Русија и Украјина: Шта украјинској војсци недостаје од оружја и шта би могла да добије од Америке

Америка би требало ускоро да упути нови пакет војне помоћи Украјини вредан 61 милијарду долара.

Али, какво оружје Кијев може да добије и какву разлику они могу да направе у покушају да зауставе руски напредак?

Системи противваздушне одбране, ракете средњег и дугог домета и артиљеријске гранате најхитније су оружје потребно Украјини.

Украјина је рекла да су јој новац о оружје потребни „јуче, а не сутра или данас" и да би без даље америчке помоћи могла да буде поражена.

Од фебруара 2022. до јануара 2024. године, САД су Украјини дале 45,6 милијарди долара војне помоћи, према немачкој истраживачкој организацији, Институту Кил.

Немачка јој је дала 19,1 милијарду долара, Велика Британија 9,8 милијарди долара, Данска 9,1 милијарду долара, а Европска унија (ЕУ) 6,1 милијарду долара.

Шта Украјини недостаје од оружја?

Украјинској војсци недостаје муниције, а морал је низак, упозорила је администрација америчког председника Џозефа Бајдена.

Један од кључних недостатака су ракете за системе противваздушне одбране.

Ваздушна одбрана

Одбијање руских напада из ваздуха је од виталног значаја за заштиту градова и критичне инфраструктуре, као што су енергетска постројења.

Прошле недеље, украјински председник Владимир Зеленски рекао је да је само током ове године његова земља била изложена нападу скоро 1.200 руских пројектила, више од 1.500 дронова и 8.500 навођених бомби.

Украјина има разне системе које јој испоручује Запад, од ракета кратког домета Стингер која се испаљује са рамена па све до напредног, и изузетно скупог ракетног система Патриота.

Зеленски је рекао да им је потребно још најмање седам Патриот, или сличних система.

Тешко је супротставити се руским крстарећим и балистичким ракетама, међу којим су и прерађене ракете земља-ваздух С-300 и С-400, јер се испаљују у великим количинама заједно са стотинама беспилотних летелица иранске производње Шахед-136.

Класична тактика за савладавање противваздушне одбране је да се она преплави циљевима на небу, чиме се упошљавају њени радарски системи за откривање присуства и праћење и исцрпљују залихе ракета.

„Украјини су потребне ракете-пресретачи дугог домета да би се супротставили руским клизећим бомбама, које користи за гађање одбрамбених положаја и цивилних циљева", каже др Марина Мирон са Кингс колеџа у Лондону.

Њене оружане снаге су такође ограничене на испаљивање 2.000 граната дневно, према подацима истраживачког центра са седиштем у Великој Британији, Институту Ројал јунајтед сервис.

Насупрот томе, руске снаге испаљују и до 10.000 граната дневно, каже овај институт.

Додају да добијају скоро три милиона граната годишње из руских фабрика и из Северне Кореје.

Украјина је од октобра изгубила 583 квадратна километра територије на истоку земље од руских снага, углавном због недостатка артиљеријске муниције.

Недостатак ракета за противваздушну одбрану и артиљеријских граната наводно су, према образложењу Кијева, били кључни разлози за губитак града Авдејевка у Донбасу у фебруару.

ЕУ није успела да испуни циљ да пошаље милион граната Украјини до почетка марта.

Међутим, Чешка је у марту договорила уговор од 1,5 милијарди долара за групу од 18 земаља НАТО-а и ЕУ да купи 800.000 метака - и калибра 155 милиметара и 122 милиметара - изван ЕУ.

Ракете средњег до дугог домета

Али рат на земљи је најважнији.

Од октобра, руске снаге су заузеле скоро 583 квадратна километра источне територије Украјине, углавном због недостатка артиљерије.

Артиљеријски ракетни системи високе покретљивости (ХИМАРС) одиграли су кључну улогу за Украјину, јер навођену муницију испаљују са мобилне платформе.

Допреме се на одредиште, поставе, испале ракете, и брзо се уклоне пре него што руске снаге могу да га лоцирају и нападну.

Треба очекивати више система ХИМАРС у Украјини, а можда и обећање за испоруку нових тенкова и борбених возила пешадије Бредли.

Оно што је битно је да за слање спремна верзија дугог домета америчког војног тактичког ракетног система (АТАЦМС).

Старији системи АТАЦМС су у Украјини од краја прошле године, али новија верзија може да удвостручи домет пројектила до 300 километара.

Ове ракете могу да допру дубље у територију полуострва Крим, који Русија користи као главну поморску базу заштићену противаздушним и другим одрбамбеним системима.

Русија је анектирала Крим 2014. године

Украјина је добила и друге ракете дугог домета као што су скалп из Француске и сторм шедоу из Велике Британије.

Артиљеријске гранате

Не треба заборавити да је хаубицама М777 потребна стална залиха артиљеријских граната 155 мм.

Од фебруара 2022. године, Сједињене Државе су послале 2.000.000 таквих граната у Украјину, а вероватно ће бити испоручене и у овом најновијем пакету.

Противтенковско оружје

Западне земље одговориле су на инвазију Русије у фебруару 2022. дајући украјинским оружаним снагама одбрамбено оружје, да се супротставе њеним оклопним бригадама.

САД и Велика Британија су испоручиле хиљаде противтенковских пројектила Џавелин и Нлав.

Сматрало се да су они кључни за заустављање напредовања руских снага на Кијев.

Сједињене Државе имају оно што називају „веома робусном логистичком мрежом" за брзу слање оружја.

„Као што смо радили у прошлости, можемо све да организујемо у неколико дана", секретар за штампу Пентагона, генерал-мајор Пат Рајдер, рекао је новинарима прошле недеље.

Залихе су вероватно премештене ближе Украјини, а по испоруци званично постају њено власништво.

Али допрема оружја на линију фронта, посебно артиљеријског, може да траје данима или чак недељама, а за то време руске снаге настављају нападе на истоку Украјине.

Тенкови

Западне земље послале су Украјини и тенкове, надајући се да ће помоћи украјинским снагама да пробију руске линије.

Велика Британија је обезбедила Челенџер 2.

САД су послале 31 тенк Абрамс, а европске земље су послале неколико немачких тенкова Леопард 2.

М1 Абрамс, произведен у САД, описан је као најнапреднији тенк на свету.

Међутим, ниједан од ових тенкова није допринео Украјини у њеној контраофанзиви прошле године која се показала неуспешном.

Борбени авиони Ф-16

Испорука ових авиона одобрена је пре ове последње помоћи, али су сада значајни јер ће ускоро бити примењени у борби.

Украјински пилоти и посаде настављају обуку за западне авионе Ф-16, који се тренутно налазе у Румунији.

Ови вишенаменски авиони носе снажније ракете ваздух-ваздух и ваздух-земља, и потенцијално ће побољшати украјинску противваздушну одбрану.

Очекује се да у наредних неколико месеци Данска, Холандија и САД испоруче Украјини први од неколика десетина Вајпера, верзије ловца Ф-16.

Ови авиони неће одлучити рат, али ће бити још једна значајна стрелау у арсеналу Кијева.

Москва је поручила да Ф-16 неће направити велику разлику на бојном пољу и да ће их руске снаге оборити.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]