Сексуално злостављање: Мухамед ел Фајед оптужен за силовање радница луксузне лондонске робне куће

Пет жена тврди да их је силовао Мухамед ел Фајед, бивши власник Хародса, док су радиле у луксузној лондонској робној кући.

ББЦ је послушао сведочанства више од 20 бивших службеница које тврде да их је милијардер, који је умро прошле године у 94. години, сексуално напаствовао, а неке и силовао.

Документарац и подкаст Ел Фајед: Предатор у Хародсу сакупио је доказе да, током Фаједовог власништва над робном кућом, менаџмент Хародса не само да није интервенисао, већ је помагао у прикривању оптужби за злостављање.

Актуелни власници Хародса кажу да су „потпуно запањени" оптужбама и да су његове жртве биле изневерене, за шта се робна кућа искрено извинила.

„Паукова мрежа корупције и злостављања у овој компанији била је невероватна и веома мрачна", изјавио је Брус Драмонд, адвокат правног тима који заступа велики број жена.

Упозорење: Овај чланак садржи детаље који би могли да узнемире неке читаоце

Инциденти су се одигравали у Лондону, Паризу, Сен Тропеу и Абу Дабију.

„Јасно сам ставила до знања да не желим да се то деси.

„Нисам му дала пристанак. Само сам желела да се све већ заврши", каже једна од жена, која тврди да ју је Фајед силовао у његовом стану у лондонској улици Парк Лејн.

Друга жена каже да је била тинејџерка кад ју је он силовао на његовој кући у престижној четврти Мејфер.

„Мухамед ел Фајед је био чудовиште, сексуални предатор без икаквог моралног компаса", каже она, додавши да су сви припадници особља у Хародсу били „његове играчке".

„Сви смо били престрављени. Он је активно потпиривао страх. Кад би рекао 'скачи', службеници би само питали 'колико високо'."

Фајед се суочио са тврдњама о сексуалном нападу још за живота, али ови наводи су до сада невиђених размера и степена озбиљности.

ББЦ верује да је могло бити нападнуто још много више жена.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Фајед је био подао'

Фајед је предузетничку каријеру започео на улицама Александрије, у Египту, где је продавао газирана пића пролазницима.

Али је његов брак са сестром саудијског милионера трговца оружјем био тај који му је помогао да оствари нове везе и изгради пословну империју.

Преселио се у Велику Британију 1974. године и већ је био позната јавна личност кад је преузео Хародс 1985. године.

Током 1990-их и 2000-их, редовно би гостовао у гледаним забавним ТВ емисијама.

У међувремену, Фајед, чији је син Доди страдао у аутомобилској несрећи заједно са Дијаном, принцезом од Велса, 1997. године, постао је познат новој генерацији преко најскоријих сезона серије Круна.

Али жене са којима смо разговарали тврде да је његов портрет као пријатног и срдачног човека био далеко од истине.

„Био је подао", каже Софија, која је радила као његова лична асистенткиња од 1988. до 1991. године.

Она каже да је он покушао да је силује више пута.

„То ме љути, људи не би смели да га запамте таквог. Он није био такав."

Неке жене су се одрекле, или су се делимично одрекле, права на анонимност приликом снимања, а ББЦ се сложио да не користи њихова презимена.

Друге су одлучиле да остану анонимне.

На гомили, њихова сведочанства показују код Фаједа образац понашања једног грабљивца и сексуалног злостављача.

Власник Хародса би редовно обилазио огромне продајне спратове робне куће и проналазио продавачице које су му биле привлачне.

Оне би потом биле унапређене и радиле би у његовим канцеларијама на спрату, испричали су нам мушкарац и жена, бивши чланови особља.

Напади би били у Хародсовим канцеларијама, у Фаједовом лондонском стану, или на путовањима у иностранство, често у Паризу у хотелу Риц, чији је такође био власник, или његовом оближњем поседу Вила Виндзор.

Други бивши чланови особља рекли су нам да је било очигледно шта се дешава у самом Хародсу,

„Гледале смо једна другу како пролазимо кроз та врата мислећи, 'сиротице једна, да ли си ти на реду данас' и осећајући се потпуно немоћно да то зауставимо", каже Елис, којој то није право име.

'Силовао ме је'

Рејчел, којој то такође није право име, радила је 1990-их као лична асистенткиња у Хародсу.

Једне ноћи после посла, она каже да ју је Фајед позвао у његов луксузни стан, у великој згради на Парк Лејну која гледа на лондонски Хајд парк.

Зграду је чувало обезбеђење и садржала је канцеларију у којој су радили службеници Хародса.

Рејчел каже да ју је Фајед замолио да седне на његов кревет и потом ставио руку на њену ногу, јасно ставивши до знања шта жели.

