Турска: Ко су Сиви вукови и зашто су забрањени у многим земљама

„Вучји поздрав" је недавно изазвао огромну контроверзу на Европском првенству у фудбалу 2024. кад је турски фудбалер Мерих Демирал гестикулирао руком након што је постигао гол за Турску на утакмици против Аустрије, коју је његов тим добио са 2:1.

„За симболе турских ултрадесничарских екстремиста нема места на нашим стадионима", рекла је у објави на Иксу немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер.

УЕФА је накнадно казнила Демирала забраном играња две утакмице.

Турска је узвратила оптуживши Берлин за „ксенофобију" због критике на рачун вучјег поздрава, а турски председник Ердоган је стао у одбрану Демирала, рекавши:

„Да ли се неко запита зашто немачки национални дрес има орла, а француски петла? Мерих Демирал је тим гестом исказао колико је узбуђен."

За многе је вучји поздрав директна асоцијација на организацију Сиви вукови, познату још и као „Идеалистичка огњишта".

То је ултранационалистичко омладинско крило Странке националистичког покрета (МЏП) у Турској, која је савезник владајућег АКП-а председника Ердогана.

Ни вучји поздрав ни организација Сиви вукови нису забрањени у Немачкој.

Аустрија и Француска су предузеле строже кораке - прва је забранила поздрав, а потоња све активности организације.

'Десничарска екстремистичка организација'

„Кад поменемо покрет Сивих вукова у Немачкој, ми заправо говоримо о ширем екосистему клубова, кафеџиница, локалних дружења из краја", каже Бурџу Озцелик, виша научна сарадница за безбедност Блиског истока при Краљевском институту уједињених служби, британској експертској групи.

Она истиче да људи који себе доводе у везу са Сивим вуковима у Немачкој имају различите степене повезаности са њима, чланства или обавеза према групи и углавном су флуидни у њиховим наклоностима.

Немачка федерална канцеларија за заштиту устава (БфВ) класификује Сиве вукове као десничарску екстремистичку групу са 18.500 до 20.000 чланова у земљи.

Турци чине највећу појединачну групу етничке мањине у Немачкој, са укупно око 3 милиона турских грађана и немачких грађана турског порекла.

Немачка има укупно око 84 милиона становника.

„Међу већином турске дијаспоре у Европи, националистичке тенденције и симболи су прилично снажни", каже новинар Кемал Кан, експерт за национализам у Турској.

„Исламисти и националисти су добро организовани. И зато су европске владе генерално гледано забринуте да ове политичке организације, или криминалне структуре, имају потенцијал да изазову тензије", каже он.

„Они желе да уведу механизме за обуздавање не само њихових властитих десничарских екстремистичких група, већ и оних у оквиру мигрантских заједница."

Насилне активности

Сиви вукови су оптужени за разна насилна дела и у Турској и у Европи још од седамдесетих.

Један од најславнијих случајева у који је била уплетена организација био је покушај атентата на папу Јована Павла Другог 1981. године од Мехмета Али Агџе, члана Сивих вукова.

Поглавар Католичке цркве био је погођен и рањен у том нападу.

Група је била уплетена у уличне сукобе у Турској седамдесетих и осамдесетих, кад су њени чланови учествовали у урбаном герилском рату против левичарских милитаната.

Верује се да Сиви вукови имају везе са „турском дубоком државом", наводном мрежом моћних, антидемократских коалиција у оквиру турских политичких и бирократских структура.

Последњих година су по европским градовима такође избијали разни улични сукоби у којима су учествовали Сиви вукови.

Политичка аналитичарка Бурџу Озцелик каже да су ови инциденти створили атмосферу страха, покренувши ширу расправу о томе шта треба радити са групом.

У Немачкој, иако контроверзни, Сиви вукови нису илегална група.

Аустрија је, међутим, забранила употребу вучјег поздрава 2019. године, док је Француска забранила све активности Сивих вукова 2020. године.

Године 2021, Европски парламент је саветовао да се Сиви вукови уврсте на ЕУ листу терориста.

Спор око организације прелази европске границе.

У Азербејџану, земљи са тесним историјским и језичким везама са Турском, ова група је покушала да капитализује на јачању национализма у земљи после пада Совјетског Савеза 1991. године.

„Сиви вукови су постали контроверзни у Азербејџану након њиховог наводног учешћа у неуспелом држаном удару 1995. године против Хејдара Алијева, оца актуелног председника Илхама Алијева", каже Конул Халилова, уредница ББЦ њуза на азербејџанском.

„Хејдар Алијев, бивши генерал КГБ-а, доживљавао је ову групу као претњу по његов режим. Као последица тога, Сиви вукови су били забрањени у Азербејџану, а њихов лидер је убијен током покушаја пуча."

Године 2005, Казахстан, централноазијска земља, такође са више историјских веза са Турском преко језика и културе, прогласила је организацију илегалном, такође је класификујући као „терористичку групу".

Турска тврди да не постоји покрет звани Сиви вукови и да је забрањивање вучјег поздрава неприхватљиво.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Вук као водећа фигура

„Вучји симбол је један од најважнијих симбола за Турке", каже за новинску агенцију Анадолу Ахмет Тасагил, професор са катедре за турски језик и књижевност истанбулског Универзитета Једетипе.

„Сва туркијска племена која живе у Централној Азији користила су овај симбол у 4. и 5. веку", каже он.

Он такође указује на изворе из 12. и 13. века који помињу да су Турци, по доласку у Анатолију, следили вука, према јерменским, сиријским и другим блискоисточним легендама.

„За Турке, вук је водећа фигура, он представља мудрост", каже он.

Током Отоманског периода крајем 19. века, вучји симбол је коришћен у разним облицима, а у раним годинама савремене Турске појављивао се на банкнотама и маркицама.

Сам вучји поздрав је, међутим, много скоријег порекла.

Јавио се први пут у Азербејџану почетком деведесетих усред масовних протеста, каже Конул Халилова.

„Ови протести допринели су стицању независности земље и паду Совјетског Савеза. Ова гестикулација, чак и кад се не користи нашироко, постала је за неке људе симбол Турчинства", каже она.

„За њих је он симболисао културни и етнички идентитет који је био потискиван током совјетске владавине", каже она.

Верује се да је оснивач Странке националистичког покрета у Турској видео како се користи вучји поздрав током протеста у Азербејџану 1992. године и да га је усвојио као симбол за Сиве вукове у Турској.

'Није национални симбол'

„Деведесетих су Сиви вукови били део општег таласа националистичког сентимента и стекли су идентитет огласивши се искључивању курдске мањине", каже експерт за национализам Кемал Кан.

Он истиче да су у Турској многи политички лидери широм спектра користили вучји поздрав да би се додворили националистичким гласачима.

„Међутим, овај поздрав никад није прихваћен као национални симбол у Турској", каже он.

Бурџу Озцелик се слаже са тим.

„Многи Турци, иако су веома отворени поводом властитог турског националистичког осећања и веома поносни на њега, не повезују себе са Сивим вуковима", каже она.

„То, дакле, није уједињујући симбол, нити представља шире универзално осећање Турчинства."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]