Рат у Украјини: Харков на мети све јаче руске офанзиве

Лето тек почиње у Украјини, а већ делује опасно.

Харков, други највећи град у земљи, на крајњем североистоку земље код границе са Русијом, практично је беспомоћан пред нападима из ваздуха.

Две навођене бомбе уништиле су велику продавницу „Уради сам" и центар за продају баштенске опреме у недељу послеподне кад су били пуни купаца.

Док је зграда горела, а над Харкововом се надвијао црни дим, Андреј Куденов, менаџер једне од продавница у тржном центру, гледао је у очајању шта се дешава.

„Руси желе све да спале. Али ми нећемо одустати."

„Много је људи било унутра јер је сада отоплило и почела је баштенска сезона. У радњи је било пуно земље и биљака."

Андреј је извадио телефон и скроловао кроз фотографије продавнице пре напада.

„Погледајте како су лепо цвеће имали унутра. И ниједан једини војник, све су били цивили."

Десетине особа су повређене, потврђена је погибија најмање 15 људи, а остало је да се пронађе још тела.

У сваком рату, цивили покушавају да сачувају обрисе старих живота.

Док је центар за продају баштенске опреме горео, парови су шетали псе.

На величанственим трговима у центру Харкова, кафићи су били отворени, игноришући сирене за ваздушну опасност и упозорења која су пристизала на мобилним апликацијама.

На степеницама оперске зграде, тинејџери су вежбали скакање на скејтбордима, а девојке су на телефонима снимале плесове за ТикТок.

Унутар оперске зграде, у дубоком бетонском подруму, оркестар је држао пробу за музички фестивал чије одржавање рат није спречио.

Њихов стоички став не може да сакрије чињеницу да се Украјина налази у најгорој кризи од првих неколико месеци након што је Русија покренула тоталну инвазију пре више од две године.

Напад на центар за продају баштенске опреме био је само један од многих на североистоку, баш као и на источном фронту, и јужно близу Херсона.

Украјински одбрамбени капацитети зависе од других, од одлука које доносе њихови западни савезници и које обликују догађаје у Харкову и другим градовима, и дуж више од 1.000 километара прве линије фронта.

Други стратешки фактор који мења правац рата је руска способност да учи и прилагођава се околностима на бојишту.

Они успевају да преобликују нападе тако да искористе украјинске слабости, поготово у противваздушној одбрани.

Руске фабрике производе више оружја и муниције него што много веће и напредније западне економије чине за Украјину.

Нада из прве године борби да Русија може да се потисне претвориле су се у суморно мучење да се заустави продор њених снага дубље у земљу.

У трећој години рата, нема краја на видику.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Крај почетка?

Руски председник Владимир Путин очекивао је брзу победу кад је издао наређење за тоталну инвазију у фебруару 2022. године.

Исто је било и са НАТО, предвођеним Сједињеним Америчким Државама.

Председник Володимир Зеленски одбио је њихову понуду да га евакуишу.

И Кремљ, и Пентагон, и друга министарства одбране НАТО земаља очекивали су да ће Русија само довршити посао започет 2014. године, кад је окупирала и анектирала Крим и оркестрирала победу сепаратиста у источним покрајинама Доњецк и Луганск.

Украјинске оружане снаге су се поправиле у односу на катастрофални учинак из 2014. године, али је након успешне интервенције у рату у Сирији, Русија напросто деловала прејако.

Предвиђања док су руске трупе улазиле у Украјину у фебруару 2022. године била су да су најбоље шансе за Украјину да борбе настави кроз организовани устанак који ће наоружавати НАТО.

Русија је заузела делове дубоко у украјинској територији, практично „копнени мост" који повезује Донбас на истоку са Кримом на југу.

Међутим, покушај да заузме Кијев био је понижавајући фијаско за председника Путина.

До краја марта 2022. године, битка за престоницу била је изгубљена и Кремљ је морао да повуче трупе.

НАТО је увидео да Украјина уме да се бори.

