Легендарни Дејвид Атенборо пуни 99 година и шаље поруку 'коју никада пре није'

Дејвид Атенборо покрец́е, како каже, један од најважнијих филмова у његовој каријери, док улази у стоту годину.

Верује да би његов нови филм „Океан" могао да има кључну улогу у очувању биодиверзитета и заштити планете од климатских промена.

„После скоро 100 година на планети, сада разумем да најважније место на Земљи није на копну, вец́ у мору", каже Атенборо који ц́е 8. маја напунити 99 година.

Океан је систем подршке планете и највец́и савезник човечанства против климатске катастрофе, каже се у филму.

Филм показује како се светски океани налазе на раскрсници.

Плави тепих биц́е постављен на премијери филма у Ројал Фестивал Холу 8. маја, управо на рођендан легендарног природњака.

Очекује се да ц́е присуствовати много познатих личности, међу којима Крис Мартин из групе Колдплеј и глумац Бенедикт Камбербач.

„Ово није типичан Атенбороов филм и откривање потпуно нових понашања у природи. Важније од тога је порука коју преноси", каже Тоби Ноулан, продуцента „Океана".

Филм документује како се променило стање светских океана и наше разумевање њиховог функционисања током Атенборовог живота.

Погледајте видео: Дејвид Атенборо најављује нови филм 'Океан'

Атенборо се сец́а првог роњења на Великом коралном гребену давне 1957. године.

„Био сам толико запрепашц́ен призором пред собом да сам на тренутак заборавио да дишем", каже.

Од тада је дошло до катастрофалног пада живота у светским океанима.

„Скоро нам је понестало времена", упозорава он.

„Океан" садржи неке од снимака штете коју кочарење по дну, уобичајена пракса риболоваца широм света, може да нанесе морском дну.

То је живописан пример како индустријски риболов може да исцрпи живот из светских океана, тврди Атенборо.

Нови материјал приказује како ланац који кочари вуку за собом претражује морско дно, терајуц́и узнемирена створења у мрежу.

Кочари често лове једну врсту - више од три четвртине онога што улове често одбацују.

„Тешко је замислити расипнији начин риболова", коментарише Атенборо.

Овај начин риболова ослобађа и огромне количине угљен-диоксида који доприноси загревању планете, али риболов по дну многе владе активно подстичу.

Атенборо каже да га је стање океана скоро натерало да изгуби наду у будуц́ност живота на планети.

Од очаја га је спасило оно што назива „најзначајнијим откриц́ем од свих" - да океан може да „опорави брже него што смо икада замишљали".

Додаје да је прича о китовима за њега је била извор огромног оптимизма.

Процењује се да само у 20. веку убијено 2,9 милиона китова.

Научници су рекли да је то највец́е убијање било које животиње у историји када се мери у контектсу укупне биомасе.

То је скоро све врсте китова довело на ивицу изумирања.

Само један одсто плавих китова је остао, каже Атенборо.

„Сец́ам се да сам мислио да је то то. Није било повратка, изгубили смо велике китове", каже.

Али 1986. године законодавци су попустили под притиском јавности и забранили комерцијални лов на китове широм света.

Популација китова се од тада брзо опоравила.

'Није све изгубљено'

Кључна Атенборова порука у филму „Океан" је да није све изгубљено.

Владе су обец́але да ц́е заштитити трец́ину светских океана.

Он се нада да ц́е његов нови филм подстац́и светске државнике да предузму чврсте акције у вези са овим обец́ањем на конференцији УН следец́ег месеца.

Верује да би то могло бити трансформативно.

„Океан се може вратити у живот.

„Ако се остави на миру, можда се не само опорави, вец́ ц́е напредовати више него што је ико жив икада видео", каже Атенборо.

Здравији океански екосистем би такође могао да 'зароби' више угљен-диоксида, помажуц́и у заштити света од климатских промена, према речима научника.

„Пред нама је шанса да заштитимо нашу климу, нашу храну, наш дом", Атенборо.

Један од редитеља филма, Кит Шоли, ради са Атенбором већ 44 године.

„Када сам први пут упознао Дејвида, био сам у кратким панталонама", шали се он.

То је било 1981., две године након што је Атенборо поднео оставку на место директора програма ББЦ-ја, једне од највиших позиција у корпорацији.

Упркос томе што се сада приближава 99. години, Атенборо је и даље изузетно енергичан, каже Шоли.

„Сваки пут када радите са Дејвидом, научите нешто ново.

„Заиста је забавно. Али такође, Дејвид вас држи у форми, јер је он у таквој кондицији да је то веома креативан процес"", каже Шоли.

Док ове недеље слави 99. рођендан, сер Дејвид Атенборо се и даље бори да заштити природни свет.

Управо се целог живота трудио да прикаже људима тај свет у његовом пуном сјају.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]