Светска трговина дрогом: Кључни играчи и како се у све то уклапа Еквадор

Талас насиља повезан са нарко-бандама преобразио је Еквадор из мирне туристичке дестинације у кључног играча у глобалној трговини наркотицима.

Како се, дакле, ова земља уклапа у посао са дрогама вредан више милијарди долара који обухвата читав свет?

За само неколико дана јануара, Еквадор је доживео држање телевизијских новинара на нишану оружја, убиство тужиоца, упад у болницу, претње бомбом и држање затворског особља за таоце након што је озлоглашени гангстер нестао из затворске ћелије.

Председник Данијел Нобоа прогласио је ванредно стање и рекао ББЦ-ју да се земља „бори сваког дана да не постане нарко-држава" - земља чија привреда зависи од трговине илегалним наркотицима.

Али банде као што су Лос Чонерос и Лос Лобос већ држе читаво друштво чврсто у шаци.

Некада познатији као туристичка дестинација и највећи извозник банана на свету, Еквадор се сада описује као „супер ауто-пут кокаина до САД и Европе" у анализи ИнСајт Крајма, вашингтонске стручне групе специјализоване за истраживање организованог криминала на америчким континентима.

Географија је кључни фактор у овој трансформацији.

Еквадор се граничи са Колумбијом и Перуом, највећим светским произвођачима коке, главног састојка кокаина.

Када је паравојна побуњеничка група Фарк из Колумбије 2016. године потписала мировни споразум, одустала је од трговине дрогом, у којој је била главни играч деценијама.

Али на њено место су ускочиле отцепљене ћелије и транснационалне криминалне групе и док су снаге безбедности пооштравале мере у Колумбији, банде су почеле да траже нове руте за транспорт дрога на страна тржишта.

Привукле су их еквадорске луке на пацифичкој обали као што је Гвајакил.

Земља је сада важан коридор дистрибуције - кокаин напушта земљу бродовима и авионима, понекад кријумчарена у контејнерима за банане, намењене тржиштима у Америци и Европи.

Еквадорске банде су такође развиле тешње везе са нарко-баронима у другим земљама као што је Мексико.

Како су банде постајале моћније, стопа убистава у Еквадору се учетворостручила између 2016. и 2022. године, према Канцеларији Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ).

Према владиној статистици, у првих шест месеци 2023. године еквадорска полиција ухапсила више од 1.300 деце старости између 12 и 17 година под сумњом за злочине као што су убиство, растурање дрога и поседовање ватреног оружја.

Власти кажу да су она напустила школу да би се придружила озлоглашеним бандама.

„Банде без изузетка оперишу у сиромашнијим урбаним насељима", каже Фелипе Ботеро, стручњак за политику према дрогама женевске експертске групе Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ).

„Децу и тинејџере привлачи моћ коју виде у гангстерском начину живота и много су склонија да примају наређења од нарко босова", додаје он.

Употреба дрога у порасту

Оно што се дешава у Еквадору одсликава повећање глобалне потражње за кокаином и другим дрогама, према УНОДЦ-у.

У њеном најскоријем извештају, на основу података из 2021. године, процењено је да је 296 милиона људи старости између 15 и 64 године из читавог света користило неки облик илегалних супстанци у претходних 12 месеци.

То је 23 одсто више него деценију раније.

УН каже да су најчешће коришћене дроге канабис, опиоиди - од средстава против болова до хероина - и амфетамини.

Последњих година дошло је и до великог бума у производњи кокаина, која је достигла „рекордни ниво".

У Колумбији на пример, УНОДЦ процењује да је производња скочила са око 400 метричких тона из 2011. године на више од 1.800 из 2021. године.

Цена килограма кокаина може да буде веома ниска, и до 2.000 долара у Колумбији, према процени стручњака Уједињених нација.

Али цена креће значајно да скаче што се више удаљава од извора - тај исти килограм може да кошта више од 220.000 долара у Аустралији, на пример.

Као и са сваким другим послом, суштина тржишта дрога је у заради, каже Ејлин Тиг, стручњакиња за политику према дрогама са Тексашког Универзитета A&M у САД.

Важно је признати и да су „у неким областима, та илегална тржишта укрштена са државом", додаје она.

„Као што показује Еквадор, то укрштање ствара неочекиване исходе кад су у питању владавина и јавна безбедност."

Класичан пример таквог укрштања виђена је у Колумбији осамдесетих кад су нарко-бос Пабло Ескобар, за кога се тврдило да је у једном тренутку вредео 30 милијарди долара, и његов картел Медељин терорисали јавност.

Ескобар је мртав, али картели су и даље активни у Колумбији.