„Сећам се да сам осетила његово тело на мом, сву његову тежину. Слушала сам га како производи те звуке и само сам отишла негде другде у својој глави."

„Силовао ме је", испричала је.

ББЦ је разговарао са 13 жена које тврде да их је Фајед сексуално напаствовао у Парк Лејну број 60.

Њих четири, међу њима и Рејчел, кажу да су биле силоване.

Софија, која тврди да је била сексуално напаствована, описала је читаву ситуацију као неизбежну ноћну мору.

„Нисам могла да одем. Нисам имала породицу код куће којој сам могла да се вратим, морала сам да плаћам станарину", каже она.

„Знала сам да морам да прођем кроз то, а нисам желела. Било је грозно и у глави ми је настао хаос", додаје.

Џема, једна од Фаједових личних асистенткиња између 2007. и 2009. године, каже да је његово понашање постајало страшније током пословних путовања у иностранство.

Наводи да је све кулминирало њеним силовањем у Вили Виндзор у париској Булоњској шуми - бившем дому, после абдикације, краља Едварда VIII и његове супруге Волис Симпсон.

Џема каже да се нагло пробудила у властитој спаваћој соби.

Фајед је стајао крај ње само у свиленом огртачу, покушавајући да уђе у кревет са њом.

„Рекла сам му 'не, не желим да то радите'. Али он је наставио, после чега се попео на мене и нисам могла да се померим.

„Била сам окренута лицем према доле, а он се само притискао уз мене", прича Џема.

Пошто ју је Фајед силовао, плакала је, док је он устао и рекао јој агресивно да се опере дезинфекционим сапуном.

„Очигледно је желео да избришем све своје трагове да је био близу мене", објашњава она.

Осам других жена нам је такође рекло да их је Фајед сексуално напаствовао на његовим поседима у Паризу.

Петоро жена је описало нападе као покушај силовања.

Погледајте и ову причу

'Јавна тајна'

„Био сам свестан злостављања жена док сам радио на продајном спрату", каже Тони Лиминг, менаџер робне куће Хародс од 1994. до 2004. године.

То чак „није била ни тајна", додаје Лимиг.

Он тврди да није знао за озбиљније оптужбе за сексуални напад или силовање.

„А ако сам ја знао, мислим да су сви знали. Свако ко каже да није знао, лаже, жао ми је", каже.

Лимингово сведочанство поткрепили су бивши чланови Фаједовог обезбеђења.

„Били смо свесни да је имао веома изражено интересовање за младе девојке", каже Имон Којл, који је почео да ради за Хародс 1979. године као детектив робне куће, а потом је постао заменик директора обезбеђења од 1989. до 1995. године.

У међувремену, Стив, који не жели да користимо његово презиме, радио је за милијардера између 1994. и 1995. године.

Он нам је рекао да је обезбеђење „знало да се извесне ствари дешавају поједним службеницама у Хародсу и Парк Лејну".

Многе од жена су нам рекле да су морале да оду на медицински преглед, па и на инвазивни тест који је испитивао њихово сексуално здравље, које су изводили доктори када су почеле да раде директно за Фаједа.

То је било представљено као повластица, али многе нису виделе сопствене резултате - иако су се они слали Фаједу.

„Нико не може да има никакве користи од тога што зна какво је моје сексуално здравље, уколико не планира да спава са неким, што ми је сада прилично језиво", каже Кетрин, која је била извршна асистенткиња 2005. године.

'Култура страха'

Све жене са којима смо разговарали описале су како су се осећале застрашивано на послу, због чега им је било отежано да се огласе јавно.

„Владала је дефинитивно култура страха широм робне куће: од најнижих грана, до највишег руководиоца", рекла је Сара (није јој право име).

Други су нам рекли како верују да су телефони у Хародсу били прислушкивани - и да су се жене плашиле да причају једна са другом о Фаједовим злостављањима, страхујући да их снимају скривене камере.

То је потврдио и Имон Којл, бивши заменик директора за безбедност, објаснивши како је у опису његовог радног места, између осталог било и да преслушава траке снимљених телефонских разговора.

Камере које су могле да снимају су такође биле постављене у читавој робној кући, па чак и у канцеларијама руководилаца.

„Фајед је прислушкивао свакога кога је хтео да прислушкује."

Хародс је у саопштењу за ББЦ рекао да су ово били поступци човека „чврсто решеног да злоупотреби положај", што компанија категорички осуђује.

„Хародс је данас много другачија организација од оне коју је поседовао и контролисао Ел Фајед између 1985. и 2010. године, она ставља добробит наших запослених у средиште свега што радимо", наводи се у саопштењу.

Постојао је велики број покушаја да се разоткрије Фајед пре његове смрти.

