Kristijan Dior: Čudesne žene legendarnog kreatora

„Dior ne oblači žene, on ih presvlači", rekla je jednom Koko Šanel o njenom kolegi, kreatoru Kristijanu Dioru.

A o njegovoj debitantskoj kolekciji, ona je oštro dobacila: „Pogledajte kako su ove žene smešne, nose odeću muškarca koji ne poznaje žene, koji je nikada nije imao, a sanja da bude žena."

Bilo je to 1947. godine, kada je Dior javnosti predstavio njegovu prvu kolekciju visoke mode, sa zvonolikim dugim suknjama nalik na latice od tafta i tila, podignutim poprsjima, meko nagnutim ramenima i zategnutim strukom.

Stil je postao poznat kao New Look jer se toliko razlikovao od prethodnih skromnijih, više androginih stilova - čiji je ključni pristalica bila Šanel.

Diorov izgled je bio romantičan, raskošan, razrađen, ženstven i pozivao se na raniju Bel Epok siluetu.

Bio je to ogroman uspeh.

„Interesovanje je bilo ogromno", kaže Oriol Kalen, kustoškinja nove izložbe u V&A, Kristijan Dior: Kreator snova, proširene verzije izložbe koja je prvobitno prikazana u Muzeju dekorativnih umetnosti u Parizu.

„Bila je ogromna gužva ispred njegove prve revije, a Nensi Mitford je prokomentarisala da čak i taksisti pričaju o Dioru", dodaje.

Pregovori o osnivanju modne kuće Dior počeli su 1946. godine, kada je svet tek izlazio iz Drugog svetskog rata.

Posle ratne štednje i četvrtastih silueta, Dior je uveo glamurozniji izgled. Lansiranje je označilo povratak pariske modne industrije."

Dior je bio „pametan biznismen" koji je doneo Parizu svetsku popularnost, kaže Kalen.

Njegov pristup i ambicija bili su globalni: uspostavio je poslovne veze ne samo u Njujorku i Londonu, već i u Japanu, Australiji i Venecueli.

Parfemi i butik proizvodi, kao što su donji veš i čarape, takođe su bili lukava ideja.

„Uspeo je do maksimuma, a njegovo ime istaknuto širom sveta. Bio je ogromna kulturna i poslovna ličnost i čak je bio na naslovnoj strani časopisa Tajm".

Njegove raskošne haljine visoke mode bile su transformativne kreacije iz bajke, koje su nosile najglamuroznije zvezde tog vremena, od Marlen Ditrih, koja je nosila samo Dior, do Merlin Monro, Rite Hejvort i balerine Margo Fontejn.

Ali da li je Šanel bila u pravu što je bila prezriva?

Da li je Diorov pristup bio ponižavajući, a njegov retro stil u korsetu napet i ograničavajući za žene?

Dobio je nadimak „tiranin u suknji", a u početku su neke žene protestovale jer su njegove kreacije pokrivale noge, na šta nisu bile naviknute zbog ranijih ograničenja korišćenja tkanina tokom rata.

Da li je on opravdavao onaj poznati stereotip - diktatorski dizajner, koji je tiranski terao žene u siluete nalik osi kako bi stvorio idealizovanu, mušku verziju ženstvenosti?

U stvari, zapanjujuće je otkriti koliko je bio blizak sa ženama i koliko su ga one cenile.

Ne samo da su žene volele kako izgledaju i osećaju se u njegovoj odeći, obožavale su ga i one koje su radile sa njim.

Kada je iznenada umro u 52. godini, tuga je bila sveprisutna - na njegovoj sahrani je bilo 2.500 ljudi.

Postojao je i osećaj „panike", kaže Kalen, da će Diorova kuća morati da se zatvori.

„Ali zahvaljujući sjajnom timu žena - i nekim muškarcima - uspela je da nastavi rad i ostane verna njegovoj viziji."

Ovaj talentovani tim je radio direktno sa Diorom, a on ih je veoma cenio i poštovao - činjenica koja kao da je u suprotnosti sa ocenom Koko Šanel da je, na neki način, neprijatelj žena.

Kao što je sam Dior objasnio u jednoj od dve autobiografije, u njegovoj kući je postojao uzvišeni trijumvirat žena.

On opisuje madam Rajmondu Zenaker, direktorku kreatorskog studija i njegovu desnu ruku: „Rajmonda je trebalo da postane moje drugo ja", piše u knjizi Ja sam krojač(Je Suis Couturier) iz 1951. godine.