Показала се као неочекивано користан савезник, вредан веће подршке, пруживши сет нових опција у све већем сучељавању са Путиновом Русијом.

Полагано су Украјини слата све моћнија оружја.

Превазилажење уздржаности америчког председника Џоа Бајдена и даље је болан процес.

Он се плашио трећег светског рата ако САД и НАТО интервенишу властитим трупама или чак и ако само буду слали Украјини најсавременију војну технологију.

Председника Бајдена су убедили да одобри слање старијег америчког ловца Ф-16 ког су НАТО снаге почеле да повлаче из употребе.

Они се још не употребљавају у борбама, што руским ваздухопловним снагама даје више простора за напад.

Већина западних аналитичара мисли да председник Путин блефира кад звецка нуклеарном сабљом.

Кина, кључни руски савезник, јасно је ставила до знања да не жели употребу нуклеарног оружја.

Последња ствар која јој треба је трка у нуклеарном наоружању у Источној Азији.

У западном табору, Јапан и Јужна Кореја, кад би се осетиле довољно угроженима да промене властиту политику, обе би имале технолошки капацитет да праве властито нуклеарно наоружање.

Џо Бајден и даље не жели да тестира блеф Владимира Путина.

САД настављају да ограничавају употребу оружаних система које шаљу, забрањујући Украјинцима да гађају циљеве унутар Русије.

Председник Зеленски верује да им та одлука везује једну руку иза леђа и прави велики притисак да је измене.

До прошлог лета биле су сакупљене импресивне снаге, међу њима колекција савремених западних тенкова и оклопних возила, а НАТО је обучио хиљаде војника на полигонима од Балтика до Јоркшира.

План је био да се покрене офанзива која ће пробити руске линије и прекинути везу између Донбаса и Крима.

То није успело.

Руска одбрана је била сувише јака, а без подршке из ваздуха, покушај да се води координисани рат „из свих оружја" у стилу НАТО-а био је осуђен на пропаст.

Украјинска урођена слабост је што зависи од других кад су у питању средства и оружје.

С друге стране, бори се против непријатеља који искоришћава властито оружје најбоље што може и има много више људства на располагању.

Русија има више од 140 милиона становника, што је око три пута више него што има Украјина.

То је важно у рату у ком у биткама гину на десетине хиљада људи.

У САД, у све се уплела домаћа политика.

Захтев Џоа Бајдена за „безбедносну допуну", у коју спада 60 милијарди долара за Украјину, био је блокиран у Конгресу месецима, углавном од присталица Доналда Трампа које су желеле да се тај новац троши на проблеме који су ближе кући, нарочито са илегалном имиграцијом преко јужне границе са Мексиком.

Допуну је у форми закона председник Бајден потписао тек 24. априла.

Чак и кад су у питању значајни логистички капацитети америчке војске, биће потребни месеци да се допуне украјински арсенали, у време кад Москва производи оружје и гранате убрзаним темпом, у привреди преусмереној на дуги рат.

„Ово је рат производње", према речима вишег званичника из седишта НАТО-а у Белгији.

„Русија нас надмашује у производњи ствари за које знамо да су Украјини преко потребне."

Западне санкције нису успеле да осујете руску привреду која је нашла нова тржишта за нафту и гас.

Русија купује дронове од Ирана и муницију из Северне Кореје.

Кина, верује НАТО, не шаље директну борбену помоћ, али помаже Русији на друге начине.

„Нема сумње да Кина материјално доприноси руској војној машинерији", рекао ми је виши званичник из НАТО.

„Она обнавља базу одбрамбене индустрије, што чини велику разлику на терену."

„Машински алати и микроелектроника који стижу из Кине користе се директно за појачавање одбрамбене индустрије, да може да избацује више тенкова и пројектила."

„Једна од огромних геостратешких последица промене односа између Кине и Русије је да Кина више никад неће бити млађи партнер у том односу."

Граничне области

Вртић је био у пламену док се Вика Писна возила земљаним путем до сеоцета Јурченкове, североисточно од града Харкова и довољно близу руској граници да би било очигледно да је ситуација веома опасна.

