Напетости расту док Кина појачава ископавање минерала кључних за зелену технологију

Кина има велико учешће у светским рудницима који извлаче минерале кључне за зелену економију.

За кинеско особље које ради у иностранству рудници пружају прилику за добру зараду, али за људе који живе у близини, рудници могу да имају озбиљно негативне последице по њихове животе.

Почетком године, Аи Кинг је усред ноћи пробудило љутито скандирање испред њене спаваонице у северној Аргентини.

Провирила је кроз прозор и угледала аргентинске раднике како су опколили комплекс и блокирали улаз запаљеним аутомобилским гумама.

„Постало је застрашујуће, зато што сам могла да видим небо обасјано пламеном. Прерасло је у нереде", каже Аи, која ради за кинеску компанију за ископавање литијума из поља соли у Андима, да би се користио у батеријама.

Протест, изазван отпуштањем великог броја аргентинских радника, само је један од све већег броја случајева трвења између кинеских компанија и домаћих заједница, док Кина - која већ доминира обрадом минерала кључних за зелену економију - шири учешће у њиховом ископавању.

Пре само 10 година нека кинеска компанија је купила прво парче земље у пројекту ископавања у „литијумском троуглу" - Аргентина, Боливија и Чиле - који садржи највише светских резерви литијума.

Уследила су још многа кинеска улагања у локалне рударске операције, према рударским публикацијама и корпоративним, владиним и медијским извештајима.

ББЦ је израчунао да на основу њиховог удела, кинеске компаније сада контролишу процењених 33 одсто литијума у пројектима који тренутно производе овај минерал или су у настанку.

Али како су се кинеске компаније шириле, све су више наилазиле на оптужбе за злоупотребу сличне онима на рачун других међународних рударских гиганата.

За Аи Кинг, протест са запаљеним гумама представљало је сурово буђење.

Она је очекивала спокојан живот у Аргентини, али се због познавања шпанског језика затекла у средишту посредовања у том сукобу.

„Није било лако", каже она.

„Поред језика, морамо да ублажавамо многе ствари, на пример то што управа мисли да су запослени напросто лењи или сувише зависни од синдиката, или то што мештани мисле да су Кинези дошли овамо само да би их искористили."

ББЦ-јева Глобална кинеска јединица идентификовала је најмање 62 рударска пројекта широм света, у којима кинеске компаније држе удео, а који су осмишљени да ископавају литијум или један од три друга минерала кључна за зелене технологије - кобалт, никл и манган.

Сви се употребљавају за прављење литијум-јонских батерија - које се користе у електричним возилима - а које су, заједно са соларним панелима, сада високи индустријски приоритет за Кину.

Неки пројекти су међу највећим произвођачима ових минерала на свету.

Кина је одавно лидер у рафинирању литијума и кобалта, са уделом у глобалном снабдевању од 72 и 68 одсто 2022. године, према експертској групи Четам хаус.

Њен капацитет за рафинирање ових и других кључних минерала помогао је земљи да достигне тачку у којој прави више од половине електричних возила која се продају у свету 2023. године, има 60 одсто глобалног производног капацитета за ветротурбине и контролише најмање 80 одсто сваког стадијума у ланцу снабдевања соларним панелима.

Улога Кине у сектору учинила је ове артикле јефтинијим и приступачнијим у свету.

Али неће само Кина морати да ископава и обрађује минерале неопходне за зелену економију.

УН тврде да ако свет жели да достигне нето нулу емисије гасова ефекта стаклене баште до 2050. године, њихова употреба мора да се ушестостручи до 2040. године.

САД, Велика Британија и ЕУ су, у међувремену, развиле стратегије како да смање зависност од кинеског снабдевања.

Како су кинеске компаније појачале рударске операције у иностранству, оптужбе за проблеме које изазивају ови пројекти постојано су расле.

Центар за ресурсе пословања и људска права, невладина организација, каже да такве невоље „нису јединствене за кинеске руднике", али прошле године је објавила извештај наводећи 102 оптужбе изнете против кинеских компанија које ископавају кључне минерале, варирајући од кршења права локалних заједница до оштећивања екосистема и небезбедних радних услова.

Ове оптужбе потичу из 2021. и 2022. године.

ББЦ је пребројао више од 40 нових оптужби из 2023. године, о којима су извештавале невладине организације или медији.

Људи из две земље, на различитим крајевима света, испричали су нам своје приче.

На ободу Лубумбашија, на далеком југу Демократске Републике Конго, Кристоф Кабвита предводи отпор руднику кобалта Руаши, у власништву групе Јинчуан од 2011. године.

Он каже да рудник отвореног копа, који се налази 500 метара од његовог кућног прага, угрожава животе људи експлозивом за рушења стена два или три пута недељно.

Пред употребу експлозива оглашавају се сирене, као сигнал свакоме да прекину са оним што раде и потраже заклон.

„Каква год да је температура напољу, било да пада киша или бесни олуја, морамо да напуштамо куће и одлазимо у склониште близу рудника", каже он.

То важи за све, чак и за болесне и жене које су се управо породиле, додаје он, јер нигде другде није безбедно.

