Параолимпијске игре у Паризу 2024: На кога обратити пажњу

Париз је угостио око 4.500 спортиста из целог света који се такмиче на првим Летњим параолимпијским играма. чији домаћин је Француска.

Током 11 дана, такмичари се надмећу у 22 спорта за 549 златних медаља.

На играма учествују искусне међународне звезде, које ће покушати да побољшају њихове резултате, али и спортисти којима је ово прво учешће на најважнијем спортском догађају и који желе да остваре значајан успех.

ББЦ спорт представља неке од спортиста који се надају да ће заблистати на Параолимпијским играма 2024, које су почеле у четвртак, 29. августа.

Симон Барлам (Италија) - парапливање

Барлам је најзаслужнији што је Италија постала сила у парапливању.

Овај 24-годишњак из Милана, који је рођен са једном краћом ногом због проблема са куковима, у детињству је провео много времена у Паризу где је имао низ операција.

Након што је почео да се бави пливањем у 14. години, први наступ на међународном такмичењу имао је на Светском првенству 2017. године у Мексику, где је постао водећи пливач у категорији С9.

Барлам каже да је имао проблема на његовим првим Параолимпијским играма у Токију, где је освојио златну, две сребрне и бронзану медаљу.

На прошлогодишњем Светском првенству у Манчестеру, у Енглеској, победио је у шест трка, и велики је фаворит за освајање нових златних медаља у Паризу.

Диди де Грут (Холандија) - тенис у колицима

Холанђанке годинама доминирају тенисом у колицима, а Диди де Грут је њихова најновија звезда.

Ова 27-годишњакиња је број један на свету и у синглу и у дублу.

На Параолимпијским играма у Токију освојила је злато у синглу и са Аником ван Кут у дублу.

Рођена је са краћом десном ногом, а тенис у колицима почела је да игра када је имала седам година, и доминира од 2017. године.

Она је прва тенисерка која је освојила три узастопна такозвана златна слема - све гренд слемове у сезони.

Међу њеним многобројним трофејима је пет титула у синглу и шест у дублу на Ролан Гаросу, где се и одржавају такмичења у тенису у колицима.

Раније ове године, проглашена је најбољом спортисткињом са инвалидитетом у свету, чиме је поновила успех њене сународнице Естер Вергер, која је ту награду добила 2002. и 2008. године.

Марсел Хуг (Швајцарска) - параатлетика

Због сребрне кацига добио је надимак Сребрни метак, али му злато уопште није страно.

Као једна од звезда у његовом спорту, овај 38-годишњак се нада да ће у Паризу обогатити ризницу у којој већ има шест параолимпијских титула.

У Лондону 2012. године, Хуг је био други у маратону Т54 иза Британца Дејвида Вира, али је победио четири године касније у Рио де Жанеиру, где је освојио и прво злато у трци на 800 метара.

На Параолимпијским играма у Токију је освојио четити златне медаље - на 800, 1500 и 5000 метара и у маратону, све у категорији Т54, а на прошлогишњем Светском првенству у Паризу златној колекцији је придодао још три медаље.

Хуг је такође вишеструки победник градских маратона у Лондону, Њујорку, Бостону, Чикагу, и Берлину.

Оксана Мастерс (Сједињене Државе) - парабициклизам

Мастерс је превазишла многе трауме пре него што је постала звезда и летњих и зимских параолимпијских игара.

Рођена је у Украјини 1989. године са вишеструким урођеним недостацима, три године после катастрофе у чернобиљској нуклеарној електрани.

Након што су је напустили њени биолошки родитељи, одведена је у сиротиште, где су је редовно тукли и злостављали, у којем је живела до њене седме године, када је усвојила Американка Геј Мастерс.

Ампутиране су јој обе ноге изнад колена и имала је операцију руку.

Спортску каријеру је почела у веслању и на Параолимпијским играна у Лондону 2012. године освојила је бронзану медаљу, а затим је прешла на парабициклизам и нордијско скијање.

На Зимским параолимпијским играма 2018. у Пјонгчангу, у Јужној Кореји, освојила је две златне медаље, а четири године касније у Пекингу, освојила је још три олимпијска злата у нордијском скијању и биатлону.

