You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Израел и Палестинци: Зашто преговори о примирју трају толико дуго
- Аутор, Јасмин Фараг
- Функција, ББЦ њуз на арапском
Док су преговори о примирју у рату Израела и Газe у застоју, бавимо се препрекама са којима се суочавају израелски и Хамасови преговарачи док покушавају да постигну договор.
Најновији предлог изнеле су Сједињене Америчке Државе, а директор ЦИА Вилијам Бернс боравио је у Египту почетком априла да представи детаље.
Али и Израел и Хамас су имали примедбе на план, који је садржао „привремену обуставу ватре" од шест недеља.
Преговори су уследили шест месеци откако су борци Хамаса упали преко границе Газе у Израел, убивши око 1.200 људи и узевши 253 таоца, према израелским прорачунима.
Од тада је у Гази погинуло више од 33.000 људи, према Министарству здравља које води Хамас, док Уједињене нације процењују да је 1,7 милиона Палестинаца - половина од њих деца - морало да напусти домове.
Американци у предлогу позивају је Израел да ослободи 900 палестинских затвореника, међу њима 100 који служе доживотне казне затвора, у замену за 40 преосталих талаца који се држе у Појасу Газе.
Позивају и на постепено повлачење израелских снага са контролних пунктова постављених дуж пута Салах Ал Дин који се протеже од севера до југа Газе.
Пунктови су довели до проблема за Палестинце на југу који желе да се врате на север.
У досадашњем току рата, који траје више од пола године, Израел и Хамас су само једном - у новембру - договорили крхко примирје које је било на снази седам дана.
Тада је Израел пустио неке Палестинце из затвора, а Хамас ослободио групу талаца које је киднаповао током напада на југ Израела 7. октобра.
Ево неколико примедби које су изнели Израел и Хамас на предлог.
Језик
Хамас је изнео примедбу на реч „привремено" - он жели трајни и коначни крај рата.
„Нећемо прихватити стално израелско присуство у сектору, што би им омогућило да покрећу нове нападе на наш народ", написао је у саопштењу Басем Наим, члан Хамасовог политичког бироа.
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху назвао је Хамасов захтев „делузивним" и рекао да ће Израел наставити да се бори у Гази све док не постигне „потпуну победу".
Нетанјаху је такође рекао да ће се победа десити само кад Израел уђе у јужни град Рафу, за који каже да је последње Хамасово упориште.
Тамо се скрива око 1,5 расељених Палестинаца.
Али извештаји указују на то да Нетанјаху разматра одлагање потпуне инвазије на Рафу.
Ово је уследило после до сада невиђеног иранског напада у суботу, кад је Иран испалио више од 300 пројектила и дронова на Израел.
Техеран се зарекао на одмазду после смртоносног напада на конзулат у сиријској престоници Дамаску, за који је окривљен Израел.
Преговори о таоцима
Главни разлог за забринутост и за Израел и за Хамас је ослобађање талаца и како се они бирају.
САД су предложиле да Хамас ослободи 40 од преосталих талаца који морају бити „живи", уместо „живи и мртви", као што је претходно било прихваћено.
То би се десило у замену за 900 палестинских затвореника који се држе у израелским затворима.
Извори из Хамаса рекли су за ББЦ да је „главни камен спотицања у споразуму реч 'живи'".
Неки извештаји сугеришу да Хамас можда нема 40 живих талаца који испуњавају критеријум за ослобађање.
Ово се заснива на хуманитарним основама и обухвата жене, војникиње, мушкарце старије од 50 година, и мушкарце млађе од 50 година са здравственим проблемима.
САД су предложиле да буду укључени и „мушки војници", што је Хамас одбио.
„Војници као таоци имају већу цену од цивила", каже израелски мировни активиста и бивши преговарач за пуштање Хамасових талаца Гершон Баскин.
Он верује да ће Хамас желети да преговора о њиховом пуштању одвојено.
Израелске власти процењују да се у Појасу Газе још налази 133 таоца, међу њима и 30 људи чија је смрт већ потврђена.
САД су предложиле да Израел пусти 900 затвореника, међу њима 100 који служе доживотне казне затвора, али је главно питање ко ће одлучивати о томе ко ће бити пуштен.
„Израел не може да дозволи да Хамас одређује имена палестинских затвореника у договору о размени", каже Илај Нисан, независни израелски политички аналитичар.
„Ако би Хамасу било омогућено да ослободи неке од оних затвореника са доживотним казнама, као што су Марван Баргути и Ахмед Садат, на пример, то би веома разљутило људе у Израелу."
Баскин је описао Баргутија и Садата као „симболе палестинско-израелског сукоба" који су претходно водили „анти-израелске" покрете.
Баргути, бивши вођа палестинског покрета Фатах, осуђен је 2004. на доживотну казну затвора плус 40 година, након што су га израелске власти оптужиле за оснивање Бригада мученика Ал Аксе - што је оптужба коју је он негирао.
Бригаде су извршиле бројне нападе на израелске војнике и досељенике на Западној обали и у Гази, као и самоубилачке бомбашке нападе на цивиле унутар Израела.
Ахмед Садат, бивши генерални-секретар Народног фронта за ослобођење Палестине, служи 30-годишњу затворску казну због издавања наређења за атентат на израелског министра туризма Рехавама Зевија 2001. године.
Његов адвокат је негирао ту оптужбу.
Баскин каже да би њихов повратак у јавни живот могао да инспирише Палестинце да наставе борбу против израелских трупа.
Повратак на север
САД су предложиле да се расељеним Палестинцима на југу дозволи да се врате не север.
Али док Хамас инсистира на „безусловном" повратку палестинских породица, Израел тражи одређене услове.
„Сваки Палестинац који се враћа на север мора да прође темељну проверу израелских власти", каже Баскин, „како би биле сигурне да ови не припадају Хамасовим снагама и да би биле сигурне да се Хамасови борци неће вратити у своје војне базе на северу, из којих би налазили начин да нападну Израел."
Али ову „проверу" Хамас доживљава као нови начин да се ухапсе хиљаде Палестинаца „без оправданог разлога", према Наиму, вишем званичнику Хамаса.
„Притисак"
Упркос тачкама неслагања између Израела и Хамаса, очекује се да ће притисак са којим се суочавају подстаћи обе стране да постигну споразум у наредним недељама.
Амерички председник Џозеф Бајден јавно је позвао Нетанјахуа да прихвати договор о примирју, док је амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао Хамас да пристане на „озбиљан предлог".
Након што је његова делегација напустила преговоре у Каиру, Хамас је издао саопштење у ком је рекао да се вратио „на консултације са вођством покрета, док се преговори и напори настављају".
Бивши израелски преговарач за ослобађање талаца Баскин додаје: „Амерички притисак, поред унутрашњег притиска породица израелских талаца, могао би да натера Нетанјахуа да прихвати актуелни договор иако му се он не допада."
Погледајте видео: Ко све држи таоце у Појасу Газе
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]