Еквадор: Политика нарко банди у вођству на председничким изборима

Једне недеље увече стигла је порука преко Воцапа.

„Добро вече, Френки, овде Картел нове генерације Халиско", гласила је порука, на једва читљивом шпанском.

„Ако ме блокираш, имаћеш проблеме. Желим 6,000 долара - мотрим на тебе, твоју жену и децу."

Френклин Торес, произвођач банана, игнорисао је поруку - потом, неколико дана касније, стигла је још једна, овај пут послата Френклиновој жени: „Реците вашем мужу да се сабере, чекамо у затвору, а има људи који мотре на ваш прозор."

Иако је пријавио претње, Френклин не верује да ће се ствари поправити.

Као председник еквадорске Националне федерације узгајивача банана, он врши притисак на владу да им дозволи да носе оружје како би се заштитили.

„На селу је тешко, немамо број за хитне позиве нити полицијску патролу", каже он.

„Боље је да добри људи имају оружје, него само лоши."

Еквадор је највећи извозник банана на свету а индустрија је уносна - сандуци са бананама омиљени су начин транспорта кокаина међу нарко картелима, од еквадорских лука све до Европе и надаље.

Мексички и колумбијски картели су се инфилтрирали у локалне банде у Еквадору жељне уносних рута за транспорт дроге.

Некада једна од најмирнијих земаља у Јужној Америци, Еквадор је претрпео тежак ударац од ковида, а картели су искористили земљу сломљену пандемијом - и корумпираном политиком.

У првих шест месеци године, у земљи је било 3.568 насилних смрти, према подацима Националне полиције.

То је скок од више од 70 одсто у односу на прошлу годину.

И док се земља спрема да у недељу изађе на биралишта за први круг председничких избора, криминал је свима најпре на памети, нарочито после прошлонедељног атентата на једног од кандидата Фернанда Виљависенсија.

„Убиство Виљависенсије била је застрашујућа трагедија", каже политички консултант Освалдо Морено.

„Оно обележава прекретницу у којој је политика смрти сада и те како постала део овдашње културе."

Не постоји моћнији пример за то од Гајакила, највећег еквадорског града и луке у земљи.

Он је постао епицентар проблема ове земље са криминалом док картели искоришћавају његову локацију и логистику како би слали пошиљке дроге из земље.

Председнички кандидат Данијел Нобоа је одабрао Дуран, једну од најтеже погођених области Гајакила, за финале предизборне кампање у четвртак.

Али он је то учинио носећи панцир.

Успут је дошло од оближњег обрачуна ватреним оружјем који је успаничио све - такав је свакодневни живот у овом криминалом захваћеном граду.

„Морамо да променимо стање безбедности у Еквадору", рекао је он за ББЦ пред сам догађај, додавши да ће његов приоритет, ако постане председник, бити борба против незапослености.

„Проблем је да кад људи не добијају пословне прилике, ми опскрбљујемо те организације новим младим члановима."

Али то је мамутски задатак за сиромашну земљу попут Еквадора - и битка која се губи против уносне трговине дрогом.

У Дурану, након таласа насиља, уведен је полицијски час.

Дуж рута популарних код трговаца дрогом постављени су полицијски контролни пунктови, али полиција је лоше опремљена у поређењу са нарко бандама.

У неким деловима града, имате осећај да сте у ратној зони.

У једној четврти, полицијска станица има џакове са песком нагомилане у прозорима, постављене након што су их банде напале.

У једној другој, на паркингу тавори скоро 20 зарђалих патролних возила.

Капетан Виктор Кеспас Валенсија објашњава зашто немају новца да их поправе.

„Банде желе да освајају територије. Имамо посла са веома насилним смртима - људима затеченим како висе са мостова или исецканим на делове", објашњава он.

„Међународне криминалне организације регрутују људе овде - али они имају много новца. Постоји потпуна неравнотежа између организованог криминала и полиције која покушава да га заустави."

Да ли ће, дакле, избори чинити било какву разлику за будућност Еквадора?

Избори се одржавају годину и по дана пре времена, након што је председник Гиљермо Ласо распустио Народну скупштину указом да би избегао гласање о неповерењу.

Влада бојазан да би, усред политичког хаоса, насиље могло да омете демократију.

„Картели су криминалне организације које немају идеологију", каже експерт за организовани криминал Педро Гранџа.

„Они су криминалне организације које растурају незакониту робу, а следе исту логику као компаније. Они тренутно врше студију тржишта - потом ћемо видети да ли, ако желе, могу да паралишу изборе."

Невезано за изборе, они паралишу и животе људи.

Енџи Фуентес живи са четворо деце у Дурану.

Решетке на свим прозорима у овој четврти говоре вам све што треба да знате о небезбедности.

Последњих неколико година било је тешко за Енџи - њен отац је умро од ковида, а Гајакил је био похаран пандемијом.

Тела су лежала нагомилана на улици јер власти нису успевале да се изборе са огромним бројем умрлих.

Али иако је вакцина против ковида успела да помогне да се смањи ширење вируса, криминалне банде сада нуде нови тип вакуне, како је зову - новца који захтевају криминалци и који им плаћате у замену за имунитет од насиља.

Али ништа није једноставно.

Прошлог месеца је комшија убијен испред школе његове ћерке тако да је Енџи повукла децу из школе - али власти одбијају да понуде виртуелне часове од куће упркос опасности.

