Norveška, životna sredina i automobili: Kako je muzička grupa A-ha doprinela razvoju električnih kola

Norveška je kilometrima ispred drugih evropskih zemalja kada je reč o električnim automobilima, a veliki deo zasluga za to pripada neočekivanoj saradnji aktivista za zaštitu životne sredine i pop grupe A-ha, jedne od najpopularnijih 1980-ih godina.

Tih godina vodeće grupe u nordijskom ekološkom pokretu zalagale su se za tehnologiju električnih vozila (EV), ali to jednostavno nije primećeno.

Ali onda su angažovali najveću pop grupu u zemlji da pomognu da se ova tema pogura među glavne društvene.

A-ha su bili jedan od najpopularnijih bendova na svetu zahvaljujući hitovima poput Take on Me i Sun Always Shines on TV.

Zbog velike popularnosti, dobili su 1987. i veliki posao - napisali su naslovnu numeru za filmThe Living Daylights iz serijala o izmišljenom britanskom tajnom agentu Džejmsu Bondu.

Ekološki aktivisti i članovi benda zajedno su otišli ​​su u švajcarski Bern da prisustvuju izložbi Tour de Sol 1989.

Tamo su videli automobil fiat panda koji je umesto benzina bio na električni pogon.

Uvezli su sličan automobil u Norvešku i koristili prvo moderno električno vozilo na putevima u zemlji kako bi pokrenuli kampanju građanske neposlušnosti, naglašavajući kako treba prihvatiti alternativu vozilima na fosilna goriva koja zagađuju.

Pisane su im novčane kazne dok su vozili automobil kroz naplatne rampe, nepropisno parkirali i odbijali da plate porez na vozila, uz obrazloženje da ovaj novi oblik održivog transporta treba da bude oslobođen ovih nameta kako bi bio atraktivniji.

„Nisam se osećao kao da zaista ulazim u ulogu buntovnika, ali je to bilo ono što je trebalo da uradimo. I jednostavno je imalo smisla, znaš?", rekao je pevač benda Morten Harket za BBC.

Zadnja sedišta fijat pande su izvađena da bi se napravio prostor za skladištenje niza baterija koje su mu bile potrebne za napajanje.

Međutim, automobil je u cugu mogao da pređe samo 45 kilometara i bilo je potrebno 48 sati da se napuni strujom.

Ideja je nastala u glavi profesora Haralda N. Rostvika sa Univerziteta u Stavangeru, koji je rekao da su mu se u to vreme ljudi smejali.

„Bilo je teško čak i preneti ono o čemu smo pričali jer nije bilo reči kao što je 'održivost'.

„Ideja je bila da osramotimo vladu do te mere da su samo godinu dana pošto smo prvi put vozili ovakav automobil počeli da primenjuju najbolje svetske podsticaje koje smo zahtevali", priseća se on.

Podsticaji su obuhvatali omogućavanje električnim vozilim da idu autobuskim trakama, besplatno parkiranje, besplatno putovanje trajektom i oslobađanje od plaćanja poreza.

Pogledajte video o prvom električnim fići u Severnoj Makedoniji

Frederik Hoge, osnivač dobrotvorne ekološke organizacije Belona fondacija, rekao je da je bilo potrebno godinu dana da mala fijat panda utre put za nove propise u Norveškoj.

U stvari, kampanja je trajala oko sedam godina dok nisu usvojeni svi podsticaji.

Vlasti su u početku zaplenjivale automobil, ali su ga ekološki aktivisti otkupljivali najmanje desetak puta.

Ali smatraju da je važno da Norveška predvodi put u dekarbonizaciji u saobraćaju.

Od sredine 1970-ih Norveška je postala jedna od najbogatijih zemalja koje proizvode naftu na svetu.

Nordijska zemlja ima državni fond vredan više od trilion evra, napunjen prihodima od naftnih polja da bi bio korišćen nešto nalik „penzionom fondu".

Magne Furuholmen, član benda A-ha, kaže: „Ruke su nam crne od nafte kojom smo se obogatili".

„Mislim da nosimo određenu odgovornost da baš iz tog razloga budemo predvodnici.

„Taj mali automobil otvorio je put ka besplatnom parkiranju u gradu za električne automobile sa stanicama za punjenje, kao i za neplaćanje putarine".

Profesor Rostvik dodaje da je Norveška sada potpuno drugačija.

Sada postoji više od pola miliona električnih vozila u zemlji koja ima samo 5,4 miliona stanovnika.

Škotska, zemlja iste veličine, ima oko 50.000 električnih vozila.

U prvoj polovini 2022. godine, 78 odsto novih automobila u Norveškoj je bilo isključivo na električni pogon.

Zemlja namerava da zabrani prodaju novih automobila na benzin i dizel do 2025, što je pet godina ispred Velike Britanije.

I oni su optimisti u pogledu budućnosti.

„Danas, 33 godine kasnije, mi smo odrasli, imamo decu, i imamo odgovornost prema sopstvenim porodicama, prema sopstvenoj naciji i prema globalnoj zajednici", rekao je profesor Rostvik.

Harket je takođe optimista u pogledu budućnosti.

„Svet danas izgleda kako izgleda danas jer ga takvim i činimo.

„Način na koji radimo stvari, kako se bavimo stvarima, može da se promeni vrlo brzo ako mi odlučimo da se promenimo".

Pogledajte video: Da li su električni automobili zaista „zeleni"

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]