Србија, загађење ваздуха и протести: „Живи можда јесмо, али са оваквим ваздухом здрави сигурно нисмо"

Дан после протестне блокаде саобраћајница у Србији из еколошких разлога, у Београду је одржан нови сродни скуп са поновљеним захтевима властима да промене однос према проблемима заштите животне средине и почну да примењује законе на највеће загађиваче.

„Није у реду да моје дете од пет година зна да користи аплилацију за квалитет ваздуха да би знало да ли да га водимо напоље или не.

„Србија мора да уради све да обезбеди квалитетан ваздух за најмлађе.

„Нови Зеланд је једна од најчистијих земаља на свету где река има статус живог човека, али смо се за то изборили, морате и ви", поручила је окупљенима на протесту Новозеланђанка Керол Јагић, која се пре две године доселила у Србију.

Годинама, па и деценијама уназад, Београд и многи други градови у Србији, али и у региону, високо су пласирани на листама најзагађенијих у свету.

Нови еколошки протест у организацији покрета Еко стража, један је у низу на којима се демонстрира због лошег квалитета ваздуха у земљи.

Представници власти у Србији више пута су до сада истицали да загађење ваздуха није проблем од јуче, већ вишедеценијски и тврде да су већ много тога учинили да становници здравије дишу.

Који су захтеви протеста и шта је речено?

Ово је трећи у низу протест у организацији Еко страже, а главни захтеви су исти:

Погледајте видео са претходног протеста због загађења ваздуха у септембру 2021.

„По трећи пут излазимо на улицу да тражимо право на чист ваздух, да ли је то цивилизацијско достигнуће Србије у 21. веку", запитала је Милица Лукић, научна сарадница Факултета за географију.

Критиковала је државу што одлаже примену Закон о интегрисаном управљању и контроли загађивача животне средине, јер највећи загађивачима у Србији онда не би добили дозволе за рад.

„Власти су спровођење закона помериле су прво са 2015. на 2020, а сада на 2024. годину", рекла је она.

Додала је да по том закону сви велики загађивачи морају да уреде пословање тако да оно не утиче на јавно здравље.

Рекла је и да у Србији постоји 227 постројења која су категорисани као велики загађивачи и који треба да имају интегрисану дозволу за рад, а да је за 18 година дато само 46 дозвола.

„Закон је прошао је без јавне расправе а већина вас вероватно није чула за њег.

„Без те дозволе раде наше електране, топлане, Зиђин у Бору и кинеска железара у Смедереву, као и низ других постојења хемијске индустрије", рекла је Лукић.

Маријана Матејић Спасић, докторка медицине, рекла је да је Србија у врху по стопи обољевања од кардиоваскуларних болести, наводећи и да, осим нездравих навика становништва, аерозагађење има велику улогу у тому.

Нагласила је да је Европска агенција за заштиту животне средине утврдила да дуготрајна изложеност честичном загађењу доводи до убрзања процеса артеросклероза и повећаног ризика од срчаног и можданог удара.

„Живи можда јесмо, али здрави, док удишемо најзагађенији ваздух у Европи, сигурно нисмо", рекла је она.

Погледајте видео: Да ли кућни пречишћивачи ваздуха заиста „раде"

Бојан Симишић из Еко страже рекао је и да су Њу Делхи, Лахор, Улан Батор и Београд градови који се смењују на листи најзгађенијих градова и да се тај проблем гура испод тепиха, иако по извештају Европске агенције за заштиту животне средине имамо навећу смртност у Европи.

„Загађење не морамо да меримо, ми га видимо - то не само да смрди и пече очи већ и убија децу", речкли су представници Еко страже.

Носећи транспаренте: „Стоп еколошком избеглиштву", „Пажљиво дишите", „Ваздух је опасан", „Бачка Паланка се гуши, давите нас", учесници протеста прошетали су централним градским улицама, заустављајући саобраћај.

Из организације Еко стража најавили су нове протесте по унутрашњости Србије за две недеље.

Извештавање са протеста: Немања Митровић, ББЦ новинар

Погледајте видео о Скопљанцу Горјану који хоће да реши проблем загађења у главном граду Северне Македоније

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]