Вика, која је психолошкиња у групи званој Пролиска, провела је годину одлазећи у села на фронту угрожена од Русије како би евакуисала цивиле.

У вртићу више није било деце.

Јурченкове, као и сва друга погранична села, имала су само неколико старијих грађана или немоћне цивиле.

Вртић мора да је био напуштен већ месецима.

Тобогани су зарасли у траву, а коров је израстао преко играчака у предњој башти.

Човек на мотоциклу напакован врећом за спавање и неколицином личних ствари, који је изгледао као да се и сам спрема да оде, рекао је да не зна како је дошло до пожара, али да није био од гранате.

Како год да је избио пожар, нико у напуштеном, забитом сеоцету није покушао да га угаси, док је пламен пуцкетао и лизаи дрвене зидове и лимени кров вртића.

Русија је у офанзиви у Харковској области откако су њене снаге прешле границу 10. маја.

Председник Путин је изјавио да је план да се успостави тампон зона, како би се заштитили цивили у Белгороду, руском граду са друге стране границе, где каже да Украјина убија цивиле.

Офанзива проширује активну линију фронта, присиливши Украјину да боље утврди харковски сектор, остављајући рупе на другим местима које би Русија могла да покуша да искористи.

Пратили смо Вику и њен минибус до пограничне области, остајући подаље од Вовчанска, пограничног места у средишту актуелних борби које се полако претвара у рушевине.

Чак и са удаљености од неколико километара, већ је изгледао као непријатно место, са загасито сивим облацима и стубовима дима који су се дизали високо из низа великих пожара, и црног дима који се вртложио и кривио на небу од свежих експлозија.

Погледајте и овај видео:

Љубов, прва жена на Викином списку, била је спремна да пође.

Њен пас, везан ланцем близу његове кућице у предњем дворишту, лајао је на незнанце док је Вика помагала да се понесу њене ствари, спаковане у неколико најлонских кеса.

Пас се смирио кад га је жена одвезала и повела у минибус.

„Охрабрујем их да поведу кућне љубимце", каже Вика.

„Кад изгубите све, кућни љубимац уме да буде утеха."

„Душа ме боли. Живела сам у овој кући више од 40 година", каже Љубов, стешњена у аутобусу са псом и пртљагом.

Да ли одлази због гранатирања?

„Наравно! Почеле су да падају јако близу, на мање од 100 метара. Сви прозори су ми попуцали."

Вика није успела да убеди следеће људе које је посетила да се евакуишу.

Лупала је на њихову чврсту металну капију.

Одшкринула ју је старија жена.

„Добар дан, јесте ли ви Ема?", питала је Вика.

Кад су Ема и њен муж, негде унутра изван видокруга, одбили да пођу, Вика је покушала да их наговори да се предомисле.

„Јуче је гранатама гађано ту веома близу вас. Веома је опасно. Доводите се у велику опасност. Имамо волонтере који ће вам помоћи да се уселите, помоћи ће вам да се пријавите за олакшице, лекове и све остало. Све ће бити бесплатно. И имаћете психолошку помоћ."

„Хвала. Хвала вам на свему, али нећу да идем."

„Слушајте, евакуишемо људе јер је критичан тренутак. Ако желите, можете да се вратите. Али сада је веома опасно овде, гранатирају на сваких сат или два. Боље је отићи. Биће још гранатирања и више погодака. Опасно је овде."

„Знам."

„Бесплатно је. Добићете бесплатан смештај."

„Нећу да идем."

Ема је затворила капију.

Штампарија

Врећа за лешеве изношена је из остатака запаљене штампарије мање од сат времена након што ју је Русија погодила низом пројектила после подне 23. маја.

Седам људи је погинуло у нападу.

Украјина мора да доноси тешке одлуке како ће разместити и користити своју ограничену противваздушну одбрану.

Пројектили који су погодили штампарију нису били пресретнути.

Нити је то био руски дрон који је надлетао фабрику пре, после и током напада.

