Израел и Палестинци: Нетанјаху зна да опстанак Хамаса за њега значи пораз, сматра уредник ББЦ-ја

После вишемесечних повремених тврдих преговора између зараћених страна и посредника, дошло је време за тешке одлуке.

Хамас је пристао на нацрт споразума о примирју, који је „далеко од испуњавања израелских захтева", према израелском премијеру Бенјамину Нетанјахуу.

Он је ипак сматрао неопходним да пошаље делегацију да расправља о њему.

Израел је крајем априла пристао на понуду за примирје.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао је да је она „изузетно великодушна".

Велики изазов за преговараче у Каиру је премошћавање јаза између израелске верзије и оне коју је прихватио Хамас.

Дипломатски извори у Катару, који су део посредничких напора са Египтом и Сједињеним Америчким Државама, рекли су ми да је „она оквирно иста као израелски предлог. Само треба да се промене омање формулације и детаљи."

Израел би могао да одлучи да те разлике нису омање.

Једна крупна тачка раздора је што Хамас жели да примирје буде трајно, а не привремено, и да га следи израелско повлачење из Газе.

Ако америчка делегација, предвођена шефом ЦИА-е Вилијамом Бернсом, верује да је тај јаз могуће премостити, Нетанјаху би могао да очекује притисак Вашингтона да пристане на предлог.

Све до понедељка увече, израелска радна претпоставка је била да Хамас неће прихватити предлог о примирју.

Бенјамин Нетанјаху и његова влада, баш као и већина страних посматрача, били су затечени кад је Хамас саопштио своју одлуку.

Постоје два начина да се посматра Хамасов потез.

Он може да се доживи као очајнички корак организације која је тешко рањена и малтене сломљена дугом израелском офанзивом.

Или је то вешт политички потез, који је вратио притисак назад на Нетанјахуа.

То објашњење је уверљивије, јер су наједном израелски планови и претпоставке окренуте наглавачке понудом.

Ми знамо да је Израел потезе у следећој фази рата заснивао на претпоставци да Јахја Синвар, шеф Хамаса у Гази који се крије од 7. октобра, никад не би прихватио примирје.

Израел је користио одсуство понуде Хамаса о примирју као објашњење за одлуку да покрене војну операцију у Гази.

САД су недвосмислене у ставу да се противе било каквој копненој операцији у Рафи која би могла да угрози животе још палестинских цивила.

Кад је Израел упозорио око 100.000 Палестинаца да напусте домове на прве знаке дневног светла у понедељак, његов министар одбране Јоав Галант је рекао америчком колеги да напад на Рафу нема алтернативу.

То је, рекао је он, зато што је Хамас одбио сваки предлог за привремено примирје и ослобађање талаца.

Свега неколико сати касније, Хамас је издао саопштење, прозревши блеф Израела.

Нетанјаху је у политичком шкрипцу.

Његов стил владавине више од 16 година као израелског вође карактерисао је обичај да одлаже доношење тешких одлука колико може.

Али он се сада налази под тешким притиском, са свих страна, и колико год осећао изазов да одуговлачи, ово је тренутак за одлуке.

Најжешћи притисак долази од двојице ултранационалнистичких јеврејских екстремиста из његовог властитог кабинета - министра финансија Безалела Смотрича и Итамара Бена Гвира, министра за националну безбедност.

Нетанјахуу су потребни њихови гласови да би одржао коалицију на власти.

Они желе да Израел окупира Рафу и запретили су да ће срушити владу ако он то не спроведе у дело.

За њих је примирје исто што и предаја.

Истовремено, породице и присталице израелских талаца демонстрирају, блокирајући велике саобраћајнице и захтевајући да Израел склопи споразум да их врати кући.

Породице талаца имају подршку у ратном кабинету од Бенија Ганца и Гадија Ајзенкота, двојице опозиционих лидера који су се придружили кабинету после напада од 7. октобра.

Они би могли да напусте владу ако, у одсуству примирја, таоци остану тамо где су.

Американци такође желе споразум.

Подршка председника Бајдена Израелу, упркос томе што је његова војска убила огроман број палестинских цивила, кошта га политичке подршке.

Ако Бајден одлучи да постоји прихватљива верзија споразума, он ће извршити притисак на Бенјамина Нетанјахуа да га подржи.

Израелски лидер ће морати да бира између опстанка његове владе и кључне подршке коју му је амерички председник пружао последњих месеци.

У Израелу се нашироко верује да Нетанјаху жели да продужи рат како би одложио тренутак свођења рачуна због његових властитих грешака које су омогућиле Хамасу да 7. октобра убије око 1.2000 људи, углавном Израелаца, и одведе 240 талаца у Газу.

Примирје би такође значило да Бенјамин Нетанјаху није остварио „потпуну победу" над Хамасом - један од два његова декларисања ратна циља.

Други је ослобађање талаца, што такође није постигао.

Овај рат показује, још једном, колико је тешко моћним земљама као што је Израел да поразе много слабије организације као што је Хамас.

За Хамас, опстанак значи победу, а Бенјамин Нетанјаху је свестан да би за њега то значило пораз.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]