Свемир: Параастронаут утире пут особама са инвалидитетом да живе и раде у космосу

Бивши параолимпијац Џон Мекфол ради са Европском свемирском агенцијом (ЕСА) на револуционарној студији којом треба да се утврди да ли је изводљиво да неко са физичким инвалидитетом може да живи и ради у свемиру.

ББЦ прати његов напредак током обуке за астронаута.

Тестови које мора да прође сваки кандидат нису за оне малодушне или клаустрофобичне.

Врата се затварају, остављајући Џона Мекфола у тами металне кутије величине ковчега.

Почиње да се врти.

Он је у џиновској људској центрифуги, која се врти и врти имитирајући екстремне гравитационе силе лансирања ракете - и још екстремније промене брзине у јединици времена.

„Што се брже окреће, веће је оптерећење на организам", објашњава Џон.

„А данас ћемо се попети на ниво око шест пута већи од силе Земљине гравитације.

„Ова машина ствара осећај како би изгледало приликом поновног уласка у атмосферу у капсули Сојуза".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Тестирање је део програма обуке коју Џон пролази при Европској свемирској агенцији.

Агенција га је 2022. године изабрала за првог кандидата за астронаута са физичким инвалидитетом и он учествује у првој студији која треба да процени да ли може безбедно да оде у свемир.

Када је имао 19 година Џону је ампутиран доњи део десне ноге после незгоде на мотоциклу.

Обично носи високотехнолошку протезу.

Али скинуо је да би се испитали ефекти центрифуге на његову натколеницу.

Надзире га докторка ваздухопловне медицине ЕСА Мејбрит Кајперс.

„Ово је први пут да имамо особу са ампутираним делом тела у центрифуги", објашњава она.

„Астронаут у суштини лежи на леђима у некој врсти седећег положаја, тако да то утиче на проток крви - такође у нози.

„Били смо радознали да видимо како ће то утицати на њега, али је прошло јако добро".

Џон је ради обуке за астронаута напустио посао ортопедског хирурга.

Из Уједињeног Краљевства се преселио у Европски астронаутски центар у Келну, у Немачкој, где се астронаути обучавају за будуће мисије.

Није сигурно да ће Џон и летети у свемир, али током овог испитивања ће се утврдити шта би требало да се промени или прилагоди да би то било могуће - свемирска летелица, свемирска одела или његове разне протетске ноге.

Данас се процењује његова посебна протезе за трчање.

Спорт је важан за Џона који је бивши параолимпијски спринтер и освајач медаља.

А одржавање форме у свемиру је кључно за мишићну масу и густину костију.

Џон користи посебну антигравитациону траку за трчање која симулира бестежинске услове на Међународној свемирској станици (МСС).

Ваздушни џеп га лагано подиже и вештачки га прави лакшим.

Објашњава како његова телесна тежина делује на његову посебну протезу за трчање, и како се она понаша као опруга која га покреће напред.

Али на овој посебној траци за трчање постаје лакши, на око 80 одсто његове телесне тежине, тако да његова протеза не ради како треба.

„Приметио сам да је протеза за трчање превише крута", објашњава он.

„То је зато што сам лакши па је на њој мање оптерећење, тако да се она мање савија и самим тим је ефекат опруге слабији".

Мисли да ће му бити потребна флексибилнија протеза - али и још понешто.

Током параболичног лета прошле године, када је Џон први пут искусио бестежинско стање, открио је да ће његова свакодневна, високотехнолошка протетска нога са микропроцесором морати поново да се подешава.

У ствари, Џон мисли да ће му можда бити потребно неколико протетских ногу на МСС-у.

„Требаће протеза за трчање, протеза са микропроцесором, као и механичка, која ће вероватно морати да се носи у свемирском оделу током лансирања и повратка", објашњава он.

„Требаће ми поприличан број протеза".

ЕСА је прва свемирска агенција која спроводи овакав пројекат.

Раније, због инвалидитета Џон не би могао да постане астронаут.

Међутим, Франк де Вин, директор Европског астронаутског центра, жели да то промени.

„Мислимо да је ово сјајна прилика јер имамо толико сјајних талената - људи са инвалидитетом, као што је Џон.

„Зашто не бисмо покушали да обучимо овакав таленат за велике мисије као што су мисије астронаута?", истиче он.

Пресељење у Немачку је велика промена за његову супругу Сониу, бившу гимнастичарку и олимпијку, и њихово троје мале деце Фина, Ислу и Имија.

За вечером разговарају о новом послу њиховог тате.

Њихови другари мисле да је то „страва".

Фин не може да верује да његов тата више није доктор и да сада обавља посао који био могао да га пошаље „у велику црну празнину" свемира.

Сониа каже да је нова каријера потпуни погодак за Џона.

„У нашој породици много значи да користите сваку прилику која се укаже", каже она.

„А по мом мишљењу, ово је била прилика и он је уграбио.

„Надам се да ће бити награђен за то тако што ће на крају одлетети у свемир и показати људима да је то могуће".

У међувремену, људска центрифуга успорава и зауставља се, и врата се отварају.

Џон подиже палац.

„Било је сјајно", каже уз осмех.

„И знате шта? Заправо нисам ни приметио моју десну ногу док сам био унутра.

„Она је вероватно била део мене коме је било најудобније током целог процеса. А то је заиста добро знати".

Џон је прошао око половину испитивања и до сада није открио ништа што би стало на пут његовој мисији.

И сваки пут када окуси свемир је нoва потврда Џону да је направио прави избор, јер би ово могло да промени поглед људи.

„Волим да мислим да ће им то проширити видике и да ће увидети за шта је све сpособан неко са инвалидитетом", каже он.

„Али такође се надам да ће ме гледати само као Џона.

„Зато што јесам само Џон који жели да буде астронаут, а случајно имам физички инвалидитет.

„То је порука коју покушавамо да пошаљемо".

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]