Дискриминација по висини: Како „хајтизам" утиче на пословну каријеру

Кад се Имран 2010. године запослио као члан обезбеђења на приватном универзитету у Карачију, у Пакистану, унео се у тај посао и срцем и душом.

Ради ноћну смену и труди се да показује самоупоздање док штити посед од крађе и вандализма, а истовремено је срдачан са свима, пошто је прва тачка контакта за ранојутарње посетиоце.

Али ни иде све глатко.

Висок свега 157 центиметара, Имран је врло мало испод просечне висине пакистанских мушкараца.

А опет су запослени који су пристизали лепили Имрану надимке које су сматрали смешним.

„Муна баи!", узвикивао би један, што је локални израз тепања мањем, млађем брату.

„Бона", ословљавао би га други - што је израз на урду језику за пигмеја или патуљка.

Имран, чије презиме не објављујемо због његове безбедности на послу, каже да је поносан на то ко је и да може да истрпи „све успоне и падове" у вези са његовом висином.

Али постоји једна област на коју он сумња да је његова висина имала посебно негативан утицај, а то је плата.

„Кад је време за повишицу, крену да ме пореде са новим чуварима.

„Служим овој институцији већ јако дуго, не бих смео да будем у истој платној категорији као они", наводи.

Нико није повезао те две ствари директно, па чак се и Имран понекад пита да ли је само плод његове уобразиље то да његова висина игра улогу у томе што га редовно прескачу за унапређење.

Али након што се нашао у истом платном разреду као и свеже регрутовани чувари још једну годину заредом, он не може да се не запита да ли га коче процене које се заснивају на његовом стасу - а не на његовом раду.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Дискриминација по висини једна је од најмање познатих или дискутованих предрасуда и једна од најтежих за потврдити.

Као и Имран, многи се питају да ли је тај закључак смешан и питају се да ли било ко може да повеже низак стас са негативним квалитетима.

Чак је и онима „нормалне" или надпросечне висине тешко да поверују да су икад имали предрасуде по висини или чак имали користи од њих.

А опет истраживање показује да на професионалном нивоу, висина утиче и на мушкарце и на жене на опипљиве, мада незнатно другачије начине.

Студије показују да је висина у корелацији са вишим приходима зато што регрутери фаворизују више кандидате, а висина утиче и на прилике за унапређење.

Истраживања показују да више мушкарце и жене доживљавамо као „погодније за улогу вође", сматрајући их доминантнијим, интелигентнијим и здравијим.

Високи мушкарци су склонији да доспеју на руководеће положаје.

Ипак, „хајтизам" је урођена предрасуда, коју бисмо могли да гајимо или усвајамо несвесно.

И због те прикривености посебно ју је тешко искоренити.

'Извући најкраћу сламку'

Знамо да постоје различити облици дискриминације повезани са нашим изгледом, на пример са тежином или кад неко има бебеће лице.

Али ми вршимо дискриминацију и према људима на основу висине, јер више људе доживљавамо као боље од других.

Доктор Омер Кими, ванредни професор на правном факултету Универзитета у Хаифи, који је истраживао хајтизам, верује да он корене вуче из еволуционих предрасуда, због важности висине и снаге у животињском царству.

„Ако сте већи, ви сте вођа групе. Нешто од тога остаје утиснуто и ми доживљавамо висину као нешто везано за ауторитет, снагу и виши положај", каже он.

Наше поштовање према висини би заиста могло бити инстинктивно , што је остатак примитивних начина на које смо мапирали друштвену хијерархију у прошлости.

У древним друштвима, физичка форма и надмоћ биле су важне лидерске особине.

Али, каже докторка Ерин Причард, предавачица на студијама инвалидитета на ливерпулском универзитету Хоуп и кључна чланица Центра за студије културе и инвалидитета, постоје бројни начини на које ми учвршћујемо хајтизам у савременом друштву.

„Земље имају властиту оптималну висину засновану на криви и то постаје норма какви би сви 'требало' да буду.

„Ако сте испод тога, ми се питамо да ли нешто није у реду, али поштујемо висину", каже Причард.

Хајтизам често улази у језик, који је препун идиома који истичу врлине висине, док везују негативне квалитете за нискост.

„Оманути" обично значи „извући најкраћу сламку", „остати кратак или кратких рукава", „побеђивати" у животу значи да можемо да гледамо друге са висине, остварујемо највише циљеве, израстемо у јабланове и будемо за главу виши од свих других.

Подсвесно, ми формирамо веровања о људима која везујемо за висину и когнитивне и физичке квалитете.

Ми подсвесно доживљавамо више људе као способније и отпорне не ризик, доминантне, изузетно талентоване и чак харизматичне.

С друге стране, објашњава Причард, „људи који су нижи не схватају се озбиљно, често их нико не поштује и умеју да буду предмет подсмеха."

То је зато што је хајтизам урођена предрасуда и не одговара нашем менталном обрасцу дискриминације као намерног и штетног чина.

Руководиоци, на пример, можда нису свесни да је начин на који доживљавају неког запосленог - или његов изглед - на било који начин повезан са његовом висином, због чега је посебно тешко изборити се са овим проблемом.

У Имрановом случају, он чак не би ни знао како да код својих претпостављених покрене питање да ли је његова висина фактор у одређивању његове плате.

„Коме да се обратим? Почаствован сам што ми је додељен веома одговоран посао, шта бих им уопште и рекао? Како то да започнем, а да све не упропастим?", коментарише он.

Висок је скоро три метра, а и даље расте:

Утицај на послу

Упркос томе што је тешко дефинисати овај облик дискриминације, хајтизам има дубок и мерљив утицај на успех радника.

