Алексеј Наваљни: Шта сахрана Путиновог критичара говори о тренутном стању у Русији

    • Аутор, Стив Розенберг
    • Функција, Уредник Руског сервиса

Ми смо сведоци догађајима и извештавамо о њима. Али, у доба целодневне доступности вести, често остаје врло мало времена за новинаре да застану, узму ваздух и прихвате важност онога што се десило.

У сатима после руске потпуне инвазије на Украјину 24. фебруара 2022. године, нон-стоп сам слао извештаје за ТВ, радио и интернет страницу ББЦ њуза.

Тек у два изјутра наредног дана, после мог последњег телевизијског укључења уживо за тај дан, могао сам да застанем и покушам да обрадим величину тог тренутка.

Исто је било и са Алексејем Наваљним.

Две недеље сам извештавао о смрти најистакнутијег руског опозиционог вође у арктичкој казненој колонији.

Говорио сам о проблемима са којима се сусретала његова породица док је покушавала да поврати његово тело; причао сам са Московљанима који су полагали цвеће у његову част.

У петак сам гледао како се ковчег Наваљног уноси у московску цркву.

Видео сам како хиљаде Руса стоји у редовима да би му одали последњу почаст.

Видео сам како његове присталице бацају руже и каранфиле на погребно возило пре него што се упутило на гробље.

Али тек кад сам видео драматичне слике како се његов ковчег спушта у раку смрт Наваљног ми је до краја дошла до свести.

У недељу су се одавања поште наставила, док су Руси - међу њима и мајка Наваљног Људмила - долазили на гробље Борисов и полагали цвеће на његов гроб.

Сећао сам се изузетних сцена које сам виђао у суботу и о томе шта нам оне говоре - ако нам уопште нешто говоре - о Русији данас.

Имајући у виду актуелни талас репресије према гласовима отпора, није могло да се претпостави колико ће Руса изаћи да се опрости од најоштријег критичара Кремља.

Последњих дана је полиција широм Русија приводила стотине људи на комеморацијама Наваљном.

Али су долазиле хиљаде.

Кад сам разговарао са људима, младима и старима, који су стајали у редовима испред цркве, они су говорили о нади коју им је пружио Наваљни о бољој, светлијој будућности за њихову земљу.

Говорили су о подршци слободи, демократији и миру.

Касније је маса скандирала ону врсту слогана која није могла да се чује на улицама од инвазије на Украјину, као што су „Слобода политичким затвореницама!" и „Не рату!"

Одједном сам схватио да је ово Русија која је била одсутна из јавности две године; Русија која не подржава Владимира Путина или рат у Украјини, и жели да буде демократска земља.

Она је у потпуној супротности са Русијом која се приказује на државној телевизији: Русија која је агресивно анти-западњачка, про-путиновска, потпуно иза „специјалне војне операције" у Украјини и прихвата ауторитаризам код куће.

Питање са којим се суочавам је ово: да ли су јучерашње сцене умирући жишци либералне демократије у Русију, „последње ура" за слободу изражавања пре него што буде потпуно угашена?

Власти свакако желе да верују у то.

Свакако су вредно радиле на постизању тога, усвајајући репресивне закона чији је циљ да ућуткају и казне сваки отпор.

Као последица тога, најславније руске опозиционе личности су или побегле у иностранство или су у затвору код куће.

Смрћу Наваљног, опозиција је изгубила најхаризматичнијег вођу.

За две недеље, Путин се неће суочити са озбиљним изазивачем на руским председничким изборима - његови најоштрији критичари нису на изборној листи.

Након, како се очекује, „убедљиве" победе, власти ће представити председника Путина и његову политику као крајње популарну и одбацити критичаре као тек незнатну мањину руске јавности.

Али, ево у чему је ствар.

Веома често Руси који гласају за Путина кажу ми да то не чине зато што су одушевљени његовом политиком или визијом Русије: они напросто не виде алтернативу.

Управо је то Кремљ желео да постигне уклонивши све озбиљне ривале са политичке сцене.

Оно што сам видео на московским улицама, на дан сахране Наваљног, било је много другачије: искрени изливи подршке политичару који је инспирисао део руске јавности алтернативном визијом Русије.

Наваљни је мртав.

Али, за ове људе, њихова жеља за другачијом Русијом је и те како жива.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]