Протести у Ирану: Један брат погубљен, други ослобођен, трећи хиљаду дана у самици у Ирану

Вахид Афкари (37) је провео 1.000 дана у самици у Ирану.

Упркос вишегодишњем оштром гушењу антивладиних протеста, ретка је појава да власти држе некога самог у затворској ћелији толико дуго.

„Сваки пут кад породица посети Вахида у затвору, они покушавају да га подрже, али на крају он буде тај који њима подигне расположење", каже ми извор близак породици.

То није једино празно место за породичном трпезом Афкаријевих.

Пратила сам њихову причу годинама и она само показује како ирански режим неће презати ни од чега да би угушио побуну.

„Ниједан једини доказ"

Проблеми породице Афкари почели су пре неколико година у њиховом родном месту Шираз у јужном Ирану.

Људи су протестовали због раста цена и смањења плата.

Тројица браће - Вахид, Хабиб и Навид - изашли су на улице.

Навид, најмлађи, био је трофејни рвач и добро познат у заједници.

То га је издвојило за најтеже казне власти.

Тројица браће су 2018. била ухапшена.

Две године касније, осуђена су за убиство припадника службе безбедности.

Сва тројица су негирала било какво учешће у том злочину.

Потврдила сам постојање десетине докумената који показују да су се браћа Афкари жалила судским властима да су мучена како би признали злочин док су боравили у притвору.

На друштвеним мрежама је у августу 2020. била подељена Навидова аудио порука.

„Не постоји ниједан једини доказ у овом проклетом случају који доказује да сам крив", каже он.

„Свестан сам да они траже врат за њихову омчу."

Овај израз касније је постао виралан.

Истог месеца, прокријумчарена је гласовна порука од Вахида из затвора Адел Абад у Ширазу, у ком су била држава сва тројица.

„Двапут сам штрајковао глађу на по 20 дана, у нади да ће се мој гласи чути, али то се није десило", рекао је Вахид.

„На крају сам покушао да одузмем себи живот због менталне и психолошке тортуре кроз коју сам морао да пролазим."

Навид је осуђен на смрт, док су Вахид и Хабиб испрва осуђени на по 54 и 25 година затвора.

Брижна породица

Извор ми каже да тројица браће, из породице са пет синова и ћерком, одгојени у брижном окружењу упркос томе што нису имали много новца.

„Налазили су јако много радости у заједништву, једноставне ствари су им биле најузбудљивије", каже овај извор.

Вахид и Хабиб су били најбољи ђаци и похађали су факултет.

Вахид никад није био мајци на терету.

„Она се увек бринула да ли довољно једе", каже извор.

Вахид је постао гипсар после факултета зато што није било посла.

У то време, Хабиб и Навид, као двојица најмлађих, одувек су били најближи и најнесташнији.

Кад је Навид почео да осваја трофеје као рвач, никад се није хвалисао успесима.

„Њихова мајка би случајно налазила нове шампионске плакете у његовом орману", каже извор.

„Црна рупа као у филмовима"

У септембру 2020. године, тројица браће су тешко претучена у затвору и стављена у подземне ћелије одмах до просторије за извршење смртних казни.

Ћелије су биле неосветљене, без прозора, кревета или ћебади - само са одводом за тоалет у ћошку.

Затвореници улазе у ћелије наги и добијају претходно ношену униформу, често исфлекану крвљу од премлаћивања или повреда које је претходни затвореник самом себи нанео.

Један бивши затвореник ми је рекао да „замислим црну рупу какву виђате по филмовима".

Браћи је стављан повез преко очију.

„Имате лисце на рукама, а чланци на ногама су вам везани ланцима.

„Због хладноће, метални окови постају оштри као жилет. Бол је толико неиздржив да сте присиљени да лежите на грудима", додаје бивши затвореник.

Пред зору 22. септембра 2020, Вахид и Хабиби су чули функционисање механизма за вешање у суседној просторији.

Неколико минута касније, чувар је ушао у њихове ћелије и рекао: „Саучешће."

Њихов млађи брат Навид је био обешен у 27. години живота.

Кампања унутар и изван Ирана за заустављање извршења његове смртне пресуде није уродила плодом.

„Нисам крив"

После Навидовог погубљења, власти су наставиле да врше притисак на двојицу браће.

Нису им дозвољаване посете или чак телефонски позиви недељама, а породица није знала ни да ли су још живи.

Кад је породици Афкари коначно дозвољено да дође у посету, схватила је да је Вахид под још већим притиском да инкриминише самог себе и преживелог брата Хабиба.

Вахиду је речено да ће бити пуштен ако призна да је починио убиство.

Ако то не буде учинио, власти ће погубити Хабиба на његове очи.

Вахид је рекао да обожава Хабиба, али да су њих двојица невини.

Власти су потом рекле Вахиду да се не плаши смрти.

Он је одговорио: „Плашим се, али нисам крив."

Хабиб је на крају пуштен у марту 2022. године, после великог међународног притиска.

Вахид се још налази у самици.

Он је наводно добро расположен и вежба у ћелији сваки дан.

Покренута је међународна кампања за његово пуштање на слободу.

„Вахид Афкари није смео да проведе ни један једини дан у затвору, а камоли читаве године неправедно затворен и провевши 1.000 дана у самици.

„Он мора бити сместа пуштен на слободу", рекао је Амнести интернешенел у саопштењу.

Навидов гроб још нема праву надгробну плочу.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]