„Ослобађање чудовишта“: Како су неке од најозлоглашенијих руских убица пуштене из затвора да би се бориле у Украјини

Упозорење: Овај чланак садржи описе насиља који би могли да узнемире неке читаоце

У протеклих шест месеци, осуђене убице у неким од најтежих случајева убистава у Русији изашле су на слободу из затвора одслуживши само делић казни како би се бориле у Украјини. Они које преживе добијају помиловање од председника. Породице жртава осећају огромну неправду и очајање.

Кад су овог маја на друштвеним мрежама почеле да круже фотографије Владислава Каниуса, на отвореном и на слободи, у војној униформи, са оружјем у руци, Оксана Пектелева је помислила да морају бити лажне.

На памет јој није пало да човек који је само десет месеци раније осуђен на 17 година затвора за брутално убиство њене ћерке Вере може да буде било где другде сем у затвору.

Али, грдно се преварила.

Месец дана касније, Пектелева је добила званичну потврду да је Каниус премештен у затвор у Ростову, у јужној Русији.

То место се нашироко сматра одскочном даском за руске затворенике који су се добровољно пријавили за борбе у Украјини.

Нико не може да јој каже где се тренутно налази човек који је више од 100 пута избо ножем њену двадесеттрогодишњу ћерку студенткињу пре него што ју је задавио електричним каблом у нападу толико насилном да се нашао на насловним странама свих листова у Русији.

Али имајући у виду његову последњу знану локацију и слике у униформи, велика је вероватноћа да се Каниус сада бори у Украјини и, ако преживи, врло је вероватно да ће добити званично помиловање и моћи да се врати цивилном животу као слободан човек.

За мајку која је провела месеце борећи се за правду за своју ћерку, то је горак ударац.

„Ово је светогрђе", каже она.

„То је као да смо сви ми нападнути."

Нису више иза решетака

Породица Пектелев није усамљена.

Од лета 2022, хиљадама руских затвореника понуђен је излазак из затвора ако се добровољно пријаве за борбе у Украјини.

Прву рунду регрутовања водио је Јевгениј Пригожин из групе Вагнер.

Кад су у фебруару 2023. они саопштили да окончавају регрутацију нових војника из затвора, извештаји су наговестили да је Министарство одбране преузело штафетну палицу од њих.

Током тог времена, многе руске породице, које су изгубиле најмилије у најбруталнијим могућим околностима, сазнавале су да људи осуђени за њихова убиства нису више иза решетака.

Наталија Нечетнаја је открила да један од људи који су убили њену ћерку Марију није више у затвору кад је престала да добија исплату одштете од његове затворске плате.

Марија Нечетнаја, деветнаестогодишња студенткиња хемије била је силована, мучена и на смрт премлаћена у двосатном нападу у градићу Обнинск 2016.

Степен насиља био је толико шокантан да је случај поново завршио на насловним странама свих листова у Русији.

Локални градоначелник Владислав Шапша понудио је велику награду за информације о злочину и на крају су 2019. два локална мушкарца, браћа Владислав и Александар Коробенков, проглашени кривим за Маријино убиство и осуђени на 19 година у максимално чуваном затвору.

Кад су исплате одштете престале да пристижу, Маријина мајка је почела да се распитује шта се догодило.

Сазнала је да је у октобру 2022. Владислав Коробенков изашао из затвора као добровољац у групи Вагнер и да се налазио на путу за прву линију фронта у Украјини.

Одслужио је мање од две године своје казне.

Расно мотивисано убиство

Ирина Гаврилова провела је шест месеци покушавајући да сазна шта се десило са човеком који је требало да служи деветнаестогодишњу затворску казну зато што је избо њеног седамнаестогодишњег сина Тимура на смрт у расно мотивисаном нападу.

Виталиј Василијев (22), ултрадесничарски активиста, признао је да је изашао на улице у ноћи убиства тражећи било ког „неруса" да га убије.

Тимур, који је одрастао у Азербејџану, и преселио се у Волгоград заједно са мајком, ишао је кући до студентског хостела на локалном медицинском факултету где је студирао за зубара.

Нежни дечак који је свирао виолину и волео да проводи време код куће, Тимур је био нападнут с леђа и избоден 20 пута.

Као и у случајевима убиства Вере Пектелеве и Марије Нечетнаје, Тимурова смрт је задобила велику пажњу медија, а локални гувернер Волгограда понудио је награду од милион рубаља свакоме ко помогне да се пронађе убица.

Василијева је идентификовао рођени брат који га је препознао на снимку са сигурносне камере који је делила полиција после убиства.

