Нобелова награда: Русија, Белорусија и Иран поново позвани на доделу и банкет

Аутор фотографије, YURI KOCHETKOV/EPA-EFE/REX/Shutterstock
- Аутор, ББЦ
- Функција, светски сервис
Русија и Белорусија поново су позване на доделу Нобелове награде у Стокхолму након што су прошле године изостављене због рата у Украјини, саопштила је Нобелова фондација.
Иран је такође позван да поново учествује у догађају у главном граду Шведске након што му прошле године то није било омогућено.
Фондација је саопштила да покушава да укључи чак и оне који не деле вредности Нобелове награде.
Шведска посланица у Европском парламенту назвала је позиве тим земљама „изузетно неприкладним".
Лидер антиимиграционе странке Шведских демократа, Џими Акесон, такође је позван први пут ове године, али је рекао да је превише заузет да би присуствовао.
- Све што треба да знате о Нобеловој награди
- Нобелову награду за мир добили Белорус и две организације из Русије и Украјине
- Добитник Нобелове награде за мир осуђен на 10 година затвора у Белорусији
- Ко је нобеловац Алес Бјаљацки
- Шта је руска група Меморијал, добитник Нобелове награде за мир
- Руски новинар продаје Нобелову награду за 103 милиона долара да помогне Украјинцима
Пет од шест церемонија доделе Нобелове награде одржава се у Стокхолму сваке године, док се Нобелова награда за мир додељује у Ослу.
Прошле године Нобелова фондација је саопштила да амбасадори Русије и Белорусије неће бити позвани „због руске инвазије на Украјину".
Белорусија је кључни савезник Русије, а њен лидер Александар Лукашенко је подржао руску „Специјалну војну операцију", како Москва назива рат који је покренула против Украјине у фебруару прошле године.
Иран такође није позван прошле године.
Техеран се дуго суочава са критикама због кршења људских права.
Уједињене нације су саопштиле да постоје сумње да су иранска власти могуће починиле злочине против човечности у гушењу протеста прошле године.
„Јасно је да се свет све више дели и да све мање дијалога међу земљама са са различитим ставовима.
„Да бисмо се супротставили овој тенденцији, сада проширујемо наш позив да прославимо и разумемо Нобелову награду и важност слободне науке, слободне културе и слободних, мирних друштава", изјавио је Видар Хелгесен, извршни директор Нобелове фондације, образлажући одлуку.
Шведска либерална посланица Карин Карлсбро оптужила је Фондацију да је поставила „опасан преседан дајући зелено светло за позивање Русије на гламурозну забаву док пројектили падају на украјинске културне центре и убијају децу".
Говорећи за шведски јавни радио, она је Русију, Белорусију и Иран назвала „одметничким државама" које „угњетавају своје грађане, воде рат и терор против сопственог народа и суседних земаља".
„То су земље које се ни на који начин не придржавају демократских вредности", рекла је она.
Лидери шведских политичких партија традиционално су позвани на банкет, али је лидер Шведских демократа Акесон у прошлости био критикован.
Његову странку су основали нацистички симпатизери, а на прошлогодишњим општим изборима освојио је око петину гласова.
Акесон је, међутим, саопштио да неће присуствовати.
„Нажалост, заузет сам тог дана", написао је он на Фејсбуку.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









