Нешто је у води? Зашто волимо филмове о ајкулама

Од „Ајкуле" (Jaws), класика Стивена Спилберга, до предатора који вребају у реци Сени у акционом хорору „Испод Париза" (Under Paris), снимљено је много филмова о ајкулама.

Холивуд и публика их воле и чини се да им никада није доста напетости, крви и ужаса.

Постоје праисторијске џиновске ајкуле у филму „Мегалодон: Предатор из далеких дубина" (The Meg), генетски модификоване у научнофантастичном акционом хорору „Дубоко плаво море" (Deep Blue Sea), и ајкуле на 'белом' у филму необичног наслова „Ајкула на кокаину" (Cocaine Shark).

Ајкуле воли чак и Доналд Трамп - наводно је требало да игра америчког председника у серијалу „Торнадо ајкула" (Sharknado), пре него што је заиста и постао шеф Беле куће у Сједињеним Државама (САД).

На филмове о ајкулама сам се навукла након што сам погледала филм о Џејмсу Бонду „Операција Гром" (Thunderball), у којем негативац држи ајкуле у његовом базену.

То остварење је изазвало моје доживотно интересовање за филмове о ајкулама, као и ирационални страх од базена, чак и оних напуњених хлорисаном водом у хотелима и велнес центрима.

Хејли Истон Стрит је британска редитељка која је режирала нови филм о ајкулама, „Нешто је у мору" (Something in the Water), причу о групи жена које су заробљене на отвореном мору.

Она објашњава да је као љубитељка филмова о ајкулама „апсолутно морала" да сними филм о овим морским неманима.

Дакле, зашто су филмови о ајкулама толико популарни?

„То је страх од онога што би могло да се догоди у непознатом [на мору]", каже она за ББЦ.

„Бити заробљен насред океана је само по себи довољно застрашујуће.

„Заробљени сте у нечијем туђем свету и свашта може да се догоди".

Професорка Сузан Јанг, форензичка психолошкиња, каже да људи имају огроман страх од „непознатог, да буду сами и беспомоћни".

Она каже да гледање застрашујућих филмова о ајкулама у удобном дому или биоскопу „омогућава људима да се суоче са њиховим страховима без искуства стварне опасности... и да ослободе потиснута осећања у безбедном и контролисаном окружењу".

„То значи да људи могу да се суоче са граничним људским понашањем и гледањем екстремног садржаја испитују сопствене границе ... и то емоционално ослобађање је облик катарзе", каже професорка Јанг.

Објашњава да се користе теорије Зигмунда Фројда, јер „из угла психодинамике, ови филмови допиру до несвесних страхова и жеља и пружају тај сигуран пут за истраживање потиснутих осећања и нагона као што су агресија и страх од смрти".

'На рониоца смо привезали пераја'

Направити да ајкуле на филмском платну изгледају стварно може бити изазовно.

Током снимања филма „Ајкула" било је много потешкоћа јер су се механичке велике беле ајкуле често квариле, рђале су због морске соли, а једна је и потонула.

Главни глумци су много времена провели чекајући да се поправе.

Редитељ Стивен Спилберг је 2022. године рекао за ББЦ Радио да је због ових проблема заправо снимљен „много бољи филм", јер је морао да буде „сналажљив и да смисли како да дочара неизвесност и ужас без сцена у којима је ајкула видљива".

„Била је срећа да се ајкула стално кварила", рекао је он.

„Ја сам имао среће, а мислим да је и публика имала среће, јер мислим да је филм страшнији без много сцена са ајкулом".

Стрит каже да су имали ограничени буџет за филм „Нешто је у мору", па је екипа смислила сјајно решење.

„Направили смо пераје тигар ајкуле", присећа се она.

„Имали смо сјајног рониоца Баптисту, који је заиста дуго могао да задржи дах под водом.

„Зато смо му привезали ово пераје и дали му подводни скутер који је могао да вози отприлике брзином којом пливају ајкуле.

„Било је сјајно јер је то значило да глумци заправо виде пераје ајкуле и да на то реагују, тако да им је то створило стварни осећај да су окружени ајкулама".

Али упркос њеној љубави према филмовима о ајкулама, Стрит није желела да у њеном остварењу оне буду приказане као морске серијске убице.

„Ми убијамо 100 милиона ајкула сваке године", напомиње она.

Редитељка је такође била свесна да је филм „Ајкула" био узрок огромног пораста лова на ајкуле, делом зато што су биле приказане као немилосрдне убице.

„Колико год да волим филмове о ајкулама, волим и ајкуле.

„Заиста сам водила рачуна о томе, јер људи лако почну да их доживљавају као машине за убијање... или чудовишта, што оне нису".

„Осећала сам да је страшније приказати стварни сценарио, јер ако сте тамо негде на отвореном мору где има ајкула, знате да ће вас убити ако вас помешају са нечим другим", додаје Стрит.

Упркос огромном успеху филма „Ајкула", Спилберг је рекао да „искрено жали због драстичног смањења популације ајкула као последице књиге и филма".

'Огроман проблем за очување ајкула'

Спилберг није једини који је забринут због начина на који Холивуд приказује ајкуле и утицаја који и даље има.

Америчка морска биолошкиња Андријана Фрагола покушава да образује људе о ајкулама и често објављује видео снимке на којима са њима рони.

Каже да људи имају „погрешно мишљење о овим предаторима" којима су филмови и медији нанели велику штету.

Андријана ми каже да је гледала Нетфликсов нови филм о ајкулама „Испод Париза", и да није била одушевљена.

„Говорили су да се ради о очувању, проучавању ајкула, али оне и даље једу људе.

„Дакле, мало више образује гледаоце и мало дубље представља причу, није само о људима који пливају поред плаже и које нападне и поједе ајкула.

„Али суштина и оно што гледаоци могу да извуку као поруку филма је да су ајкуле и даље изузетно опасне за људе и да ће их непрестано само ловити и јести.

„Да је то истина, смањио би се број људи. Свако ко оде на плажу био би у опасности".

Редитељ и косценариста филма „Испод Париза", Гзавије Жон, каже да је и он борац за заштиту животне средине.

За амерички часопис о филмској индустрији Холивуд репортер рекао је да док филм „Ајкула" ове животиње представља као опасност, у његовом остварењу се „наглашава опасности људске похлепе".

Андријана каже да став људи о ајкулама представља велики проблем за њихово очување.

„То је велики проблем јер људи не желе да заштите нешто чега се плаше.

„Људи сматрају да су ајкуле опасне за њих па би требало да их искоренимо, а то је очигледно велики проблем за њихово очување и за то како како навести људе да са њима саосећају и да пожеле да их заиста заштите.

„Жалосно је јер се 100 милиона ајкула убије сваке године, а истовремено ајкуле убију мање од 10 људи годишње у целом свету.

„Заиста смо усредсређени на то да верујемо да су ајкуле чудовишта и да вребају да нас ухвате. У стварности је заправо супротно".

Мало је вероватно да ће Холивуд престати да снима филмове о ајкулама, или да ћемо престати да их гледамо.

Али бројке показују да ајкуле нису серијске убице у мору и да је заправо много вероватније да буду жртве људи.

Погледајте видео: Блиски сусрети са ајкулама којих људи нису ни свесни

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]