Srbija, zagađenje vazduha i protesti: „Živi možda jesmo, ali sa ovakvim vazduhom zdravi sigurno nismo"

Dan posle protestne blokade saobraćajnica u Srbiji iz ekoloških razloga, u Beogradu je održan novi srodni skup sa ponovljenim zahtevima vlastima da promene odnos prema problemima zaštite životne sredine i počnu da primenjuje zakone na najveće zagađivače.

„Nije u redu da moje dete od pet godina zna da koristi aplilaciju za kvalitet vazduha da bi znalo da li da ga vodimo napolje ili ne.

„Srbija mora da uradi sve da obezbedi kvalitetan vazduh za najmlađe.

„Novi Zeland je jedna od najčistijih zemalja na svetu gde reka ima status živog čoveka, ali smo se za to izborili, morate i vi", poručila je okupljenima na protestu Novozelanđanka Kerol Jagić, koja se pre dve godine doselila u Srbiju.

Godinama, pa i decenijama unazad, Beograd i mnogi drugi gradovi u Srbiji, ali i u regionu, visoko su plasirani na listama najzagađenijih u svetu.

Novi ekološki protest u organizaciji pokreta Eko straža, jedan je u nizu na kojima se demonstrira zbog lošeg kvaliteta vazduha u zemlji.

Predstavnici vlasti u Srbiji više puta su do sada isticali da zagađenje vazduha nije problem od juče, već višedecenijski i tvrde da su već mnogo toga učinili da stanovnici zdravije dišu.

Koji su zahtevi protesta i šta je rečeno?

Ovo je treći u nizu protest u organizaciji Eko straže, a glavni zahtevi su isti:

Pogledajte video sa prethodnog protesta zbog zagađenja vazduha u septembru 2021.

„Po treći put izlazimo na ulicu da tražimo pravo na čist vazduh, da li je to civilizacijsko dostignuće Srbije u 21. veku", zapitala je Milica Lukić, naučna saradnica Fakulteta za geografiju.

Kritikovala je državu što odlaže primenu Zakon o integrisanom upravljanju i kontroli zagađivača životne sredine, jer najveći zagađivačima u Srbiji onda ne bi dobili dozvole za rad.

„Vlasti su sprovođenje zakona pomerile su prvo sa 2015. na 2020, a sada na 2024. godinu", rekla je ona.

Dodala je da po tom zakonu svi veliki zagađivači moraju da urede poslovanje tako da ono ne utiče na javno zdravlje.

Rekla je i da u Srbiji postoji 227 postrojenja koja su kategorisani kao veliki zagađivači i koji treba da imaju integrisanu dozvolu za rad, a da je za 18 godina dato samo 46 dozvola.

„Zakon je prošao je bez javne rasprave a većina vas verovatno nije čula za njeg.

„Bez te dozvole rade naše elektrane, toplane, Ziđin u Boru i kineska železara u Smederevu, kao i niz drugih postojenja hemijske industrije", rekla je Lukić.

Marijana Matejić Spasić, doktorka medicine, rekla je da je Srbija u vrhu po stopi oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, navodeći i da, osim nezdravih navika stanovništva, aerozagađenje ima veliku ulogu u tomu.

Naglasila je da je Evropska agencija za zaštitu životne sredine utvrdila da dugotrajna izloženost čestičnom zagađenju dovodi do ubrzanja procesa arteroskleroza i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.

„Živi možda jesmo, ali zdravi, dok udišemo najzagađeniji vazduh u Evropi, sigurno nismo", rekla je ona.

Pogledajte video: Da li kućni prečišćivači vazduha zaista „rade"

Bojan Simišić iz Eko straže rekao je i da su Nju Delhi, Lahor, Ulan Bator i Beograd gradovi koji se smenjuju na listi najzgađenijih gradova i da se taj problem gura ispod tepiha, iako po izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine imamo naveću smrtnost u Evropi.

„Zagađenje ne moramo da merimo, mi ga vidimo - to ne samo da smrdi i peče oči već i ubija decu", rečkli su predstavnici Eko straže.

Noseći transparente: „Stop ekološkom izbeglištvu", „Pažljivo dišite", „Vazduh je opasan", „Bačka Palanka se guši, davite nas", učesnici protesta prošetali su centralnim gradskim ulicama, zaustavljajući saobraćaj.

Iz organizacije Eko straža najavili su nove proteste po unutrašnjosti Srbije za dve nedelje.

Izveštavanje sa protesta: Nemanja Mitrović, BBC novinar

Pogledajte video o Skopljancu Gorjanu koji hoće da reši problem zagađenja u glavnom gradu Severne Makedonije

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]