Русија и Украјина: Како би избор Трампа за председника могао да промени ток рата у Европи

Током кратке али бурне политичке каријере, Доналд Трамп је показао предиспозиције за наклоност према руском председнику Владимиру Путину.

За време руско-америчког самита 2018. године у Финској, на пример, он је занемарио упозорења америчке обавештајне службе, одлучивши да поверује Путиновом негирању да се Русија мешала у изборе 2016. године.

Ако се Трамп буде вратио у Белу кућу, врло је вероватно да ће се тај позитивнији став према Русији - који се одражава у већем делу републиканске базе и међу неким од чланова партије у Конгресу - поново појавити као погонска снага у америчкој политици.

Његови коментари прошле недеље на догађају у градској кући у организацији ЦНН-а пружају додатне доказе онима који га оптужују да је сувише близак са Путином.

Бивши председник је изјавио да би он могао да оконча рат за 24 часа, али није прецизирао како.

Он је одбио да каже да ли жели да Украјина победи и пожалио се на трошкове војне помоћи.

„Ми немамо довољно муниције само за себе. Поклањамо исувише", рекао је он, оптуживши европске земље да не помажу довољно.

У првих годину дана инвазије, Украјини је од Америке стигла помоћ вредна 46,6 милијарди долара и она је убедљиво највећи давалац, затим следи Велика Британија која је помогла у вредности од 7,16 и на трећем месту је Немачка са 3,8 милијарди долара.

Иако је амерички Конгрес одобрио милијарде долара подршке Украјини које ће се расподелити током дужег временског периода, као председник, Трамп би могао да искористи извршну моћ да успори или чак потпуно обустави ту подршку.

Он је то већ учинио раније док је био председник, за војну помоћ коју је одобрио Конгрес.

Неке од његових републиканских колега су брже-боље осудиле његове опаске, али је могуће - или чак вероватно - ако би Трамп био изабран у новембру 2024. године, да би америчка помоћ ратним дејствима била потпуно обустављена.

У најмању руку, несмањена подршка Украјини коју је исказала актуелна администрација, заједно са њеним агресивним дипломатским напорима да се одржи уједињени фронт са европским савезницима поводом санкција Русији, највероватније би постепено била умањена.

У Великој Британији, која појачава помоћ Украјини тако да она сада обухвата и далекометне ракете, влада забринутост због импликације потенцијалног избора Трампа за председника.

Ако Трамп буде прекинуо снабдевање оружјем, рат ће се завршити онако како то Русија жели, што је најгора ноћна мора Запада, каже бивши шеф британске тајне службе сер Алекс Јангер.

„Путин није имао план Б кад је извршио инвазију на Украјину, али је ово сада његов план Б - да сачека ствари до краја."

Подршка америчке јавности помоћи Украјини опала је од почетка рата, а анкета агенције за истраживање Пју ове недеље показала је повећање броја Американаца који верују да би САД требало да се усредсреде више на проблеме код куће.

Џефри Трајтсман, професор националне безбедности са Универзитета Њу Хејен у Конектикату, каже да се не зна да ли би повлачење америчке помоћи окончало рат преко ноћи - он би и даље могао да се развлачи још годинама или деценијама.

„Свака част Украјинцима, они су од почетка исказали невероватну решеност да се боре против Руса и одбију инвазију чак и уз минималну подршку", каже он.

„Тако да рат има потенцијал - чак и ако САД престану да пружају помоћ - да се настави и развуче у догледној будућности."

Ако је Кијев забринут, он не дозвољава да се његова нервоза примети у јавности.

Дан пошто је Трамп изнео опаске, украјински председник Владимир Зеленски рекао је за ББЦ да он не страхује у вези са америчким изборима 2024. године.

Умањивши могућност слабљења односа између САД и Украјине, он је рекао:

„Мислим да се избори у САД одржавају за годину дана. Ко зна где ћемо ми тада бити.

„Верујем да ћемо до тада победити. Тако да ћемо видети."

Пратите Етнонија Зурчера на Твитеру

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]