Русија и Украјина: Путин и Пригожин - од блиских сарадника до неочекиваних супарника

Однос шефа Вагнера Јевгенија Пригожина и руског председника Владимира Путина започео је под сумњивим околностима, а његов прекид био је једнако магловит.

Била је то симбиотска веза настала у сивој зони у којој се државне службе срећу са криминалним подземљем и одувек се знало да ће се лоше завршити.

За само неколико деценија, Вагнер је постао једна од најутицајнијих структура у Русији, а има и оних који сматрају да је пуки опстанак Путиновог режима постао завистан од Пригожинових успеха у рату у Украјини.

Сада изгледа као да Кремљ жели да елиминише сву конкуренцију за политички утицај.

Криминалци, КГБ-овци и сумњивци Санкт Петербурга

Јевгениј Пригожин је упознао Владимира Путина почетком 1990-их.

Нису познате тачне околности њиховог првог сусрета, али се верује да су се упознали док је један од њих био затвореник свеже пуштен на слободу, а други свежи повратник из мисије совјетског КГБ-а у Источној Немачкој који је желео да уђе у политику.

Све се то дешавало у време суморне политичке стварности Русије деведесетих.

Кад се Совјетски Савез распао у хаосу 1991. године, неко време је криминално подземље дошло на своје и држало значајну моћ у рукама.

Историјски гледано, безбедносне службе у Совјетском Савезу имале су обичај да склапају споразуме са криминалцима и да их регрутују ради добијања информација и помоћи са разним задацима, док су, с друге стране, криминалци били задовољни што имају прилику да се обогате кроз једну такву сарадњу.

И Јевгениј Пригожин и Владимир Путин потичу из Санкт Петербурга, другог највећег града у Русији и за многе, главног културног центра, дома музеја Ермитаж и царског Зимског дворца.

Град је познат и као „криминална престоница Русије", дом великог броја моћних злочиначких банди баш као и ситних лопова.

Јевгениј Пригожин ту није био изузетак.

Крајем седамдесетих њему је изречена условна казна за крађу.

Године 1981. поново је проглашен кривим, овај пут за пљачку, и осуђен на 13 година затвора.

Околности овог брутално злочина описане су на следећи начин: он и двојица његових саучесника напали су жену на улици, шчепавши је за врат и покушавши да је удаве.

Потом су јој одузели зимске чизме и минђуше, и побегли.

Будући шеф Вагнер изашао је из затвора 1990. године, у веома другачије време у односу на оно кад је започињао служење казне.

Уместо старог совјетског вође Леонида Брежњева, на власти је био реформистички лидер Михаил Горбачов, Перестројка је била увелико у току, а Берлински зид је био срушен.

Средином 1990-их, Јевгениј Пригожин је отворио ресторан у Санкт Петербургу под именом Стара царинарница који су посећивали босови локалних банди, баш као и градоначелник Санкт Петербурга Анатолиј Собчак.

У то време четрдесетогодишњи Владимир Путин радио је као Собчаков асистент.

Од тада па надаље Јевгениј Пригожин се пео само узбрдо.

У Санкт Петербургу је отворио ланац ресторана, који су посећивале и домаће и стране муштерије, укључујући политичаре.

Постоји фотографија из 2002. године на којој се Пригожин види како служи вечеру Владимиру Путину и америчком председнику Џорџу Бушу.

Верује се да је негде у то време настао надимак „Путинов кувар".

Било је кључно за човека као што је Путин, са прошлошћу у КГБ-у и врло сумњичаве природе, да има личног кувара који ће се старати да је његова храна увек безбедна.

Од кувара преко трола до плаћеника

Раних двехиљадитих, Владимир Путин је ушао у Кремљ, а руске безбедносне службе полако су почињале поново да преузимају контролу.

Од средине двехиљадитих, Јевгениј Пригожин почео је да извршава разне задатке за Кремљ, поготово оне који су били ван домашаја безбедносних служби.

Основао је медијску империју, усредсређену на ширење дезинформација, и у Русији и у иностранству.

Приче које је измишљала ова медијска машина биле су често толико фантастичне да се ниједан државни пропагандни апарат није усуђивао да их шири.

Како су се друштвене мреже развијале и стицале све већи утицај, Пригожин је основао своју „фабрику тролова".

Многи коментатори веровали су да је главна снага ове фабрике била ширење идеје међу Русима да не постоји истина и да нема ни смисла тражити је.

Након украјинске револуције на Мајдану из 2013-2014. године и руске анексије Крима, јавили су се први извештаји о приватној војној компанији Вагнер.

Група Вагнер подржавала је про-руске сепаратисте на Криму и на истоку Украјине.

У то време се Кремљ није усуђивао да покрене потпуну инвазију на Украјину, већ је уместо тога започео војну операцију у Сирији.

Многи аналитичари верују да је руско учешће у Сирији требало да одврати пажњу са рата у Донбасу, на истоку Украјине.