У дворишту, док су ватрогасци улазили у зграду да зауздају пожар и потраже још тела, Володимир Тимошко, шеф полиције за Харковску област, једва је могао да контролише бес.

„Сви пројектили су погодили своје циљеве. Нису оборени. Зашто? Јер је време доласка за пројектиле из Белгородске области око 40 секунди. Те пројектиле може да обори само противваздушни систем Патриот, који ми чак ни немамо овде."

Он је назвао Русију „бедним царством вандала и орка… Стециштем зла."

Неколико дана касније, Олена Лупа, једна од радница у штампарији, још је била лечена у болници после задобијених рана.

На већем делу њене откривене коже виде се ране од шрапнела и експлозије, а коса јој је опрљена на месту где се запалила.

Олена верује да су јој живот спасле палете одштампаног папира које су ублажиле највећи део експлозије.

Била је емотивна, јецајући а потом покушавајући да се насмеши, истраумирана свиме што јој се десило.

„Нисам се плашила ничега, а сад се плашим само да будем у Харкову. И даље сам се надала да Русија није терористичка држава и да напада само војне циљеве, али је напала цивиле.

„Захвална сам Сједињеним Америчким Државама што нам помажу. Захвална сам Немачкој и свим другим земљама света за оно што су урадиле. Али ми смо беспомоћни, и немамо ништа. Сувише се патимо… Не можемо да се одбранимо."

Дуги рат

Украјина не стоји баш толико лоше као што Олена Лупак страхује, мада је разумљиво осећати се тако у Харкову овог месеца.

Рањени из центра за продају баштенске опреме, који су лежали на болничким креветима са поломљеним удовима, једнако су страховали као и она.

„Искрено, не знам шта ће се десити", каже Виталиј, чије је ноге смрскала таваница кад је пала.

„Волео бих да се све ускоро заврши, али не знам како."

У кревету преко пута, Александар каже да Украјина не може да постигне споразум са Русијом.

Он се тешко повредио кад је скочио са прозора другог спрата бежећи од ватре.

„Мислим да морамо да их победимо. Дошли су овамо са лошим намерама."

Редови људи који чекају да се пријаве у војску или територијалну одбрану на почетку рата одавно су нестали.

Многи из тог првог таласа добровољаца су мртви или сувише сломљени да би наставили да се боре.

Украјина се више труди да регрутује и мобилише млађе људе.

Већина њихових бораца са прве линије фронта су средовечни и исцрпљени људи.

Украјински генерали не траће људске животе онако као што то ради Русија.

Ипак имају велики број мртвих и рањених, у размерама које је председник Зеленски само наговестио.

Европски савезници Украјине се труде, са различитим степеном успеха, да јој пруже више подршке.

Нови амерички пакет војне помоћи ће направити велику разлику једном кад стигне.

Значиће да Украјина може да настави да се бори.

Неће добити рат и то ће бити последња помоћ пре америчких председничких избора у новембру.

Ако Доналд Трамп победи, нико не зна да ли ће се трудити онолико као Џо Бајден да помогне Украјини.

Украјина такође помаже самој себи, патентирајући нове облике ратовања дроновима.

Поморски дронови, бродићи без посаде напаковани експлозовима, потопили су руске ратне крстарице и поново отворили пловне путеве за извоз преко Црног мора.

У дугим ратовима, клатно се помера напред-назад.

Сада је Русија та која гура свом снагом, јер осећа да јој се отворио прозор могућности пре него што Украјини стигне ново оружје.

Једно крупно питање овог опасног лета је да ли величина, тежина и истрајност Русије могу на бојишту да нанесу пораз Украјини који ће променити стратешку једначину овог рата.

Украјина и њени савезници верују да Русија нема борбену моћ да уради више него да заузме ограничену територију по високој цени у људству и војним материјалима.

Но, сетимо се периода од пре годину дана када су наде биле високе - превисоке - за украјинску летњу офанзиву.

Русија је сада јача, а без квалитативне промене у корист Украјине, Москва ће учинити све што може да се увуче још дубље у овај рат.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]