Дејвид Атенборо: Наше емисије о дивљим животињама помажу свету

Седамдесет година након што је први пут водио емисију о дивљим животињама, сер Дејвид Атенборо је савршено свестан утицаја који оне могу да изврше.

„Свет би био у много, много горој ситуацији сада да није било приказивања природњачких емисија", каже он.

„За људе је то представљало извор фасцинације, лепоте и интересовања, и то је постало кључно за старање о свету."

У септембру 2024. године, ББЦ обележава 90 година емитовања из Бристола.

Разговарали смо ексклузивно са сер Дејвидом, који је водио бројне емисије снимане у Природњачкој јединици ББЦ-ја Бристол.

Кад је започела сер Дејвидова емитерска каријера 1954. године, само је 3,2 милиона људи имало дозволу за телевизоре у Уједињеном Краљевству.

Циљ емисија као што је Зоолошка потрага био је буквално да тим изађе и хвата животиње за колекције у зоолошким вртовима, што је била прихваћена пракса у оно време.

Сада све емисије сер Дејвида носе снажну поруку - да је свет природе у опасности много више него икад пре.

„Људи су свесни проблема конзервације на начин који није био могућ пре емитовања", каже он.

„Угроженост у којој се природњачки свет тренутно налази, то је нешто чега су људи савршено свесни широм света."

„Не гледате природњачке емисије, надам се, зато што мислите да ће све бити добро по природни свет; чините то зато што је хипнотички занимљиво, компликовано, и лепо."

„Свест људи која постоји широм света о штети насталој по животну средину, то је све због природњаштва", додаје он.

Веза Бристола са емисијама о дивљим животињама датира још од средине четрдесетих, кад је Природњака снимао Дезмонд Хокинс у Месној заједници у граду.

„Дезмонд је био краљ емисија о свету природе и остварени природњак", каже сер Дејвид.

Десет година касније, 1955. године, у серијалу о дивљим животињама Види, који је водио Питер Скот, појавио се пионирски немачки филмаџија Хајнц Силман, прва особа која је снимила унутрашњост детлићевог гнезда.

„То је било сензационално, сви у Британији су били одушевљени, и зато што је постојала само једна телевизијска мрежа, само бисте о томе причали на аутобуском стајалишту кад бисте ишли на посао", присећа се сер Дејвид.

Телефонска централа у студијима у Лајм Гроуву се усијала од позива гледалаца који су звали да сазнају нешто више, а то је дало ББЦ-ју подстрек да оснује Природњачку јединицу у Бристолу 1957. године.

Погледајте виртуелни сусрет Атенбороа са Гретом Тундберг:

Погледајте и ову причу:

'Емисије о зеленој слузи'

Године 1979, сер Дејвид је водио Живот на Земљи, револуционарну телевизијску емисију сниману у Бристолу, која је имала око 15 милиона гледалаца.

„Бристол је навео свет да буде отворен по овом питању", каже он.

„Он је започео то са радијом, а кад је стигла телевизија, Питер Скот и Дезмонд Хокинс су само наставили ту традицију.

„Друга велика мега сила у емитерском свету биле су Сједињене Америчке Државе, а седамдесетих, тамошњи гледаоци су веровали да су природњаштво само лавови који јуре антилопе.

„Бристолске емисије су их научиле да термити могу да буду једнако занимљиви.

„Кад смо први пут почели да сакупљамо претплату да бисмо финансирали планове које сам имао, сећам се да сам направио грешку да то предложим главешини америчке мреже.

„Изложио сам врло елоквентно како би емисија говорила о историји живота од микроскопских почетака, а руководилац се окренуо ка мени и рекао: 'Мислите да ће говорити о зеленој слузи?'

„Одговорио сам са 'мање-више', али смо на крају успели да продамо причу."

Емисије сер Дејвида су од снимака на 16-милиметарској траци са камерама на навијање 1954. године стигле до ултра високе резолуције од 4к из данашњих дана.

Док је снимао Зоолошку потрагу, камере би радиле само око 40 секунди пре него што би истекао мотор на навијање.

Данас филмаџије сакупљају стотине сати снимака само да би ухватиле један посебан тренутак који може да траје свега неколико секунди.

„Кад смо почињали, филмски свет из Лондона био је веома подругљиви према траци од 16 милиметара, звали су је 'пертла за чизме'.

„Нисмо могли да снимамо на 35 милиметара зато што нисмо могли да вуцарамо унаоколо са собом те огромне велике камере.

„Скоро сваке године, добијали бисмо боље услове. Филмска трака је постајала све мања, а опрема за снимање је постајала осетљивија."

„Покушао сам да снимим орангутане, а они не раде апсолутно ништа - само седе на дрвећу и веома их је тешко спазити.

„Сад само наиђе дрон и ви можете да снимите ствари које никад не бисте могли да видите са земље", каже сер Дејвид.

Сер Дејвиду је додељена Награда слободе града Бристола 2013. године, у знак његове везе са емисијама које је тамо снимао.

Замало је постао становника Бристола, али су се умешали породични живот и притисак на послу.

„Године 1955, речено ми је да ће ме поставити за шефа Природњачке јединице у Бристолу, а ја сам рекао да бих више волео да то не радим, јер сам управо купио кућу у Лондону, а мој син и ћерка су почели да иду у школе тамо."

„Такође сам био задужен за премијерске преносе са Ентонијем Идном, што ме нимало није занимало, али сам свеједно имао ту обавезу.

„Да се десило три године раније, вероватно бих отишао.

„Увек је велика срећа посетити Бристол, град има регионалну личност.

„Ако сте емитер, нарочито природњачки емитер, нигде на свету вам није као у Бристолу."

У 98. години, сер Дејвидова следећа емисија је седмоделни серијал по имену Азија, која ће премијеру имати пред крај 2024. године.

Али упркос светском поштовању које му је донела његова каријера, он остаје веома скроман по питању улоге коју има у емисијама које води.

„Дају ми се огромне заслуге за ствари које немају никакве везе са мном, зато што ја изговарам речи а то је најлакши део посла у читавој овој екипи", каже он.

„Много људи мисли да је мој посао да снимам емисије, да радим са камером, да планирам путовања и да примењујем стручно знање, док је све то заправо део тима.

„Људи су свесни проблема конзервације на начин који не би био могућ без тих емисија, а ББЦ може да тврди да смо предводници у томе", додаје он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]