Тада смо први пут чули за Дмитрија Уткина, Пригожиновог блиског сарадника, који је постао командант групе Вагнер познат по екстремним десничарским ставовима - а такође и по свирепости и немилосрдности.

Упркос томе што су сам Јевгениј Пригожин и његови плаћеници из Вагнера постајали све важнији за Путинову владавину, руска влада је још у пролеће 2022. године настављала да тврди да руска држава нема никакве везе са Пригожином.

Руски закон изричито забрањује постојање плаћеничких организација.

Званични портпарол Кремља Дмитриј Песков упорно је негирао сазнања о Вагнеровим операцијама.

Он би говорио да Кремљ зна за „извесног приватног бизнисмена" који би могао бити уплетен.

Истовремено је свима постало очигледно да војне операције у Украјини и Сирији, где је Вагнер такође био у тајности ангажован, баш као и у великом броју афричких земаља, напросто не би могле да се десе без одобрења са највиших нивоа руске власти.

У лето 2022. године, у руским медијима су почели да се јављају извештаји да се у Украјини бори наоружана група у власништву бизнисмена из Санкт Петербурга.

У року од свега неколико недеља, Јевгениј Пригожин пошао је у турнеју по руским затворима, регрутујући затворенике за руску ратну машинерију.

У јесен 2022. године, званични портпарол Кремља Дмитриј Песков описао је Пригожина као човека „кога душа боли због онога што се дешава" и „који даје крупан допринос".

У новембру 2022. године, Јевгениј Пригожин је отворио „Вагнеров центар" у Санкт Петербургу, док су његове критике на рачун руске војске и Министарства одбране постајале све гласније.

И док су се руске снаге повлачиле из доброг дела јужне и из једног дела источне Украјине, Пригожинова критика на рачун Министарства одбране достигла је врхунац.

Побуна

Шеф Вагнера жалио се да војна команда одбија да призна допринос плаћеника ратној машинерији.

Касније је отворено оптужио министра одбране Сергеја Шојгуја и главнокомандујућег Руске војске Валерија Герсаимова за ускраћивање муниције Вагнеру док се група бори у граду Бахмуту на истоку Украјине.

Кремљ није јавно коментарисао ескалацију овог сукоба.

Почетком јуна, Министарство одбране захтевало је да све приватне војне групе, што ће рећи плаћеници, пређу под окриље државе и потпишу уговоре са војском.

Пригожин је то категорички одбио.

Ситуација је достигла тачку кључања у раним часовима 23. јуна кад је Јевгениј Пригожин оптужио руску војску за напад на Вагнерове положаје (нема доказа да су се ти напади стварно одиграли) и најавио „марш правде" чији је крајње одредиште Москва.

Извори са којима су причали ББЦ и други медији описали су то као знак Пригожиновог очаја и његов покушај да привуче пажњу председника Путина на његов сукоб са руском војском.

„Бринуо се да ће изгубити самосталност" - рекао је за ББЦ извор који добро познаје Јевгенија Пригожина.

Вагнерови плаћеници оборили су два војна хеликоптера и један авион, а убили су и до 15 руских војника.

Кад је Пригожин прибегао овим екстремним мерама, руска безбедносна служба ФСБ је покренула кривични поступак против њега, док га је председник Путин описао као издајника (мада га није поменуо именом) који је „забио нож у леђа земљи" и обећао је да ће кривично гонити све побуњенике.

Ситуација је наједном била разрешена у вечерњим сатима 24. јуна кад је Јевгениј Пригожин зауставио марш плаћеника.

Двадесет деветог јуна, председник Путин се сусрео са Пригожином и другим командантима Вагнера.

Касније је председник изјавио како је убедио плаћенике да служе под једним од командира руске војске.

Пригожин је негирао да је икада пристао да служи под Министарством одбране.

После побуне, председник Путин је неочекивано обелоданио да је Вагнер одувек финансирала руска држава, иако је Кремљ годинама упорно негирао било какву везу са плаћеницима.

Крајем јула појавили су се извештаји да је Јевгениј Пригожин примећен на самиту Русије и Африке у Санкт Петербургу.

Многи посматрачи претпостављали су да ће, имајући у виду ранији историјат Вагнера са учешћем у неколико афричких земаља, Пригожин највероватније усредсредити пажњу на активности на том континенту.

Два дана пре фаталног пада авиона у Тверској области, на интернету се појавио снимак наводно начињен у западноафричкој земљи Мали.

На њему се види Пригожин са војним шеширом како стоји на терену и говори: „Ево нас, утерујемо страх од Бога у кости ИСИС-а, Ал Каиде и других бандита."

То се и даље сматра његовом последњом познатом изјавом датом у јавности.

Чини се да Пригожинова прича следи добро познату путању на основу других примера из руске историје - кад они који спроводе најбруталнију политику Кремља на крају и сами буду кажњени и уништени.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]