„Ili da budem precizniji, moja druga polovina.

„Ona je moja tačna nadopuna: ona je razum mojoj fantaziji, red mojoj mašti, disciplina mojoj slobodi, predviđanje mojoj nepromišljenosti, i ona zna kako da unese mir u atmosferu svađe.

„Ukratko, ona me je uspešno vodila kroz zamršeni svet mode, u kome sam još bio početnik 1947. godine."

Pogledajte video: Kakva je veza tradicionalne vojvođanske obuće i Pradinih cipela

Margarita Kare - koju je Dior oteo iz kuće Patu - bila je „tehnički genije", piše Kalen.

Gledala bi njegove skice i onda ih pretvarala u stvarnost, od izbora materijala do izvođenja dela.

Odnos među njima je bio potpuna simbioza, kaže Kalen: „timski rad".

Dior piše o Kare: „Tokom godina postala je deo mene - mog krojačkog ja, ako to tako mogu nazvati".

Upravo su Diorovi opisi Mice Brikar, treće i najznačajnije žene u ovom triju, najupečatljiviji i najizazovniji za negativnu karakterizaciju koju je iznela Šanel.

Brikar je, kao i ostale žene u timu, bila saradnica.

Dior ju je zadužio za kreacije ženskih šešira, iako je njena uloga bila dalekosežnija od toga - bila je i Diorova muza.

Prema njegovoj autobiografiji, ona je bila živa inkarnacija elegancije.

„Madam Brikar je jedna od onih ljudi, sve ređih, koji čine eleganciju jedinim razlogom postojanja.

„Gledajući život kroz prozore (ekskluzivnog hotela) Ric, ona je izvanredno ravnodušna prema svakodnevnim brigama kao što su politika, finansije ili društvene promene", piše on.

„Bila je glamurozna Parižanka, i on je voleo njen stil", kaže Kalen.

Uvek bi nosila neki detalj sa šarama leoparda, često bisere i prelepe šešire.

„Ceo njen život bio je posvećen izgledu, a njene ideje su ga inspirisale - bila je njegova pouzdana saradnica", dodaje Kalen.

Brikar, čini se, nije samo inspirisala Diorove ideje već je bila neophodna za proces stvaranja.

U knjizi Govoreći o modi iz 1954. godine, Dior piše: „Njena raspoloženja, njeni ekstremi ponašanja, njene mane, njeni dolasci, njena kašnjenja, njena teatralnost, njen način govora, njen neortodoksni način oblačenja, njeni dragulji, ukratko, njeno prisustvo, unose dašak apsolutne elegancije tako neophodne modnoj kući".

Brikar je posedovala „esencijalno, skoro nasleđeno razumevanje gramatike šika kao nečeg bezvremenskog, uklonjenog iz konvencionalnih podela između dizajnera i njihovih radova", piše Ilja Parkins u knjizi Poare, Dior i Skjapareli: Moda, ženstvenost i modernost..

Prijateljstvo između njih dvoje bilo je blisko i burno.

„Znao sam da će me prisustvo (Brikar) u mojoj kući inspirisati za stvaranje, koliko po njenim reakcijama - pa čak i revoltima - protiv mojih ideja, tako i po njenim dogovorima", pisao je Dior.

Ženska suština

Jedno je jasno kada se čitaju Diorovi komentari o ovom triju žena - oni ne zvuče kao opaske muškarca koji, kako je Šanel rekla, „ne poznaje žene".

Naprotiv, ovi saradnički odnosi sa različitim ženama deluju intenzivni i važni za Diora i suštinski za njegovu modnu kuću na nekoliko nivoa.

Ne samo zato što je kod visoke mode raspon klijenata bio - i još je - različit u pogledu oblika i veličine tela.

Nisu svi klijenti bili mladi, visoki i gipki.

Dior je, kaže Kalen, bio „pametan" jer se okružio ženama različitih oblika tela i godina.

I ovaj moćni trio nije bio jedini ženski uticaj u životu i radu kreatora.

Dior je bio potpuno odan majci, Izabeli Kardamon.

Sa ljubavlju prema siluetama poput onih iz doba Bel epoka i luksuznim tkaninama, bila je raskošno i elegantno obučena, a Diorov rad odražava njenu estetiku.

Zatim je tu bila elegantna Suzana Luling, još jedna članica Diorovog tima, koja je nadgledala njegove odnose s javnošću.

Bila je doživotna prijateljica kojoj je on bio nepokolebljivo odan - ona i Dior su bili bliski od zajedničkog detinjstva u Grenvilu u Normandiji.

