Топлотни талас: Како ће екстремне температуре променити начин на који радимо

Почетком јула ове године, Светска метеоролошка организација забележила је најтоплију недељу откако се води евиденција.

Топлотни таласи су се наставили у Европи, Северној Америци, Азији, Северној Африци и на другим местима.

И док се планета загрева, људи остају „заглављени" у непопустљивим временским обрасцима на дуже периоде, каже Џон П. Абрахам, професор термалних наука са Универзитета Школе инжењерства Сент Томас у САД.

„Оно што је некада била врелина од једног до два дана, сада траје три до пет дана. Људи који могу да истрпе дан или два претеране врућине имаће много више проблема кад буду дуже трајале", каже он.

И док научници предвиђају да ће текуће климатске промене наставити да подижу температуре и да ће топлотни таласи постати нормални, мењаће се и начин на који људи живе.

А исто тако, и на који раде.

Радници треба да знају шта би могло ускоро да их очекује, а компаније треба да дорасту задатку да би их заштитиле.

Рад у затвореном и напољу

Промене на радним местима генерално ће бити подељене у две категорије, кажу стручњаци.

Прва су спољна и нехлађена окружења - као што су пољопривреда или производња - у којима не могу да се контролишу високе температуре.

Мадридски чистач улице је 2022. године умро од топлотног удара пошто је радио на врло високој температури.

Академици кажу да ће неки од највећих изазова бити да се заштите радници на отвореном.

„Рад напољу на врелини захтеваће краће радне смене са више пауза и више ноћног рада", каже Абрахам.

Међутим, иако је вероватно да ће овој групи радника смене да се помере касније увече, овај приступ не решава све проблеме, а и даље представља ризик.

Као прво, каже он, ноћне температуре расту брже него дневне.

„Ако су радили на дневној врућини, а ноћне температуре су довољно топле да њихово тело не може да се охлади, много ће се више мучити наредног дана", објашњава он.

Друга безбедносна питања, као што је видљивост, такође представљају проблем.

За раднике у окружењима у којима се не контролише температура, Абрахам верује да ће уобичајени постати центри за расхлађивање, а послодавци ће морати да уведу паузе за раднике како би им се телесна температура спустила довољно да могу да наставе да раде.

И запослени који раде на затвореном или у расхлађеним окружењима, иако су мање изложени екстремним температурама, треба да очекују промене у радним навикама.

„Савремени аранжмани као што су рад на даљину, хибридни рад, четвородневне недеље.

„И шесточасовни радни дани уместо осмочасовних, показују се корисним у ситуацијама са топлотним таласима", каже Мансур Сумро, виши предавач на Међународној пословној школи Универзитета Тисајд, у Великој Британији.

„То смањује путовање до посла, које може додатно да исцрпи енергију радника.

„Радницима би такође могло да буде пријатније на врућини код куће због неформалног облачења."

У оба окружења, неки радници већ мењају распореде тако да започну раније и завршавају пре него што температуре досегну врхунац у рано после подне, што Сумро предвиђа да ћемо највероватније чешће виђати.

Улога послодаваца

Послодавци би могли и да уведу нове мере за раднике.

Сумро каже да неки послодавци спроводе периодичне процене ризика од врућина како би препознали најугроженије групе, попут старијих радника, трудница и радника са инвалидитетом.

„Ови људи би могли да добију бонусе и финансијску помоћ кад им је потребна", каже он.

Он очекује да ће више послодаваца почети да спроводи такве провере како екстремне врућине буду постајале уобичајене.

Слично томе, предвиђа да ће компаније све више примењивати конкретне иницијативе везане за велике врућине и здравље.

То би могле да буду радионице за обуку радника како да се изборе са оптерећењем од врућине или фитнес и нутритивне планове како би се радници лакше прилагодили климатским променама.

Улагање у инфраструктуру такође ће бити кључно.

„Компаније улажу у стварање радних окружења отпорних на топлоту, попут одрживих зграда са бољим системом за расхлађивање", каже Сумро.

Промена радног дана као реакција на климатске промене може да одговара и лидерима.

„Нелагода коју стварају врућине негативно утиче на радни учинак и продуктивност", каже Сумро.

Слично томе, компаније желе што више да избегну негативне последице здравствених стања узрокованих врућинама.

„Запослени ризикују да се разболе, изгубе радне дане и плату, а могу да буду погођене и њихове породице. А послодавци трпе последице медицинског лечења, изгубљене продуктивности и правних спорова."

Иако је терет на неким компанијама да заштите раднике, Абрахам и Сумро су сагласни да законодавство мора да одигра извесну улогу - и то брзо.

Добра вест је да неке владе већ усвајају законе који се тичу рада у доба раста температуре.

После најтоплијег априла откако се води евиденција у земљи, Шпанија је најавила нове законе и за власнике фирми и за раднике.

Поред финансијске подршке за компаније погођене сушама, нови закони наводе да када временски услови уђу у наранџасти метео аларм (значајан ризик) или црвени (екстремни ризик), биће обавезно за послодавце да прилагоде радне услове, да смање или промене број радних сати у дану.

Иако је хитно, истраживања показују да је већина земаља изразито неприпремљена за брзу реакцију.

Извештај из јула 2023. године са Универзитета у Оксфорду истакао је „до сада невиђени налет потражње за хлађењем".

Њихово истраживање указује на то да је енергија неопходна за хлађење до 2050. године предвиђена да буде еквивалент заједничког капацитета електричне енергије САД, Европске уније и Јапана из 2016. године.

Локације ненавикнуте на екстремне врућине биле су најнеприпремљеније по истраживањима - најугроженије земље биле су Ирска, Велика Британија и Финска.

Климатске промене - као и будућност рада - остају неизвесне, али експерти кажу да ће све топлије време несумњиво уздрмати рад какав познајемо.

Погледајте видео: Трикови за расхлађивање

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]