Свемирска истраживања: Бела кућа жели да Месец има сопствену временску зону

    • Аутор, Есне Сталард
    • Функција, ББЦ Њуз, климатска и научна репортерка

Бела кућа жели да америчка свемирска агенција (НАСА) развије нову временску зону за Месец - координисано лунарно време. (ЦЛТ).

Време на овом свемирском телу тече брже у односу на Земљино због разлике у његовом гравитационом пољу - 58.7 микросекунди сваког дана.

То можда не значи много, али могли би значајно да утиче на синхронизовање свемирских летилица.

Америчка влада се нада да ће нова временска зона да помогне државним и приватним компанијама у заједничким напорима да се стигне до Земљиног сателита.

„Ова кључна теорија гравитације о нашем Универзуму има важну последицу да време тече другачије на различитим местима у свемиру.

„Гравитација на Месецу је за нијансу слабија и зато време тамо другачије тече", објаснила је Кетрин Хејманс са Шкотског краљевског опсерваторијума за програм ББЦ Радија 4.

Време на Земљи тренутно мере хиљаде атомских часовника распоређених широм планете.

Они мере променљиво енергетско стање атома и бележе време до наносекунде.

Да су на Месецу, за 50 година били би за секунду бржи.

„Атомски сат на Месецу другачије ће да рачуна време у односу на Земљу.

„Нормално је да свако тело има сопствени ритам", каже Кевин Когинс, НАСА-ин званичник.

НАСА није једина која жели да лунарну временску зону претвори у стварност.

Европска свемирска агенција већ неко време покушава да развије нови систем рачунања времена.

О томе би требало да се договоре државе и главно тело, у овом случају Међународни биро за тегове и мере.

Тренутно се, на Међународној свемирској станици, користи координисано универзално време, јер релативно близу Земљине орбите.

Државе би требало да се договоре и о томе одакле почиње ново рачунање времена и докле ће се простирати.

Америка жели да лунарно рачунање времена буде развијено до 2026, када је планирана њена мисија на Месец.

Артемис Три ће бити прва мисија која ће се вратити на површину Месеца после експедиције Аполо 17 из 1972. године.

План је да се слети на јужни пол Месеца.

Верује се да та област садржи значајне количине леда у кратерима до којих никада нису допрели сунчеви зраци.

Да би се управљало овом мисијом потребна је велика прецизност, изражена у наносекундама - грешке у навигацији могу да доведу до ризика да свемирска летелица уђе у погрешну орбиту.

Артемис Три једна је од многобројних државних мисија, али су се у ову свемирску трку укључиле и приватне компаније.

Уколико међу њима не буде сарадње, биће потешкоће у комуникацији међу свемирским бродовима, сателитима и посадом на Земљи.

Погледајте зашто је Нил Армстронг изабран да први закорачи на Месец

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]