Најистакнутије је било у Венити феру 1995. године, у чланку који га је оптужио за расизам, надзор особља и сексуално непримерено понашање.

То је довело до тужбе за клевету.

Мухамед ел Фајед је касније пристао да одустане од тужбе док год се сви даљи докази које је часопис сакупио о његовом сексуално непримереном понашању у припреми за суђење ставе под кључ.

О Фаједовој погодби преговарао је виши руководилац Хародса.

Године 1997, у емисији Велика прича на ТВ каналу Ај Ти Ви извештавано је о новим тешким оптужбама међу којима и за сексуално узнемиравања и пипкање, које се сматра сексуалним нападом.

Једна од жена у ББЦ-јевој истрази, Ели, којој то није право име, имала је 15 година када је 2008. пријавила напад полицији, оптужба је доспела у медије, али се није завршила никаквом оптужницом.

Године 2017, Депеше Канала 4 емитовале су оптужбе за пипкање, напад и узнемиравање, а једна жена се први пут одрекла права на анонимност.

То је дало неким женама храброст да изађу у јавност - после тога је 2018. године уследила истрага Канала 4.

Готовина и ДНК

ББЦ-јев документарац открива да је, у склопу Џемине погодбе из 2009. године, она морала да потпише уговор о поверљивости информација, правно обавезујући документ који осигурава да информације остану поверљиве.

Она каже да је, пошто је била силована, контактирала адвоката који је саопштио Хародсу да Џеми напушта посао због сексуалног злостављања.

У то време се није осећала способном, да открије до краја размере и тежину Фаједових напада.

Управа Хародса је дозволила да она оде и обећали су да ће исплатити одређену суму новца у замену за уништење свих доказа и потписивање уговора о поверљивости информација.

Џема каже да је члан кадровске службе Хародсу лично присуствовао уништавању доказа.

ББЦ је сазнао да је Џон Мекнамар тадашњи шеф обезбеђења Хародса претио и застрашивао жене како би их спречио да се огласе у јавности.

Четрнаест жена са којима смо разговарали недавно су поднеле грађанске тужбе против Хародса тражећи одштету.

Актуелни власници робне куће, који не траже од жена да потписују уговоре о поверљивости информација, почели су да склапају вансудске погодбе са њима у јулу 2023. године.

Софији и Хародсу је требало пет година да постигну погодбу.

У њеном случају, робна кућа је изразила жаљење, али није признала одговорност.

Многе друге жене сада разматрају подношење тужбе против Хародса.

Адвокати који заступају неке од жена са којима смо разговарали, Брус Драмонд и Дин Армстронг, тврде да је робна кућа била одговорна за небезбедни систем рада.

„Свако место рада има дужност да обезбеди сигурност запослених. Несумњиво, компанија је изневерила ове жене", каже Драмонд.

„Зато смо се ми умешали, јер они нису урадили ништа да то спрече, већ све супротно. Они су то омогућили", додаје адвокат.

Армстронг додаје: „Ми тврдимо да је било очигледних покушаја код вишег руководства Хародса да се све ово помете под тепих."

Адвокаткиња Марија Мула, која је такође у правном тиму који заступа неке жене, каже да клијенткиње сада почињу да се јављају зато што су раније биле „апсолутно престрашене" да би се огласили.

„Оне желе да буду део овог покрета који позива људе на одговорност за оно што им се десило и покушавају да се постарају да се ово више никад не понови у будућности, зарад њихове властите деце и њихове деце."

„Откад су нове информације изашле на видело 2023. године о историјским оптужбама за сексуално злостављање против Фаједа, постао је наш приоритет да ове погодбе решимо на најбржи могући начин. Овај процес је још увек доступан за било ког актуелног или бившег запосленог у Хародсу.

„И док не можемо да изменимо прошлост, чврсто смо решени да урадимо праву ствар као организација, мотивисани вредностима које негујемо данас, истовремено се старајући да такво понашање више никад не може да се понови у будућности", кажу из Хародса за ББЦ.

Хотел Риц у Паризу рекао је да „категорички осуђује све облике понашања који нису у складу са вредностима ове установе".

Кад је Фајед умро, непотврђени извештаји су проценили вредност његовог богаства на око милијарду фунти.

Али новац није мотивација за жене које су се јавно огласиле, тврде оне.

Многе су тек сада, када је Ел Фајед умро прошле године, осетиле да смеју да се огласе јавно о силовању и покушају силовања.

Џема каже да је „провела превише година ћутећи и трпећи, не говорећи ништа о томе".

„Надам се да ће разговор о томе сада помоћи.

„Све сада можемо да почнемо да се осећамо боље и да се зацељујемо од тога."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]