Dior je takođe bio izuzetno blizak sa mlađom sestrom Katarinom - obožavao ju je, a zajedno su prošli kroz mnogo toga.

Kada je Kristijan imao dvadeset godina, a njegova sestra još bila tinejdžerka, porodica je doživela propast i izgubila sav novac.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, ona se sa ocem preselila u Gras na jugu Francuske, a mladi Kristijan im se pridružio kada je demobilisan.

Brat i sestra su stvorili sebi utočište, radeći zajedno u povrtnjaku.

Nedugo pošto se inteligentna i hrabra Katarina pridružila Pokretu otpora, uhvatio ju je Gestapo. Odvedena je u koncentracioni logor Ravensbruk, gde je bila do 1945. godine.

Kada se vratila, veza između brata i sestre postala je još jača: on je prvi od parfema modne kuće nazvao po njoj, Mis Dior, kao priznanje njenom herojstvu.

Uskoro je kreirao i haljinu inspirisanu Katarinom.

Kasnije se Katarina preselila u vilu iz 15. veka na imanju u Grasu, u regionu Provansa, koje je Dior kupio 1951.

Vilu su okruživali hektari vinove loze, drveća, lavande, jasmina i majskih ruža, a Katarina je bila uključena u proizvodnju cveća za Dior parfeme.

I naravno, Dior je imao sledbenice među najvećim zvezdama, najglamuroznijim ženama njegovog doba.

Uz poznate manekenke, tu su bile i mnoge pripadnice britanske kraljevske porodice i aristokratkinje, među kojima i princeza Margaret, koja je sa 18 godina posetila pariski atelje na prvoj evropskoj turneji.

„Bila je prava princeza iz bajke, nežna, graciozna, izuzetna", opisao je Dior u autobiografiji.

Princeza Margaret je naručila je nekoliko odevnih komada, kao što je krem balska haljina koju je nosila na proslavi 21. rođendana 1951.

Krem haljina sa jednim ramenom i dramatičnom, zlatom ukrašenom suknjom od tila prikazana je na izložbi - Margaret ju je opisala kao „najomiljeniju haljinu".

Danas glumice poput Šarliz Teron, Dženifer Lorens, Marion Kotijar i Lejdi Gage predstavljaju Diorove kreacije visoke mode.

Od ere Kristijana Diora, kuća Dior je napredovala, a predvodili su je neki od najtalentovanijih svetskih kreatora, od Iva Sen Lorana do Džona Galijana i Rafa Simonsa.

A sada, prvi put u istoriji, na čelu Diora je žena, Marija Gracija Kjuri.

Za debi, Kjuri je kreirala čuvenu majicu sa porukom autorke Čimamande Ngozi Adiče, „Svi treba da budemo feministi".

Sav prihod od prodaje upućen je Fondaciji Klara Lajonel, dobrotvornoj organizaciji koja podržava obrazovanje devojčica, čija je osnivačica pevačica Rijana.

Kalen smatra da je Kjuri progresivna ličnost.

„Marija Gracija Kjuri u velikoj meri kreira ono što žene žele da nose, a ne nužno fantastičnu odeću", kaže kustoškinja.

„I ona je svesna moći društvenih medija, što je način na koji se moda sada konzumira. To je ogromna platforma za modne kuće... možete dopreti do miliona ljudi."

Kako kustošinja gleda na pogrdne komentare Koko Šanel o tome da Dior ne „poznaje" žene?

„Morate uzeti u obzir taj komentar u kontekstu tog vremena - on je bio gej, i tu se javlja izvesna nelagodnost.

„Ali mislim da možemo dokazati da on ne samo da je poznavao žene, već ih je i poštovao."

Dok je Šanel zapazila da Dior „presvlači" žene, sam kreator je to video drugačije kada je rekao: „Moj rad smatram efemernom arhitekturom, posvećen lepoti ženskog tela".

To što je Dior pobrao sve zasluge za naporan rad celog njegovog tima oznaka je vremena u kojem je radio, iako se smatra da ih je veoma cenio zbog doprinosa koji su pružali njegovim kreacijama.

„Mislim da je voleo žene, poštovao je njihovo mišljenje i oslanjao se na njih, pa bi verovatno bio veoma srećan zbog toga" što je na čelu njegove kuće žena, smatra Kalen.

Možda će vas zanimati i ovaj video: Moidni kreator koji pravi kreacije od plastike

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]