„Није само убио мог сина, већ је убио и мене", каже Ирина Гаврилова која је понела Тимурово тело назад у Азербејџан и посећује његов гроб сваки дан.

Мање од годину дана после суђења, пријатељ је скренуо пажњу Ирини на објаву на Телеграму у којој се тврди да се Василијев убио у затвору у Ростову.

Ирина је покушала да сазна више о томе и послала је бројне званичне упите у потрази за информацијама, али нико није могао ништа да јој каже.

Изгледало је као да је овај напросто нестао.

Коначно, званичник из локалне агенције за затворске установе се сажалио над Ирином и рекао јој неслужбено да је Василијев пребачен у Ростов и да се највероватније придружио групи Вагнер.

Званичник је рекао да ако преживи шест месеци на фронту, биће слободан да иде кући.

Ирина је била шокирана: „Рекла сам, али како је то могуће? Он је чудовиште, како може бити ослобођен?"

Званичник је слегао раменима: „Бојим се да није на мени да доносим те одлуке."

Председниково помиловање

У априлу 2023, Ана Болтњук добила је званично писмо од затворских власти у ком се потврђује да је председник Путин помиловао човека који је 2014. силовао и убио њену ћерку Јану.

Јевгениј Татаринцев осуђен је 2019. у још једном случају који је завршио у вестима због шокантне бруталности.

Јана, осамнаестогодишња студенткиња дизајна из Калуге била је на путу кући кад су је напали Татаринцев, његов брат Владимир и трећи саучесник, пошто су сви пили алкохол и пушили синтетички канабис.

Јанина мајка се очајнички борила да случај остане у вестима и после масовне истраге у којој је полиција проверила више од 11.000 људи, браћа Татаринцев су на крају ухапшена, проглашена кривим и осуђена на 18 година затвора.

Послати су у затвор максималне безбедности у Калушкој области - исти онај у ком је шеф групе Вагнер Јевгениј Пригожин снимљен у септембру 2022. како држи запаљиви говор затвореницима и нуди им помиловање ако се придруже борбама у Украјини.

Убрзо после тога, Ана Болтњук је сазнала да је Јевгениј Татаринцев пребачен у затвор у Ростовској области и наредног пролећа, вероватно после шест месеци проведених у Украјини, била је информисана да је слободан.

Ана Болтњук није желела да говори за ББЦ, али извор упознат са случајем рекао нам је да је у очајању отпутовала у Москву, све до Кремља, да би преклињала председников кабинет да поништи то помиловање.

Дочекана је са симпатијама и речено јој је да ће њен случај бити размотрен.

Али је убрзо после тога добила званично писмо у ком се каже да „сва питања која се тичу слања грађана да учествују у специјалној војној операцији спадају под јурисдикцију руског Министарства одбране".

Немоћни да интервенишу

За мајке Вере, Марије, Јане и Тимура, сазнање да су се убице њихове деце практично извукле некажњено за убиство, малтене је неподношљива неправда.

„То је сигнал за сав шљам који је на слободи - радите шта год пожелите, нећете бити кажњени", каже Оксана Пектелева.

Адвокати који су пристали да говоре за ББЦ о овим и другим случајевима признају да су немоћни да интервенишу.

„Ако је особа амнестирана, ми ту ништа не можемо да учинимо", каже Руслан Чикарданов, који заступа мајку Тимура Гаврилова Ирину.

„Особи не може да се суди двапут за исти прекршај."

У склопу његове казне, Виталиј Василијев требало је да исплаћује Ирини Гавриловој 1,7 милиона рубља одштете за убиство њеног сина.

Руслан Чикарданов каже да је чак покушао да издејствује да група Вагнер плаћа тај новац директно њој од његове плате, али није добио никакав одговор, а суд ту ништа не може да учини.

Једини начин да се Василијев и друге убице попут њега врате у затвор је ако поново почине неки злочин.

У јуну 2023. године, Владимир Путин јавно је потврдио први пут оно што су сви већ знали - да потписује председничка помиловања за затворенике који су се вратили са фронта.

Он је такође тврдио да само 0,4 одсто помилованих осуђеника понови прекршај.

Не постоји званична статистика која би то поткрепила, остављајући родбину жртава убистава и њихове шире заједнице да се питају шта ће се десити кад се људи осуђени за најгоре врсте злочина врате кући не само некажњени већ додатно истраумирани искуством на фронту.

„Неће се вратити као нормални људи", каже Ирина Гаврилова.

„Вратиће се још насилнији, још крвожеднији."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]