Зашто Кина има толико много послова у Африци

У протекле две деценије, Кина је значајно појачавала трговину са Африком и улагала милијарде долара у изградњу путева, железничких пруга и лука широм континента.

То је урађено преко Форума о кинеско-афричкој сарадњи, или ФОЦАЦ-а - конференције која се одржава сваке три године да би се одлучило како афричке земље и Кина могу да раде најбоље заједно.

Овогодишње заседање започело је у среду у Пекингу и траје до петка, када ће се кинески премијер Си Ђинпинг обратити конференцији.

Кина је недавно променила стратегију и нуди Африци више производа високе технологије и „зелене економије".

Колико је Кина имала послова у Африци?

У последњих двадесет година, Кина је постала највећи трговински партнер Африке, убедљиво највећи инвеститор у афричке земље, и њихов убедљиво највећи зајмодавац.

Године 2022. (последња година за коју у целости постоје подаци), Кина је обавила трговинских послова у вредности већој од 250 милијарди долара.

Углавном је увозила сировине као што су нафта и минерали, а извозила највише произведену робу.

Године 2022. уложила је пет милијарди долара у афричке економије, углавном да би изградила нове саобраћајне везе и енергетске погоне и отворила руднике.

Кинеске компаније су 2022. године зарадиле скоро 40 милијарди на овим пројектима.

У Африци сада има 3.000 кинеских компанија, према Светском економском форуму.

Кина такође има 134 милијарде долара неотплаћених кредита у афричким земљама, од новца који је позајмила за изградњу.

Она држи око 20 одсто свих дугова које афричке земље имају према остатку света.

Међутим, у последње време је дошло до смањења кинеских кредита афричким земљама и њених улагања у Африци.

То је зато што многе афричке државе имају проблем да отплате дугове за инфраструктуру коју је Кина изградила у њиховим земљама, каже професор Стив Цанг са СОАС-а, на Универзитету у Лондону.

„Кина је радо позајмљивала новац за пројекте у Африци као што је железница које западне земље и Светска банка нису желели да финансирају, зато што није постојала комерцијална рачуница за њих", каже он.

„Сада су многе афричке земље откриле да не добијају довољно повраћаја од тих пројеката да би могле да отплате кредите."

„Данас су кинески зајмови Африци малко промишљенији", каже доктор Алекс Вајнс из Четам Хауса, лондонске експертске групе за спољну политику.

„Они траже пројекте који боље могу да се уновче."

Кина такође преусмерава пажњу са нуђења афричким земљама великих инфраструктурних пројеката за ствари као што су путеви, пруге и луке на опремање високом технологијом као што су 4Г и 5Г телекомуникационе мреже, свемирски сателити, соларни панели и електрична возила.

„Кина је оптужена да затрпава афричко тржиште електричним возилима", каже доктор Вајнс.

„То је један од начина да Кина извезе своје нове најсавременије зелене технологије."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Да ли је пословање са Кином помогло Африци или јој је нашкодило?

Кина је почела да гради крупне пословне везе са афричким земљама од 1999. године, кад је Кинеска комунистичка партија покренула стратегију Изласка.

Форум о кинеско-афричкој сарадњи (ФОЦАЦ) одржао је прво заседање 2003. године и сада је партнерска платформа за Кину и 53 афричке земље.

Испрва је за Кину нагласак био на увозу што више сировина из Африке, како би могла да производу робу за извоз широм света, према доктору Вајнсу.

„Кина је позајмила велике количине новца Анголи за изградњу инфраструктуре, да би добијале нафтне залихе заузврат", каже он.

„Ови пројекти су такође омогућавали послове за кинески народ. У једном тренутно је у Анголи било више од 170.000 кинеских радника."

Кина описује улагање у Африку као „добитну комбинацију".

Међутим, грађевински пројекти које је Кина завршила у Африци донели су врло мало користи за мештане, каже професор Цанг, и изазвали су велико незадовољство међу њима.

„Кинеске фирме углавном доводе властите раднике и не омогућавају много локалних радних места", каже он.

„Такође, влада утисак да они упошљавају раднике на пословима са суровим условима рада."

Зајмови афричким земљама винули су се у небеса у години после 2013, кад је Кина покренула Иницијативу појаса и пута како би унапредила трговинске мреже широм Африке и Азије.

Она је врхунац доживела са преко 28 милијарди долара 2016. године.

Кина је оптужена да је позајмљивала Африци на израбљивачки начин, убеђујући владе да позајме огромне суме новца, а потом захтевајући концесије од њих кад почну да имају проблема са отплаћивањем.

Ангола је нагомилала дугове од 18 милијарди долара Кини, Замбија више од 10 милијарди долара, а Кенија 6 милијарди долара, према подацима Четам Хауса.

Све оне су имале великих проблема да отплате те суме.

Кина је често позајмљивала новац афричким државама и везивала отплате за њихове зараде од извоза сировина.

Ти споразуми су помогли Кини да стекне контролу над неколико рудника минерала у земљама као што је Конго.

Шеф Афричке развојне банке Акинвуми Адесина рекао је новинској агенцији Асошијејтед Прес да владе треба да избегавају ове типове кредита.

„Оне су напросто лоше, најпре и изнад свега зато што не можете правилно да наплатите имовину", каже он.

„Ако имате минерале или нафту испод земље, како одређујете цену за дугорочни уговор? То је велики изазов."

Међутим, каже доктор Вајнс: „Кинеска 'дипломатија дужничких клопки' заправо не постоји.

„Кина се понекад понаша израбљивачки кад има посла са неком слабом државом", каже он, „али јаче владе могу да послују са њом а да се не увале у високе дугове."

Какви су планови Кине за Африку у будућности?

ФОЦАЦ, који је започео у Пекингу у среду, најсвеобухватнија је и најбоље установљена партнерска платформа између афричких земаља и било које светске силе, према докторки Ширли Зе Ју из Лондонске школе економије.

Сваке три године, она одређује нове циљеве и приоритете.

„То је у огромној мери стратегија која најбоље ангажује Кину као афричког спољног партнера", каже она.

„Крајем века, 40 одсто светског становништва живеће у Африци", каже она.

„Није никаква тајна да Африка држи кључ глобалне економске будућности."

Међутим, кинески интереси у Африци нису само комерцијални, већ су у политички, каже доктор Вајнс.

„У Уједињеним нацијама имате више од 50 афричких земаља", каже он.

„Она је убедила скоро сваку од њих да повуче признање Тајвана као државе."

„Сада стичемо јаснију слику о томе шта Кина жели од Африке", каже професор Цанг.

„Она жели да постане заштитница Глобалног југа и да искористи тај положај да појача утицај у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама. Кина жели да афричке земље буду њена 'помоћна споредна глумачка постава'."

ФОЦАЦ, каже он, није удружење равноправних.

„Постоји велики неравнотежа снага. Ако се слажете са Кином, онда сте добродошли. Нико неће рећи да се не слаже с оним што она планира да уради."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]