бука.

А њен утицај на људско тело је много шири од оштећења слуха.

„Ово је криза јавног здравља.

„Огроман број људи је свакодневно изложен буци", каже професорка Шарлот Кларк са Универзитета Сент Џорџа у Лондону.

Али, то је криза о којој не говоримо.

Зато сам истраживао када бука постаје опасна, разговарао са људима чије је здравље угрожено и покушао да сазнам да ли постоји начин да се изборимо са светом препуним буке.

Почео сам посетом професорки Кларк у сабласно тихој лабораторији за акустику.

Испитаћемо како моје тело реагује на буку, а носим уређај који изгледа као велики паметни сат.

Он ће мерити мој пулс и количину зноја.

Можете и ви да учествујете, ако имате слушалице.

Обратите пажњу на то како ових пет звукова утичу на ваше осећаје.

АУДИО: Послушајте пет различитих звукова за мање од минут - како се осећате?

Звук који мени највише смета је саобраћајна бука у Даки, престоници Бангладеша која носи титулу најбучнијег града на свету.

Одмах сам добио осећај као да сам у огромној, стресној саобраћајној гужви.

Сензори бележе моју узнемиреност - пулс ми нагло расте, и више се знојим.

„Постоје врло јасни докази да саобраћајна бука негативно утиче на здравље срца", каже професорка Кларк док припрема следећи звук.

Једино што има умирујуће дејство на моје тело су разиграни дечји гласови из школског дворишта.

Лавеж паса и журка у комшилуку у раним јутарњим сатима изазивају негативан одговор мог тела.

Али, зашто звук утиче на моје тело?

„Звук изазива емотивну реакцију", објашњава професорка Кларк.

Уво детектује звук и прослеђује сигнал мозгу, где амигдала, подручје мозга које је између осталог задужено за емоционалне одговоре, врши процену осећања.

Ово је део телесног одговора „бори се или бежи", који се развио да би нам помогао да брзо реагујемо на звукове као што је пуцкетања грмља док се кроз њега приближава предатор.

„Дакле, пулс вам расте, нервни систем се активира и ослобађају се хормони стреса", каже ми професорка Кларк.

Све је то корисно у хитним ситуацијама, али дугорочно почиње да наноси штету.

„Ако сте изложени буци годинама, ваше тело непрестано реагује на тај начин, што повећава ризик од срчаног удара, високог крвног притиска, можданог удара, и дијабетеса типа 2", објашњава професорка Кларк.

Ово се подмукло дешава чак и док чврсто спавамо.

Можда мислите да се прилагођавате буци.

И ја сам то мислио док сам живео у изнајмљеном стану близу аеродрома.

Али биологија говори другачије.

„Никада не можете да искључити ваш слух; чак и док спавате, ви и даље слушате.

„Дакле, те реакције, попут убрзаног рада срца, дешавају се и у сну", додаје професорка Кларк.

Бука је нежељен звук.

Превозна средства - возила, возови и авиони - главни су извори буке, али такође и звукови наших забава.

Док неко ужива у сјајној журци, за другог је то неподношљива бука.

Срећем Коко у њеном стану на четвртом спрату у историјској четврти Виљи де Грасији у Барселони, у Шпанији.

На њеним вратима виси кеса лимунова које јој је поклонио комшија, у фрижидеру је тортиља коју је припремио други комшија, а нуди ми и фине колаче које је направила трећа комшиница која похађа курс посластичарства.

Са балкона се пружа поглед на чувену цркву Саграду фамилију.

Лако је схватити зашто се Коко заљубила у живот у Барселони, али за то плаћа огромну цену и мисли да ће бити приморана да се одсели.

„Изузетно је бучно… бука траје 24 сата дневно", каже ми.

У близини је парк за псе где љубимци „лају у 2, 3, 4, 5 ујутру", а двориште је јавни простор који се користи за све – од прослава дечјих рођендана до целодневних концерата који се завршавају ватрометом.

Вади телефон и пушта снимке музике која трешти толико гласно да вибрирају стакла на њеним прозорима.

Њен дом би требало да буде уточиште од стресног посла, али бука „доноси фрустрацију, дође ми да плачем".

Већ два пута је смештана у болницу због болова у грудима и потпуно је уверена да јој бука изазива стрес који јој нарушава здравље.

„Осећам физичку промену, бука дефинитивно чини нешто мом телу", каже она.

Према истраживањима др Марије Форастер, која је анализирала доказе о буци за Светску здравствену организацију (СЗО), саобраћајна бука у Барселони сваке године узрокује око 300 срчаних удара и 30 смртних случајева.