Тинејџерка Кети Кабазо је 2017. године наводно погинула кад ју је погодила стена док је ишла кући из школе, а за друге стене се говори да су бушиле зидове и кровове локалних кућа.

Портпаролка рудника Руаши Елиса Каласа признала је да се „једно младо дете затекло у том крају - није требало да буде тамо и погодило ју је летеће стење."

Она је рекла да су они у међувремену „унапредили технологију и да сада имају експлозиве током чије употребе више не лете стене".

ББЦ је, међутим, разговарао са менаџером обраде компаније Патриком Чисандом, који је дао сасвим другачију слику.

Он је рекао: „Ако ископавамо, користимо експлозив. Експлозиви могу да доведу до летења стена, које могу да заврше у насељу јер је преблизу руднику… тако да смо имали неколико таквих инцидената."

Каласа је такође рекла да је између 2006. и 2012. године компанија обештетила више од 300 породица како би их преместила даље од рудника.

На индонезијском забитом острву Оби, рудник у заједничком власништву кинеске компаније Лајџенд ресурси и технологија, и индонезијског рударског гиганта групе Харита, рапидно је прогутао шуму око села Каваси.

Џатам, локална организација за надзор рудника, каже да се сељани налазе под великим притиском да се преселе и зато прихватају обештећење од владе.

Десетине породица одбиле су да се преселе, рекавши да је оно што им је понуђено испод тржишне вредности.

Као последица тога, неки кажу да им је прећено судском тужбом због наводног ометања пројекта од националног стратешког значаја.

Џатам тврди да војници служе за застрашивање, па чак и напад, на људе који се оглашавају против рудника.

Нур каже да њена заједница осећа да је војска ту да би „заштитила интересе рудника, а не добробит властитог народа".

Портпарол војске у Џакарти рекао је да оптужбе о застрашивању „не могу да се докажу" и да, иако су војници били тамо да би „заштитили рудник", нису били тамо да „учествују у директној интеракцији са мештанима".

У саопштењу је он тврдио да пресељење сељана да би се направило места за рудник надзире полиција „на миран и гладак начин".

Нур је била у групи мештана који су путовали до индонежанског главног града Џакарте у јуну 2018. године да би протестовали због последица рудника.

Али локални представник владе Самсу Абубакар рекао је за ББЦ да нису добијене никакве притужбе јавности на штету по животну средину.

Он је такође приложио званични извештај који је закључио да је група Харита „поштовала обавезе у вези са управљањем и надзирањем животне средине".

Сама Харита нам је рекла да се „строго придржава етичке пословне праксе и локалних закона" и да „стално ради на решавању и ублажавању било каквог негативног утицаја".

Она тврди да није изазвала широко распрострањено крчење шума, контролисала је локалне изворе пијаће воде, а независни тестови су потврдили да вода испуњава владине стандарде квалитета.

Харита је такође додала да није спроводила присилна исељавања нити нефер трансакције земљишта и да није застрашивала никога.

Пре годину дана, кинеско рударско еснафско тело, познато као ЦЦЦМЦ, почело је да покреће механизам жалбе, са намером да решава притужбе против рударских пројеката у кинеском власништву.

Компаније саме „немају способност - културолошку или лингвистичку" за интеракцију са локалним заједницама или организацијама грађанског друштва, каже портпаролка Лелија Ли.

Међутим, механизам још увек није до краја оперативан.

У међувремену, изгледа извесно да ће се кинеско учешће у рударским операцијама у свету повећати.

Није само „геополитичка игра" контролисати кључно тржиште, каже Адитја Лола, директорка азијског програма у Емберу, британској еколошкој експертској групи, већ то има смисла и из пословне перспективе.

„Кинеске компаније врше аквизиције зато што је, за њих, све у профиту", каже она.

Као последица тога, кинески радници ће наставити да се шаљу по рударским пројектима широм света и, за њих, ови пројекти углавном представљају прилику да добро зараде.

Радници као што је Ванг Ганг, који је 10 година радио за руднике кобалта у кинеском власништву у Демократској Републици Конго.

Овај 48-годишњак живи у компанијском смештају и једе у кантини за особље, радећи десеточасовне дневне смене, седам дана недељно, са четири слободна дана месечно.

Он се мири са раздвајањем од породице у покрајини Хубеј, зато што зарађује више него што би могао код куће.

Такође ужива у ведром небу и високим шумама Демократске Републике Конго.

Комуницира са локалним рударима мешавином француског, свахилија и енглеског, али каже: „Ретко причамо, сем о темама везаним за посао."

Чак и Аи Кинг, која течно говори језик своје земље домаћина, има врло мало интеракције са Аргентинцима мимо посла.

Почела је да се забавља са колегом кинеским радником и углавном се друже са другима као што су они - кад сте хиљадама километара удаљени од куће, то зближава људе.

За њу је најупечатљивија била посета пољима соли високо у Андима где се ископава литијум и живот је „опуштен".

„Висинска болест ме увек погоди - не могу да спавам и не могу да једем", каже она.

„Али заиста уживам да се пењем тамо горе зато што су ствари много једноставније и нема компанијске политике."

Аи Кинг и Ванг Ганг су псеудоними.

Додатно извештавање: Ејмери Макумено, Бјобе Маленга, Лусијен Кахози

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]