Највећи је Заливски клан, који има везе са међународним криминалним организацијама и кријумчарима дроге у земљама као што су САД и Русија.

Хватање његовог вође Даира Антонија Усаге, познатијег и као Отонијел, 2021. године ослабило је структуру групе, али су ћелије наставиле да буду активне.

Мексико је деценијама присуствовао борби за превласт између владе и група као што је картел Синалоа, који америчко Министарство правде сматра једном од највећих и најмоћнијих организација за растурање дроге на свету.

Вођа Синалое Хоакин „Ел Чапо" Гузман је, попут Ескобара, постао тема многих књига, документараца, па чак и Нетфликсове игране серије Наркос.

Он сада служи доживотну казну у америчком затвору, а прича се да његов картел води партнерство између двојице синова и дугогодишњег пословног партнера Исмаила Замбаде Гарсије.

У друге моћне банде у Мексику спадају Картел нове генерације Халиско и Лос Зетас, коју су основали корумпирани чланови елитне јединице мексичких специјалних снага.

'Прва нарко-држава' у Африци

Дроге произведене у Латинској Америци обично не путују директно до њихових главних потрошачких тржишта у Северној Америци и Европи, а да би добили игру мачке и миша са граничном контролом, кријумчарске руте кроз Африку постале су важан комадић дистрибутерске слагалице.

Западноафричке земље су кључна транзитна тачка за превоз кокаина који иде за Европу.

Пошиљке путују преко Атлантика избацивањем из авиона, подморницама и малим рибарским бродовима прекривеним плавом церадом ради камуфлаже, прављеним да би се избегло сателитско праћење.

„Афричке земље су стратешки важне за дистрибуцију дроге, а многима управља организовани криминал", објашњава Антонио Марија Коста, бивши извршни директор УНОДЦ-а.

„Новац од дроге извитоперује привреду и квари друштво."

Гвинеја-Бисао, једна од најсиромашнијих земаља на свету, описивана је раних 2000-их у САД и УН као прва афричка нарко-држава.

Политичари су оптуживани да су узимали новац од криминалаца и помагали да се заштити трговина дрогом.

Постоји сумња да новац од дроге циркулише и међу снагама безбедности.

Председник Гвинеје-Бисао Умаро Сисок Ембало је 2022. године оптужио дилере дроге за финансирање покушаја државног удара.

А 13 година раније, атентат на председника Гвинеје-Бисао Жоаоа Бернарда Вијере од његових властитих војника постао је познат као „кокаински пуч" усред приче о борби за превласт над новцем од дроге који улази у земљу.

У оближњем Малију, трговина дрогом преклапа се са оружаним побуњеничким групама које оперишу на северу земље.

Мали се налази на коридору који повезује Западну Африку са Медитераном и Европом.

Подаци Уједињених нација показују да се количина кокаина коју су заплениле власти у региону повећала са 13 килограма годишње из 2015. на 863 килограма 2022. године.

„Трговина дрогом је велики извор прихода за оружане групе", каже Антонио Марија Коста, бивши шеф УНОДЦ-а.

„Дроге изазивају зависност не само њиховом употребом", додаје он, „већ и захваљујући невероватном профиту који генеришу онима који их растурају."

Заплене су се наставиле чак и после хапшења и осуђивања најозлоглашенијег афричког дилера Ел Хаџа Ахмеда Ибн Ибрахима, познатијег као Малијац, 2019. године.

Ибрахим, који тренутно служи десетогодишњу затворску казну у Мароку, потиче из бедуинске пустиње на северу Малија.

Према часопису Jeune Afrique, „Сахарски Ескобар" започео је пословну каријеру продајући половне европске аутомобиле у Африци, због чега се извештио у трговачким путевима, царини и другој логистици.

Након што је ушао на тржиште злата, упетљао се у трансатлантску трговину кокаином и у време хапшења Малијац је наводно био власник имовине у неколико земаља - у Бразилу, Русији и Мароку, да наведемо само неке.

Источна Африка такође игра улогу у светској трговини дрогом.

Луке као што су Дар ес Салам у Танзанији и Момбаса у Кенији транзитне су тачке за дроге које се шаљу у Јужну у Источну Азију.

Кључно, оне се такође понашају као улазне тачке за хероин, амфетамине и канабис који путују у другом смеру, према УНОДЦ-у.

Уз то, овај регион је дом кључних међународних аеродрома у Најробију и Адис Абеби.

Власт брину докази да је употреба илегалних дрога у порасту на континенту.

Штавише, УНОДЦ процењује да је 2021. године канабис користило 10 одсто свих људи из Западне и Централне Африке.

Глобално, тај проценат је 4 одсто.

