Протести у Француској: Дух насиља лебди над земљом

„Можете ли само да одете кућама?".

Било је то питање које је звучало уморно, а које је средовечна Францускиња упутила групи младића који су пролети крај ње, док је маса полицајаца за разбијање демонстрација са одбрамбеним штитовима јурила за њима.

Било је то у раним сатима у недељу ујутро на Јелисејским пољима, у туристичко-потрошачком рају у центру Париза.

Ваздух је био засићен мирисом сузавца.

Све се то дешавало пете ноћи уличних нереда који су захватили Француску од убиства Наела, француско-алжирског тинејџера, које је починио полицајац у париском социјалном насељу.

Моје колеге и ја снимали смо хаос свуда око нас кад сам схватила колико много људи у Француској поставља исто питање као и изнервирана госпођа.

Чинови насиља широм Француске опали су значајно током ове ноћи, након што је изгреднике вероватно посрамила Наелова бака, која се појавила на француској телевизији да би апеловала на младе да се смире.

Причала сам са још једном чланицом породице која је тражила да остане анонимна зато што су напетости још велике.

Видно узнемирена, она ми је рекла да они жуде за тим да изгредници остану код куће.

Наелова родбина никад није позивала на чинове мржње, пљачку или деструкцију у њихово име, инсистира она.

Штавише, они се сви брину да ће насиље скренути пажњу са онога што сви највише желе: правде.

За њих то значи да полицајац који је убио Наела буде осуђен и затворен.

Емануел Макрон се жарко нада да ће демонстранти - и вандали који су им се прикачили - остати код куће.

И то из многих разлога.

Његов други мандат на функцији француског председника обележен је честим грађанским немирима - због пензионе реформе и сада, смрти тинејџера.

То му баш не поправља проценат подршке.

Учитељ Абдул, који живи у истом насељу одакле је и убијени тинејџер, рекао ми је да је апсолутни кривац за све Макрон.

Његове привредне реформе су катастрофа.

Француска се урушава, рекао ми је он, заједно са просветним системом.

Абдул је убеђен да су незадовољни, незапослени млади људи из запостављених насеља макар делимично одговорни за улично насиље.

Они стоје иза кулиса, потпирујући ове тинејџере, каже он.

Абдулове комшије износе мобилне телефоне свако јутро да фотографишу задимљене остатке најновијег разарања у нередима.

Рекли су нам и да би волели да млади окончају насиље.

Студенткиња Силија каже да се брине да би насиље могло да се заврши одмаздом против читаве њене заједнице.

У недељу увече, мајке из Олнеа, радничког кварта надомак Париза, саме су изашле на улице, машући транспарентима који позивају на окончање насиља.

Макрон је апеловао на „маме и тате" изгредника да их задрже код куће и подаље од друштвених мрежа, које, како је рекао, омогућавају кружење „запаљивог материјала".

Криза слаби политичку позицију Макрона, јер се налази на удару левице и деснице око тога шта је најбоље учинити следеће.

Левица га оптужује да запоставља сиромашне и маргинализоване.

Десница захтева да чвршће угуши насиље, уводећи ванредно стање у читавој земљи.

Али последице тако нечега биле би незгодне за француског председника.

Он се брине да би такво гушење изазвало још већи гнев на улицама - и додатно укаљало репутацију Француске у свету.

Макрон је био присиљен да због актуелне кризе напусти прошлонедељни самит лидера ЕУ на ком се расправљало о горућој теми у Европи: руској инвазији на Украјину.

А овог викенда председник је морао да откаже дуго очекивану државну посету важном савезнику у ЕУ Немачкој - прву неког француског председника после 23 године.

За то време, у свету спорта, постављају се питања да ли Француској може да се верује да буде безбедни домаћин међународних догађаја као што је највеће бициклистичка трка на свету Тур де Франс.

Она се завршава за три недеље на Јелисејским пољима - омиљеном месту изгредника, као што смо сазнали на почетку овог чланка.

Светски првенство у рагбију треба да почне у Француској у септембру.

Ако разговарате са демонстрантима, сазнаћете да многи од њих тврде да је останак код куће у њиховим социјалним насељима далеко од једноставног.

Они се осећају небезбедно, кажу, због редовних сукоба са полицијом.

Уједињене нације су оптужиле француске снаге безбедности за системски расизам.

Активисти попут Асе Траоре, чији је брат умро пре седам година после његовог хапшења, рекла нам је да бити млади црнац или Арапин у социјалним насељима у Француској значи бити редовно изложен полицијској бруталности и расном профилисању.

Све док Француска не призна да је овај проблем ендемски, каже она, биће још много Наела.

Али генерални секретар једног од највећих полицијских синдиката, Уните СГП, отворено негира оптужбе за системски расизам.

Жан-Кристоф Куви каже да Француска није „САД.

Ми немамо гетое", каже ми он.

„Наше снаге заступају француско мултикултурно друштво са полицајцима разноразних порекла.

„Пронаћи ћете можда један одсто расиста, баш као и у остатку друштва, али не више од тога."

Куви није желео да разговара о детаљима Наеловог случаја јер је истрага о њему још увек у току.

И зато сам га питала како би он унапредио односе полиције са насељима.

„Најбољи начин да се пође даље је вратити се систему комуналне полиције у Француској, где се међусобно познајемо поименце."

У овом тренутку у Француској, рекао ми је он, рад полиције је постао вежба из штиклирања квадратића који показују колико је људи привео сваки полицајац на саслушање - да би показао колико предано ради.

„Проблем са тим је што се то онда претвара у две сучељене банде на улицама: полиција против становника социјалних насеља."

У јануару је француска премијерка Елизабет Борн покренула нови акциони план против расизма, али је он критикован због тога што ништа не говори о расном профилисању француске полиције.

Прошлог лета је Европска комисија за борбу против расизма и нетолеранције Савета Европе објавила шести извештај о Француској, истичући „врло мало напретка" у заустављању полицијске употребе етничког профилисања.

Није све демонстранте на француске улице извела Наелова смрт, али они које јесте кажу да су гласни протести једини начин да се људи попут њих чују у Француској.

Због тога, кажу они, не треба да седе у тишини код куће.

У Француској се ситуација можда смирује.

Огромна већина у земљи искрено се нада да је тако.

Али на улицама и свуда по овдашњим друштвеним мрежама, Французи и Францускиње предвиђају да, уколико се односи између француских власти и социјалних насеља као што је Нахелово не промене, широк спектар новог уличног насиља потенцијално никад није далеко.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]