„Све што желим је безбедност", каже Енџи.

„То је једина ствар која ће нам омогућити да водимо децу у школу без ризика да их погоди залутали метак."

То је рат који, стручњаци тврде, нема краја, нарочито док потражња за кокаином у Европи и толико далеким местима као што је Аустралија скаче у небеса.

„Можете да окончате грађански рат и рат између земаља", каже Педро Гранџа.

„Али окончати трговину дрогом је потпуно немогуће - људи ће наставити да узимају дроге."

Могу ли избори да зауставе извлачење нафте из Амазона?

Еквадорци 20. августа бирају новог председника, али одлучују и о политици земље према животној средини.

Поред гласа за једног од осам кандидата који се боре за највиши положај у земљи, бирачи ће одлучивати и о будућности контроверзне операције бушења нафте у амазонским прашумама.

То је референдум о судбини „Блока 43", групе нафтних поља лоцираних у Националном Парку Јасуни, једној од еколошки најбогатијих области на свету.

Јасуни се простире на више од милион хектара и дом је најмање 2.000 врста дрвећа и растиња, 204 врста сисара, 610 врста птица, 121 врсте рептила, 150 врста водоземаца и 250 врста риба.

Он је и дом неколико домородачких народа - укључујући најмање два на свету последња „неумрежена" племена - она која су добровољно одбила интеракцију са спољним светом.

Бушење „Блоку 43" се одвија од 2016. године.

До њега је дошло после неуспелог покушаја председника Рафаела Корее да обезбеди глобални пакет компензације како би нафта остала испод земље.

Према проценама владе, „Блок 43" чини 12 одсто од 466.000 барела нафте колико дневно производи осиромашени Еквадор.

Сваки четврти Еквадорац живи у сиромаштву, према подацима Светске банке.

Влада одлазећег председника Гиљерма Ласа, који је расписао превремене изборе у мају да би избегао процес изгласавања неповерења, каже да ће гашење операција коштати земљу 1,2 милијарде долара годишње у изгубљеним приходима.

Али организације за заштиту животне средине и права домородачких народа тврде да је то мала цена која мора да се плати.

„Грађани Еквадора ће имати шансу да помогну у заштити наше животне средине и заједница које живе у Јасунију", каже за ББЦ Педро Бернео, један од лидера Јасунидоса, еколошке групе која се десет година борила за одржавање референдума.

„Ми се надамо да ће наш пример инспирисати друге земље да учине исто."

Домородачка лидерка Алиша Кахуија, из племена Ваорани, једног од домородачких народа који живе у Јасунију, каже да природни резерват игра кључну улогу у борби против климатских промена помажући да се похрани угљен диоксид из атмосфере.

„Јасуни је као мајка читавог света.. Морамо да дигнемо глас и руке да би се наша мајка опоравила, да не буде рањена, да није претучена", рекла је она за агенцију АФП.

Научници су такође упозорили да је уништавање Амазоније, која се протеже преко осам јужноамеричких земаља, угрожава њену способност да служи као „акумулација угљеника", када се апсорбује више угљеника него што се испушта.

Низ анкета различитих института за истраживање јавног мњења спроведених у јуну и јулу показао је да би већина Еквадораца гласала за обуставу бушење нафте - али су анкете показале и да је много гласача још неодлучно.

Иако кандидати за наслеђивање председника Ласоа кажу да подржавају глас „да" на референдуму, највећи фаворит је био малко уздржанији.

Луиса Гонзалес се није оглашавала о референдуму за Јасуни највећи део предизборне кампање, али је прекинула тишину почетком августа изјавом која је забринула табор противника нафте.

„Зашто не тражите од земаља које највише загађују да ставе 1,2 милијарде долара у фонд за нас?", твитовала је она, пре него што је предложила да они који су позвали на референдум понуде алтернативе за стицање прихода за земљу.

Гонзалес (45) је адвокаткиња која је некада радила за Петроеквадор, државну нафтну компанију земље.

Она је служила и у влади бившег председника Корее као министарка за јавну управу.

Анкете показују да није стекла довољну предност да избегне други круг избора у октобру.

Њен најближи ривал, бизнисмен Јан Топик, зарекао се да ће „задржати нафту испод земље" у Јасунију.

Амазон фронтлајнс, група активиста која помаже домородачким заједницама, каже да је референдум историјски тренутак за људе што живе у земљи која производи нафту.

„Модел капитализма заснованог на фосилном гориву је превазиђен, а еквадорски народ има јединствену прилику да утре један другачији пут пред собом и да направи огроман корак унапред у борби против климатских промена."

Међутим, гласање неће утицати на друга два блока Петроеквадора у области.

Ово питање такође је привукло пажњу славних личности као што су холивудски глумац Леонардо Ди Каприо и еколошка активисткиња Грета Тунберг.

Али докторка Габријела Патрисија Гарсија Гарсија са Универзитета у Егзетеру каже да ће питање безбедности бити најпрече за гласаче после убиства једног од председничких кандидата.

„Важно је не заборавити да је нафта и даље највећи извор прихода за ову земљу", каже она.

Исход референдума је правно обавезујући, тако да ће активности бушења нафте морати да се обуставе.

„Али тренутни приоритет на изборима је грађанска безбедност, тако да ћемо видети како ће се разрешити питање Јасунија."

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]