У међувремену, у Азији, УНОДЦ је приметио да је трговина синтетичким дрогама у процвату од пандемије ковида-19, засновавши процену на заплени дроге, хапшењима и њеној доступности на улици.

Такозвани Златни троугао, забита област у џунгли која се граничи са Тајландом, Лаосом и Мјанмаром, и даље је једно од кључних светских чворишта за синтетичке дроге и хероин.

Уједињене нације су обелоданиле 2023. године да је Мјанмар постао највећих светски произвођач опијума, кључног састојка хероина, престигавши Авганистан, чија усеви мака су се смањили откако су талибани дошли на власт.

Деценијама су приходи од дрога финансирали побуњеничке групе које се боре против владе у Мјанмару и, протекле године, усред грађанског рата, узгој се само појачао.

Једна од најозлоглашенијих група повезаних са Златним троуглом је Сам Гор, синдикат азијских банди.

УНОДЦ је 2018. године проценио да Сам Гор зарађује најмање осам милијарди долара годишње од пословања са кристал метом.

Аустралијска полиција процењује да је он одговоран за 70 одсто дрога које улазе у Аустралију.

Она каже да група кријумчари огромне количине дроге - нарочито метамфетамин, али и хероин и кетамин - у земљу у паковањима чаја.

Холандске власти су 2021. године ухапсиле човека оптуженог да је шеф синдиката, кинеско-канадског бизнисмена Цеа Чија Лопа, званог „азијски Ел Чапо".

Це Чи Лоп је изручен Аустралији у децембру 2022. године, где још ишчекује суђење.

Он негира оптужбе да је радио са дрогом.

„Криминалне групе у Азији оперишу другачије од Латинске Америке", каже Ванда Фелбаб Браун, стручњакиња за азијску трговину дрогом у америчком Институту Брукингс.

„Земље у азијском региону често имају бруталан приступ према дрогама, тако да се ове групе понашају питомије", каже она, објаснивши да су вође банди обично мање разметљиве, решене да чувају идентитет далеко од очију јавности.

Фелбаб-Браун је још једна од оних који именују Сирију као нарко-државу, захваљујући производњи и дистрибуцији каптагона - илегалног стимуланса чија му је јефтина улична цена донела надимак „кокаин за сиромашне".

Ова дрога се углавном троши на Блиском истоку, нарочито у заливским земљама међу којима је и Саудијска Арабија.

Сирија, захваћена грађанским ратом од 2011. године, сматра се највећим произвођачем каптагона на свету и чини се да је ова дрога постала извор прихода за изоловани режим у земљи.

Према Фелбаб-Браун, сматра се да је продаја каптагона на Блиском истоку вредна пет милијарди долара годишње, а „огроман део" овог обрта користи се за „подршку Асадовом режиму".

Заједничка истрага ББЦ њуза на арапском и мреже истраживачког новинарства ОЦЦРП објављена у јуну 2023. године показала је „директне везе између трговине каптагоном и водећих чланова сиријских оружаних снага и породице председника Башара Ал Асада".

Сиријска влада није одговорила на захтев ББЦ-ја за коментар.

Међутим, претходно је негирала било какво учешће у трговини дрогом.

Погледајте видео: ББЦ открива да је сиријски војни врх умешан у трговину дрогом

Кина и фентанил

Земља коју ваља поменути за крај је Кина.

САД су оптужиле тамошње фирме и људе за производњу хемикалију које се користе за прављење фентанила, јаког и често смртоносног синтетичког опиоида.

Амерички званичници кажу да се хемикалије шаљу у Мексико, где се фентанил прави пре него што се шаље и дистрибуира у САД.

Кина тврди да „не постоји илегална трговина фентанилом" од Кине до Америке, окрививши за велики број сродних смрти америчке кориснике.

Заустављање производње ових хемикалија довољно је тешко, каже Ванда Фелбаб-Браун, зато што се „спроводи на малтене породичном нивоу уместо код великих криминалних организација".

„Кријумчарење ових супстанци је јефтино и не доноси ни приближно онолико новца као кријумчарење амфетамина, којим у Азији доминира озбиљан организовани криминал."

Међутим, америчке власти кажу да су пронашле доказе да кинеске хемијске компаније нуде техничку помоћ мексичким картелима у њиховој производњи фентанила.

У априлу 2023. године, њујоршки суд је подигао оптужницу у одсуству против кинеских држављана за кријумчарење фентанила.

Један од оптужених, бизнисмен Кун Ђијанг, налази се на списку најтраженијих криминалаца америчке Управе за сузбијање наркотика.

Погледајте видео: Мјанмар производи највише опијума на свету

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]