Земљотрес у Турској: Како је мајка дошла до истине о згради у којој је страдао њен син

Пре фебруара прошле године, Нургул Гоксу је била, како сама каже, обична домаћица.

Волела је да кува, посебно кибе, традиционално јело од ћуфти, један од њених омиљених рецепата.

Живела је на ободу Истанбула, док је њен 31-годишњи син, Ахмет Кан Забун, са супругом и малом бебом, живео на југоистоку Турске.

Ахмет Кан јој није био једини син, али је са њим имала посебан однос - био јој је првенац, родила га је још као тинејџерка.

Успела је да га ишколује до факултетске дипломе и била поносна на то што је постигла.

Међутим, 6. фебруара 2023. године живот јој се окренуо наопачке.

Град Кахраманмараш, где је живео Ахмет Кан, био је епицентар снажног земљотреса.

Најмање 7.000 зграда у граду се срушило, међу њима и Ахмет Канова.

Нургул је одмах појурила у Кахраманмараш у потрагу за сином, његовом женом и њиховим дететом.

Назива их „њено троје деце".

Зграда Езги

Иако су многе зграде у Кахраманмарашу уништене у земљотресу, област у којој је живео Нургулин син није деловала као да је тако гадно погођена.

Његова стамбена зграда, висока десет спратова, позната као зграда Езги, била је једна од ретких која је потпуно сравњена са земљом.

Остатак четврти једва да је био оштећен.

Сличне недоследности десиле су се и у другим областима погођеним земљотресом и многи у Турској почели су да постављају питања.

На пример, зашто су се неке зграде срушиле, а друге нису, иако су биле једна до друге и сличне висине, старости и стила градње.

Погледајте и видео:

Нургул је чекала док су се спасилачки тимови пробијали кроз рушевине зграде Езги.

Осам дана касније, пронађена су тела Ахмета Кана, његове жене Несибе и њихове бебе Асуде, Нургулине унуке.

И Ахмет Кан и Несибе били су правници.

Беба Асуде је имала само шест месеци.

„Губитак не једног детета већ троје је истински тешко", каже Нургул.

На друштвеним мрежама, које је отворила после катастрофе, често дели породичне слике.

„Нисам желела да су умрли узалуд и да их напросто заборавим", каже Нургул.

У рушењу зграде Езги страдало је укупно је 35 људи.

Само је двоје преживело.

Стручњакиња у потрази за истином

Нургул је одлучила да открије прави разлог зашто се зграда њеног сина срушила, а друге не.

За то су јој били потребни докази и знање стручњака.

Разговарала је са локалним грађевинским инжењерима и стручњацима за градњу.

Научила је како да пронађе „пре" и „после" слике на интернету.

Почела је да разуме грађевинске прописе и процесе који су неопходни да би се одобриле било какве грађевинске измене.

А онда је, у јуну прошле године, наишла на снимак ББЦ-ја на турском на Јутјубу, који смо после земљотреса у Измиру 2020. направили о рушењу једне зграде.

Послала нам је поруку преко друштвених мрежа, тражећи помоћ у анализи рушења зграде Езги.

Остали смо у контакту са њом месецима, док је она настављала да истражује да ли су измене на згради Езги биле регуларне.

Њене налазе смо убацили у низ графика да бисмо илустровали шта се ту десило.

„Покушала сам да што више доказа пронађем на месту на ком сам изгубила дете. То није требало да буде моје задужење", каже Нургул.

„Али, да нисам то урадила, изгледа да ништа не бисмо пронашли."

Нургул је открила да су истраге, покренуте после тврдњи о кршењу грађевинских прописа, у многим земљотресом погођеним областима обустављене због недостатка доказа.

Није желела да се то деси и њој.

Да би случај добио публицитет, дала је бројне телевизијске интервјуе.

Упркос томе што пре земљотреса није била вешта на друштвеним мрежама, на Инстаграму је отворила налог за зграду Езги, покушавши да сакупи још информација од других породица оних који су погинули и стручњака за зграду.

Нургул истиче да је тужилац до доказа о начину на који је зграда подигнута могао да дође из јавних докумената.

Међутим, желела је да се осигура да ће све стране одговорне за рушење зграде бити изведене пред лице правде.

Због чега се усредсредила на сакупљање доказа о томе како су изведена реновирања и измене на згради.

Тужилаштво је отворило истрагу и затражило извештај вештака о рушењу зграде Езги.

Тај извештај био је завршен у јулу 2023. године.

Нургулини докази били су кључни допринос.

Шта пише у извештају?

У извештају је наведено да су многе измене на згради изведене кршећи постојеће грађевинске прописе и да су биле противзаконите.

Чињеница да су околне зграде остале нетакнуте указује на то да је са Езги зградом било крупних структуралних проблема, каже за ББЦ Бејза Таскин, ванредни професор грађевинарства на Истанбулском технолошком универзитету.

Извештај је открио да кључни носећи елемент или никад није био изграђен како треба или је накнадно измењен.

Званична лабораторијска анализа такође је показала да неки материјали и грађевински процеси нису испуњавали одобрене стандарде.

Али то није све, било је ту још нечега.

Кафић у приземљу

После рушења Езги зграде, почела су и питања о ранијем реновирању кафића у приземљу.

Реновирање је подразумевало спајање три одвојене јединице у приземљу у једну велику просторију.

Службени лифт је уведен уклањањем дела пода, а више великих рупа за вентилацију избушено је у спољним зидовима.

Још једна измена била је уклањање или замена носећег зида, који се налазио у првобитном нацрту зграде, али је касније нестао.

Становници зграде су 2021. потписали петицију упућену локалним властима.

Тражили су инспекцију, јер су се забринули да је реновирање нарушило структуралну чврстину њихове зграде.

Одговор је био да „није пронађено одступање" од оригиналног архитектонског пројекта.

Нургул се сада пита зашто је позив упомоћ био игнорисан и да ли су власти „уопште погледале зграду кад су написале овај одговор".

Чим је стигао извештај, тужилаштво је покренуло кривични поступак.

Дизајнер ентеријера кафића у приземљу и инжењер најодговорнији за првобитну изградњу зграде, ухапшени су у септембру 2023. године и чекају суђење.

Издат је и налог за хапшење инвеститора, али он није извршен вероватно због његове поодмакле старости.

Његов адвокат одбацио је оптужбе да је његов клијент одговоран за рушење зграде и окривио за то касније измене на њој.

Адвокат још није одговорио на наш захтев за додатни коментар.

Власници кафића, чије је хапшење тужилаштво такође затражило, у међувремену су нестали и налазе се у бекству.

У септембру прошле године на друштвеним мрежама су негирали да су одговорни за било каква кршења грађевинских прописа током реновирања приземља.

Локалне власти тек треба да буду саслушане.

Коментар смо тражили и од турског Министарство унутрашњих послова, али још нисмо добили никакав одговор.

Наслеђе зграде Езги

Хапшења и кривичне оптужнице нису јединствене за случај Езги.

Због лоше градње и илегалних измена на зградама широм области погођених земљотресом покренуто је на десетине поступака.

У јулу прошле године, турско Министарство правде саопштило је да је у таквим случајевима ухапшено више од 350 људи.

Док је радила на њеном случају, Нургул је и помагала другима, делећи оно што је сазнала о грађевинским прописима и грађевинарству, као и њене вештине проналажења јавно доступних информација.

Каже да је чврсто решена да пронађе одговорне за рушење зграде, како би била сигурна да више нико неће покушати да заобиђе или крши грађевинске прописе у будућности.

„Можда се због зграде Езги такве ствари више неће понављати у будућности. Борим се да дам пример."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]