Прошле године је објавила аутобиграфску књигу у којој је открила њену мучну и тешку животну причу.

Маркус Рем (Немачка) - параатлетика

Рем је велики фаворит у Паризу за освајање четврте златне параолипијске медаље у скоку удаљ.

Рему је десна нога ампутирана испод колена због незгоде током скијања на дасци на води 2003. године и скаче помоћу посебне спортске протезе.

Велика је звезда параатлетике још од његовог првог наступа на Светском првенству 2011. године на Новом Зеланду и стално помера границе у категорији Т64.

Његов тренутни светски рекорд у скоку удаљ износи 8,72 метара, што је девети најдужи скок свих времена.

Најбољи резулат који је остварио у 2024. години је 8,44 метара, што је даљина којом би освојио олимпијско сребро у Паризу и злато на претходна четири издања Игара.

Међутим, Рему није дозвољено да се такмичи на Олимпијским играма јер је установљено да му посебна спортска протеза даје предност у односу на спортисте који је немају.

Забрана учешћа на Олимпијским играма му је отворила врата Параолимпијских такмичења и Рем је свакако спортиста на кога треба обратити пажњу.

Шитал Деви (Индија) - парастреличарство

Деви, која има само 17 година, једна је од најмлађих такмичара не само у стрељаштву већ и на Параолимпијским играма у Паризу.

Индијка је рођена без обе руке, и за одапињање стрела користи ноге.

Прва је и једина парастреличарка без обе руке која се надмеће на међународним такмичењима.

Стреличарство је открила пре три године и иако су јој тренери првобитно предлагали да користи протезу, надахнуће јој је био Американац Мет Штуцман, освајач сребрне медаље на Параолимпијским играма 2012. у Лондону и светски шампион из 2022. године, који је такође рођен без руку.

Њен први наступ на великом догађају био је на Азијским параиграма 2022. године, на којима је освојила златне медаље у категорији жена и мешовитим паровима, и сребро у женским паровима.

Прошле године је освојила светско сребро, и у Париз је дошла као светски број један.

Алекси Анкатон (Француска) - паратриатлон

Овај 38-годишњак из Нормандије једна је од главних нада Француске за освајање злата на Параолимијским играма у Паризу.

Анкатон брани злато у категорији ПТС4 из Токија, од када је непоражен, а доминантан је у његовој дисциплини од међународног дебија у јуну 2016. годне.

Обожава да игра кошарку и тренира борилачке спортове.

Несрећу је доживео на послу 2010. године и три године касније му је ампутирана нога испод колена.

Није успео да оде на Параолимпијске игре у Рију, али је освојио неколико светских првенства до Токија, где је стигао до злата скоро три минуте брже од другопласираног тамичара.

Отац двоје деце је заједно са параатлетичарком Нантенен Кеитом носио француску заставу на церемонији отварања Параолимпијских Игара у Паризу.

Морган Стикни (Сједињене Државе) - парапливање

Први спортски сан Стикни био је да плива на Олимпијским играма и са 15 година је била међу 20 најбољих у Сједињеним Државама.

Међутим, тада је сломила кости на левом стопалу, које је због болова и компликација ампутирано у мају 2018. године.

То је био почетак њених здравствених проблема - на крају јој је дијагностиковано ретко васкуларно стање које спречава довољан доток крви до њених удова.

Друга ампутација ноге испод колена обављена је 2019. године и тада је Стикни рекла да више никада неће пливати.

Међутим, током пандемије ковида-19 вратила се у базен и поново се заљубила у пливање.

У Токију је први пут учествовала на међународном парапливачком такмичењу и освојила је две златне медаље.

Од тада јој се стање погоршало, и одстрањен јој је још један део ноге, што је утицало на цело њено тело.

Током припрема за Параолимпијске игре у Паризу, Стикни, који сада има 27 година, морала је сваког месеца да буде десет или више дана на лечењу у болници у Бостону, али је одлучна да поново заблиста на највећој спортској сцени.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]