Лепота, посао и предрасуде: Зашто добар изглед може да вам помогне да више зарађујете

Марике, модел из Кејп Тауна који ради у модној индустрији, каже да је често чашћавају пићем, ручковима, па чак и бесплатним картама.

Зашто?

Она то просто објашњава својим изгледом.

„Можда неки људи неће мислити да је то фер", каже за ББЦ овај високи, витки модел дуге смеђе косе.

„Али ако изгледате као што изгледате, поносни сте на то и радите предано на томе да сачувате тај изглед, онда вам се нуде те разна бесплатна искуства и повластице… Мислим да човек треба да их прихвати и да ужива у њима", објашњава она.

Било да желимо то да признамо или не, пристрасност према лепоти одлази много даље од специфичних ниша Холивуда, друштвених мрежа или реклама, са све већим корпусом истраживања која потврђују да је живот лакши и уноснији за привлачне људе.

Али колико тачно боље иде онима који боље изгледају?

Моћ друштвених мрежа

Људи широм света су на друштвеним мрежама кренули да расправљају управо о овој теми - „лепи људи" размењују приче о чашћењу због њиховог изгледа, а једна жена чак каже да верује како је позвана на разговор за посао за који није била квалификована само зато што је била привлачна послодавцу.

Друштвене мреже су, наравно, омогућиле многим људима - и мушкарцима и женама - да зарађују за живот на основу изгледа, а да не морају чак ни из куће да изађу.

„Привилегије лепих заиста су постале веће. Инстаграм је навећи кривац за то", тврди Марике.

Брендови су у рату једни са другима и покушавају да се обрате млађој публици која више не конзумира конвенционалне медије.

„Неки бренд може да вам пошаље гомилу бесплатних производа а све што ви треба да урадите је да вршите утицај у корист тог бренда делећи га на Инстаграму", објашњава Марике.

Марике каже и да њу позивају на бројне догађаје као што су отварања ресторана.

„Само треба да се појавите и добро да се проведете. То организатора представља у добром светлу зато што има лепе девојке на својим фотографијама које уживају у његовом ресторану."

На личном нивоу, она признаје да ужива у пажњи и бесплатним стварима.

„Фантастично је имати сва та бесплатна искуства и прилике зато што сте лепи и зато што сте модел. Јер иначе имате велике трошкове које морате да покријете кад живите по великим метрополама."

Колико је, дакле, боље лепшим људима?

Данијел Хамермеш је економиста рада са Универзитета у Тексасу и он годинама проучава овај феномен, познат као „пристрасност према лепоти".

Он каже да лепе људе заиста плаћају више, имају мање проблема да обезбеде кредите од банака и обично им се нуде боље пословне прилике и повластице.

„Они које доживљавамо као лепше боље пролазе и извлаче више из онога што раде", каже Хамермеш.

„Чак и међу универзитетским предавачима, који нису славни по томе да се превише ослањају на добар изглед, изглед је важан. Чак и у економији, неколико студија показује да економисти који боље изгледају више зарађују."

Он процењује да ће радник који добро изгледа зарадити 230.000 долара више током животног века (на основу прорачуна који претпоставља да сатница износи 20 долара).

И зато он каже да ако применимо овај модел на менаџера хеџ фонда или инвестиционог банкара, на пример, потенцијална разлика у плати - између оних који добро изгледају и оних који не изгледају толико добро - биће огромна.

Он признаје да родни јаз у платама важи и међу лепим људима.

Хамермеш је открио да лепи мушкарци зарађују више од лепих жена - не толико привлачни мушкарци зарађују скоро 10 одсто мање од лепших еквивалената, док је та цифра код жена око пет одсто.

Хамермеш признаје да су и други фактори као што је личност, интелигенција, образовање, старост, род и раса важни, али он тврди да је ефекат лепоте независан од свих њих.

„Чак и ако урачунате све ове друге разлике међу људима, разлика у лепоти и даље има утицаја на то колико добро пролазите на тржишту рада и његовим пословима."

Како дефинишемо лепоту?

Многи ће тврдити да је лепоту веома тешко дефинисати, али се Хамермеш не слаже са тим.

Он тврди да већина људи може лако да се сложи око тога ко „добро изгледа" а ко је „мање привлачан".

„Ако се ви и ја прошетамо улицом и погледамо 10 људи и међу њима сретнемо једну или две особе које прилично добро изгледају, сигурно ћемо се сложити око тога ко су оне."

Он такође тврди да раса не утиче на пристрасност према лепоти.

„Наше виђење лепоте запањујуће је униформно данас у свим расама. Африканка која добро изгледа биће доживљена као лепа међу свим људима широм света. Исто важи и за Азијату, и за белкињу."

Лепа лица и фобија од дебљине

Козметички захвати као што су ботокс или филери за усне постају све популарнији начини да се улепшају црте лица.

Али можда изненађујуће, Хамермеш није уверен да ће особа боље изгледати после тога.

„Људи мисле да им то помаже. Они могу да раде разне ствари, као што је да набаве бољу одећу, бољу козметику или бољу косу.

„А опет студија спроведена на женама у Шангају показала је да се људи који троше више на лепоту доживљавају као врло мало лепши од оних који троше много мање од њих."

А кад су у питању лепота и послови - ауторка Емили Лорен Дик тврди да се дискриминација према тежини отргла контроли.

Иако закони о раду у већини земаља забрањују дискриминацију на основу непословних фактора као што су раса, род, етничко порекло, инвалидитет и старост, Емили каже да нема гаранција кад је у питању физичка привлачност и она заговара потребу за променама у политици радног места и имплицитној обуци пристрасности.

„Фобија од дебљине, страх и мржња према дебелим телима, то је расизам", тврди она.

„Кад је започињало ропство, белкиње су морале да нађу неки начин да се разликују од црнкиња, а њихов одговор је била мршавост", каже ова канадска списатељица.

Она мисли да рекламе и филмови често представљају дебеле људе као „несимпатичне и неинтелигентне" - што је перцепција која, како каже, може да доведе до малтретирања и узнемиравања крупнијих људи у свакодневном животу.

„Дебели људи ће зарађивати мање од мршавих запослених, а то и те како има везе са перцепцијама и колико се верује да су они вредни", каже она.

А изгледа да наука поткрепљује њену теорију - једну скорашњу студију спровео је у Великој Британији Универзитет Шефилд Халам.

Послодавци су добили потпуно идентичне резимее - прво са фотографијама дебљих људи, а потом са фотографијама мршавих људи.

Резултат је убедљиво ишао у корист виткијих.

Будући да је Светска здравствена организација проценила да је број гојазних широм света премашио бројку од једне милијарде, чини се да је управо сада прави тренутак да преиспитамо властиту несвесну пристрасност кад је у питању тежина и наш доживљај лепоте.

Отпор

Пристрасност према лепоти, наравно, није ништа ново и осећамо је генерацијама, од холивудских звезда до нас обичних људи.

Али модел Марике каже да је отпор према опсесији друштва изгледом почео да се осећа и да се чак и очекивања у оквиру модне индустрије мењају.

„Ових дана људе све више занимају модели, уметници или глумци који имају неку своју причу.

„И који раде нешто више од моделинга или глуме, имају интересовања и за неке друге ствари. Због тога је личност постала веома важна.

„То је све већи тренд у оквиру модне индустрије, а ја мислим да је то фантастично."

Овај чланак заснован је на радио емисији ББЦ Светског сервиса BБизнис Дејли.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]