Широм Европе бука се повезује са 12.000 превремених смртних случајева годишње, као и милионима случајева озбиљног поремећаја сна и тешке узнемирености услед буке што може негативно да утиче на ментално здравље.

Са др Маријом Форастер се налзим у кафићу који је парком одвојен од једне од најпрометнијих улица у Барселони.

Мој мерач звука показује да је бука удаљеног саобраћаја овде изнад 60 децибела.

Можемо нормално да разговарамо без потребе да подижемо тон, али то је већ нездрав ниво буке.

Кључна бројка за здравље срца је 53 децибела, каже ми др Форастер, а што је ниво буке виши то су здравствени ризици већи.

„Ниво од 53 децибела значи да треба да будемо у прилично тихом окружењу", објашњава др Форастер.

И то важи само током дана, а за добар сан потребни су нам још нижи нивои буке.

„Ноћу нам је потребна тишина", каже др Форастер.

Међутим, не ради се само о јачини звука, јер начин на који звук нарушава наш мир и степен контроле који имамо над њим утичу на нашу емоционалну реакцију на буку.

Др Форастер тврди да је утицај буке на здравље „на нивоу загађења ваздуха", али да га је много теже разумети.

„Навикли смо да схватамо како хемијска једињења могу да утичу на здравље и да су токсична, али није тако једноставно разумети да физички чинилац, попут буке, утиче на наше здравље много шире од слуха", објашњава она.

Гласна журка може бити тренутак радости који живот чини вредним живљења, али за некога је то неподношљива бука.

Саобраћајна бука има највећи утицај на здравље јер је изложеност људи њој велика.

Али саобраћај је уједно и звук одласка на посао, куповине или вођења деце у школу.

Решавање проблема буке подразумева тражити од људи да промене начин живота, што само по себи ствара нове проблеме.

Др Натали Милер из Института за глобално здравље у Барселони води ме у шетњу центром града.

Крећемо са прометне улице где мој мерач нивоа буке показује више од 80 децибела, а затим се упућујемо у мирну авенију са дрворедима где бука пада на 50 децибела.

Али ова улица је другачија.

Некада је била прометна саобраћајница, али је претворена у простор за пешаке пун кафића и башти.

По облику цветних леја могу да наслутим како је некада изгледала раскрсница.

Возила и даље могу овуда да пролазе, али спорије.

Сећате се да смо током експеримента у лабораторији открили да неки звукови могу да умире тело.

„Овде није потпуно тихо, али је доживљај звукова и буке другачији", каже др Милер.

Почетни план био је да се направи више од 500 такозваних „суперблокова", зона намењених пешацима које се стварају повезивањем неколико градских блокова у целину.

Др Милер је спровела истраживање које је предвиђало смањење буке у граду за пет до 10 одсто чиме би се спречило око „150 превремених смрти" годишње изазваних искључиво буком.

А то би, како каже, био „само врх леденог брега" у погледу здравствених користи.

Међутим, направљено је само шест суперблокова.

Градске власти су одбиле да коментаришу.

Урбанизација

Опасности од буке настављају да расту.

Урбанизација доводи све већи број људи у бучне градове.

Дака, престоница Бангладеша један је од најбрже растућих мегаградова на свету.

Због тога је порастао и број возила на улицама, што је створило какофоничну, непрекидну буку сирена.

Уметник Момина Раман Ројал добио је надимак „усамљени херој", јер су његови тихи протести скренули пажњу на проблем буке у граду.

Сваки дан, око десет минута стоји на раскрсници неколико прометних улица држећи велики жути транспарент, оптужујући возаче који прегласно трубе да стварају озбиљан проблем.

Ову мисију је почео после рођења ћерке.

„Желим да зауставим сву буку сирена, не само у Даки, већ у целом Бангладешу", каже он.

„Ако погледате птице, дрвеће или реке, ништа не ствара буку осим људи, дакле, људи су одговорни".

Али овде се такође назиру и први знаци политичке акције.

Сједа Ризвана Хасан, саветница за животну средину и министарка у Влади Бангладеша, рекла ми је да је „веома забринута" због утицаја буке на здравље.

Влада покушава да смањи употребу сирена строжом применом постојећих закона и кампањом подизања свестии о штетносит буке.

„Ово је немогуће решити за годину или две, али мислим да је могуће учинити град мање бучним, а када људи виде да се боље осећају када је ниво буке нижи, сигурна сам да ће се и њихове навике променити".

Решења за буку могу бити тешка, сложена и изазовна за спровођење.

Оно шта сам научио из овог искуства је да поштујем просторе у нашем животу где једноставно можемо да побегнемо од буке.

Јер, како каже др Масрура Абдула Кадера са универзитета Бангладесх Университy оф Профессионалс, бука је „тихи убица и отров који споро делује".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]