Други светски рат и Холокауст: После 84 године решена мистерија девојчица које су побегле од нациста

Фотографија на којој су приказане три девојчице јеврејског порекла које беже из нацистичке Немачке обишла је музеје и изложбе широм света.

Настала је на железничкој станици у Лондону, али је више од 80 година идентитет ових девојчица био непознат.

Све до сада.

Инге се не сећа тренутка када је фотографија направљена и деценијама није ни знала за њено постојање.

Када је имала пет година, побегла је из дотадашњег дома у Бреслауу, у Немачкој, а данас Вроцлаву у Пољској, заједно са десетогодишњом сестром Рут.

Њихова мајка и млађа сестра су остале код куће и касније су убијене у Аушвицу.

Тек у пензији, Инге је схватила да су она и Рут, која је умрла 2015. године, овековечене као симбол Холокауста и Киндертранспорта, односно масовне евакуације јеврејске деце из нацистичке Немачке 1939. године.

На фотографију је наишла у књизи историчара Мартина Гилберта, Никад више.

„Било је то велико изненађење.

„Он је само објавио 'Три девојчице' у тој књизи, тако да сам му писала и рекла да смо и те како живе", рекла је Инге, чије је девојачко презиме Адамец.

Додала је да људи кажу да личи на глумицу Ширли Темпл.

„Зашто ли се смешим? Погледајте само Рут, њу је све то веома погодило.

„Не знам ко је трећа девојчица која држи лутку, нисам никад сазнала", каже Инге.

Девојчица са лутком је заправо десетогодишња Хана Кон.

Она је са братом близанцем Хансом, касније званим Џералд, стигла истим возом из Халеа у Немачкој, као и девојчице Адамец.

Ногавица Хансових панталона може да се види на оригиналној стакленој фото-плочи слике.

Попут Инге и Рут, Хана не сећа да је ова фотографија настала, мада се сећа путовања и лутке.

Хана је умрла 2018. године, али је говорила о њеним искуствима у интервјуу за Универзитет у Лондону.

„Сећам се да сам пролазила кроз Холандију и да су нам добродушне жене давале храну и лимунаду.

„Стигли смо до станице у Лондону возом из Харвича, а ја сам се бринула да смо грешком сели у прву класу пошто седишта нису била дрвена, него тапацирана", рекла је она.

Додаје да су напослетку стигли у огромну халу, а да је она уз себе чврсто држала лутку по имену Евелин.

Хана је први пут сазнала да фотографија постоји кад ју је њен брат видео на изложби у Кемденској библиотеци у Лондону поводом 50. годишњице Киндертранспорта.

Њене ћерке, близнакиње Деби и Хелен Сингер, рекле су да је имала велику жељу да сазна ко су друге две девојчице.

„Кад год бисмо видели ту слику на којој она седи са плетеницом и лутком, она би говорила: 'Питам се ко су те друге две девојчице'", каже Деби.

А онда, у јануару, више од 80 година од настанка фотографије, њене ћерке су откриле истину након што су наишле на ББЦ-јев аудио серијал.

У нашем прилогу Девојчице: Сигурна кућа од Холокауста, доносимо заборављену причу о хостелу Норт-Ист у ком су Инге, удата Хамилтон, и Рут провеле део рата.

„Био је Дан сећања на Холокауст и моја пријатељица ми је послала линк ка причи ББЦ-ја", рекла је Хелен.

„Запитала сам се зашто ми шаље тај линк", наводи.

Додаје да је потом видела фотографију на којој је била њена мајка, али и имена друге две девојчице, Рут и Инге.

„Биле смо јако узбуђене. Послала сам поруку Деби да смо пронашли девојчице", каже.

Инге се, у априлу, коначно срела са Ханиним ћеркама у Империјалном ратном музеју у Лондону, где фотографија стоји изложена више од 20 година.

Тада су близнакиње сазнале више о двема породицама и шта се десило после настанка слике.

„Инге је неко посебан у нашим животима. Мислим да би мама била јако поносна на нас.

„Увек је говорила о тим девојчицама, а чињеница да смо их пронашле би јој много значила", каже Деби.

Али шта се десило са фотографом?

Из базе података коју чува Архива Халтон Гети имиџиса, знамо да је његово презиме било Стивенсон и да је радио за агенцију Топикал прес, која је запошљавала више од 1.000 фотографа да снабдевају сликама огромну новинску индустрију.

Тамо и даље постоји књига у којој се бележило шта су фотографи радили ког дана.

Поред фотографије „Три девојчице које чекају на станици у Ливерпул Стриту", настале 5. јула 1939. године, на маргини се наводи да је презиме фотографа Стивенсон.

Не можемо знати засигурно, али могуће је да то био Шкотланђанин по имену Џон Ф. Стивенсон који се прославио као један од аутора песме Dear Old Glasgow Toon.

Тридесетих година 20. века, агенција Топикал прес је имала његову адресу у Глазгову.

Помоћу Шкотског јавног архива, преко адреса на крштеници и умрлици, пронашли смо његову породицу.

Његов унук, новинар Гордон Стивенсон, био је опчињен причом о дединој каријери фотографа крајем тридесетих година прошлог века.

„Знамо да је читавог живота фотографисао и имамо много његових слика.

„Свесни смо да је то био јако важан део његовог живота", каже Гордон.

Додаје да су знали много само о његовој каријери у познијим годинама.

„Откриће о његовој прилично богатој каријери крајем тридесетих година прошлог века је био потпуни шок, али невероватан.

„Нисмо знали ништа о његовој фотографској каријери јужно од наше границе", наводи унук.

Каже да је то било право откровење за његову породицу.

„Још покушавамо да до краја да прихватимо чињеницу да је то могао бити он, што је то заиста предивно", изјавио је Гордон.

Фотографија се појавила у дневном листу Њуз кроникл дан пошто је настала.

После тога је коришћена само повремено све до дигиталног доба, када је почела све чешће да се појављује у новинама и на изложбама.

Током посете Деби и Хелен Сингер, архива Гети имиџиса је променила податке тако да су у потпису слике сада имена све три девојчице.

„Била сам на ивици суза, зато што је име наше мајке и место одакле је потекла сада везано за ту фотографију заједно са Инге и Рут.

„Оне више нису само безимена деца", каже Деби.

Хелен је додала да оне нису биле само 'три девојчице', већ да су имале имена и животе који су били важни.

„Заслужиле су да буду именоване и ми мислимо да би наша мајка била срећна због тога", наводи Хелен.

Инге, која данас има 89 година и живи у јужном Лондону, чекала је више од осам деценија да сазна име љубазне девојчице која јој је посудила лутку.

Она сада зна много више о фотографији која ју је пратила читав живот.

„Чини се да та фотографија напросто привлачи људе", каже.

Додатно извештавање: Данкан Ледердејл

Ева Кор, жена које је преживела Холокауст и опростила нацистима:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]