Истраживање системске дискриминације приликом одлука о запошљавању показало је да би послодавци могли да одбијају ниже кандидате чак и ако је њихов резиме сличан вишим кандидатима, и да подсвесно везују позитивне радне особине као што су поверење, способност и физичку способност за висину.

Једном кад они буду запослени, мета-анализа показује да је стопа унапређења позитивно везана за њихову висину.

Кими се позива на нашироко цитирану анкету Малколма Гледвела спроведену на руководиоцима „500 најбогатијих компанија" у његовој књизи из 2005. године, Трен.

„Међу америчким становништвом, око 14,5 одсто свих мушкараца су високи 182 центиметра или виши.

„Међу руководиоцима 500 најбогатијих компанија, та бројка је 58 одсто", написао је Гледвел.

Висина може да допринесе и разлици у платама.

Студије из Велике Британије, Кине и САД показују корелацију између веће висине и веће плате, мада тачне бројке варирају.

А постоји и родна компонента.

Истраживање које је спровела Инас Р. Кели, професорка економије са калифорнијског универзитета Лојола Меримаунт, открило је значајне разлике у утицају висине на приходе према роду.

„Бели мушкарци добијају много већу премију на сваких додатних 10 центиметара висине од жена", каже она, а тај јаз је још наглашенији за Афроамериканце.

То се везује за идеју да жене могу бити превисоке и да се оне суочавају са дискриминацијом са каквом се високи мушкарци не сусрећу.

Према истраживању урађеном са високим студенткињама, њихова натпросечна висина довела је до осећаја 'ненамерне претње'.

„Ако постоји жена која се надноси над друге, могла би буде доживљена као претња.

„Као жена, ако покажете доминацију, то се сматра агресијом. Може да буде проблематично", каже Причард.

Са друге стране, мушкарци су подложнији хајтизму.

Као што сугеришу Келини налази, виши мушкарци могу више тога да добију тиме што су високи него жене, али ниске жене имају мање тога да изгубе, зато што је платна премија коју диктирају више жене много мања.

То је можда тако зато што жене благо ниже од просека могу и даље да се доживе као „мале" и „слатке", објашњава Причард.

Наравно, „хајтизам" се не манифестује само у спољним осудама појединца.

Истраживања показују да постоје други фактори повезани са висином који утичу на понашање људи, а који заузврат могу да утичу на посао.

Кели истиче да многи експерти тврде како се висина заправо позитивно везује за когнитивну способност и просто се награђује на тржишту рада.

Она сугерише и да је питање да ли су се нижи појединци можда сусрели са дискриминацијом тако да је то утицало на њихово самопоуздање, ментално здравље и емоционалну стабилност - што може да се одрази на унапређење и плату.

На пример, виша деца имају веће самопоуздање због више прилика да учествују у спортовима који изграђују тимски дух у школи, док су нижи ђаци можда били малтретирани, што је довело до мање развијених међуљудских вештина и нижег самопоуздања.

Слично томе, кад сте високи то може да подстакне друге успехе, на пример у љубавном животу, што доводи до већег самопоуздања.

„Тешко је искључити дискриминацију у некој фази, ако не у фази запослења, онда макар у ранијој фази њихових живота", каже она.

„Као и већина 'изама'"

Имајући у виду колико је хајтизам укорењен, а опет и даље скривен, проналажење конкретних начина за борбу против њега уме да буде тешко.

Законодавство у вези са висином постоји само у неколико јурисдикција, као што је Закон Елиота Ларсена о грађанским правима у Мичигену, који забрањује послодавцима да дискриминишу по основу висине кад запошљавају и плаћају раднике.

Закони забрањују да се висина наводи као неопходни предуслов сем уколико није професионална квалификација неопходна за нормално функционисање посла.

Али чак и тамо где такво законодавство постоји, врло мало случајева заврши на суду.

Кими истиче да због тога што је дискриминацију по висини толико тешко идентификовати, потребно је више података.

Многе компаније већ чувају разне податке о роду и раси да би могле да прате инклузију и напредак у фирмама.

Иако звучи мало вероватно, Кими верује да је обухватање висине у те податке и вршење притиска на компаније да објаве ралике у платама у односу на висину, могло да помогне да постану свесни да долази и до ове врсте дискриминације.

„А ако буду почели да је примећују, ствари ће се променити", каже он.

Причард се нада да би запошљавање на даљину преко Зума или видео позива могло да смањи пристрасности које се поткраду у фази запошљавања.

„Кад сте онлајн, видите само кандидатову главу и рамена, тако да не можете да доносите подсвесне судове.

„И ако запосле неког и испостави се да је то сјајан избор, у време кад послодавац буде открио да је особа висока свега 157 центиметара, радник је већ изградио пристојну репутацију", каже она.

Шире гледано, стручњаци сугеришу да је можда време да се преиспита наше еволутивно величање висине.

То би могло да се спроведе критичким процењивањем разлика између савременог и праисторијског окружења.

Такође, могли бисмо да се запитамо да ли су квалитети које смо некада сматрали кључним за успех заправо релевантни за достигнућа на данашњим радним местима.

Али имајући у виду дубоко укорењену природу наших уверења, то би могла да буде превисока пречка.

Док год људи и даље верују да успех, лидерство, па чак и дискриминација, изгледају на одређени начин, проблем неће нестати.

На крају ће промена, колико год то звучало као клише, морати да пође изнутра, довођењем у питање урођених пристрасности.

Ипак, борба против хајтизма биће једно дуго путовање.

Како Причард каже, „као и већина '-изама', то ће бити процес који траје".

Шта све можеш кад си најнижа жена у Србији:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]