Русија и Украјина: „Желимо мир у будућности, Запад хоће да нас баци на колена" - Путин на паради у Москви

Црвеним совјетским заставама на челу колоне хиљада руских војника отпочела је још једна војна парада поводом Дана победе у Москви, друга од почетка инвазије на Украјину.

Уз учешће мањег броја војника, више званичника из савезничких држава и без традиционалне поворке Бесмртног пука, овогодишњу параду обележио је говор Владимира Путина, председника Русије.

Путин је са Црвеног трга, где се 78. пут одржава парада поводом Дана победе, поручио да „будућност Русије зависи од војника који се боре у Украјини".

„Сада ништа није важније од ваших напора у борби.

„Безбедност земље је на вашим плећима, будућност наше државности и наших људи зависи од вас", рекао је Путин у обраћању војницима.

Први пут од 2020. године, председник Русије је успео да окупи неколико међународних лидера да седе са њим на подијуму на Црвеном тргу, међу њима су и Александар Лукашенко, председник Белорусије, Касим Жомарт Токајев, председник Казахстана, и Никол Пашињан, премијер Јерменије.

Убрзо после говора су се огласили Владимир Зеленски, председник Украјине и званичници Европске уније.

Зеленски је навео да су снажнији напади на Украјину последњих недеља били део напора Русије да „нешто представи" војном и политичком руководству, пошто Путин није успео да заузме источни град Бахмут пре Дана победе.

„Морају да покажу да су нешто уништили", рекао је он конференцији за новинаре у Кијеву.

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, изјавила је да су „нападачи извучени из затвора" да се боре у име Русије, која је „драматично подбацила" у рату.

Реагујући на Путинов говор, Олаф Шолц, немачки канцелар, рекао је да Европска унија не сме да буде застрашена „показивањем силе" руског лидера.

„Останимо непоколебљиви у нашој подршци Украјини, све док је то неопходно", рекао је он Европском парламенту.

'Цивилизација на прекретници'

Путин је окупљенима поручио да се „цивилизација поново налази на прекретници".

Истовремено је искористио говор да оправда инвазију на Украјину и оптужио „западне глобалистичке елите" да су изазвале сукоб.

„Поново је покренут прави рат против наше домовине, али ми смо се супротставили међународном тероризму, заштитићемо становнике Донбаса и заштитићемо нашу земљу", рекао је Путин.

Он је казао и да Русија жели мирну будућност.

„Не постоји ништа на свету јаче од наше љубави према отаџбини", рекао је Путин на крају обраћања, уз завршну реч: „За нашу победу, Ура!"

Али реалност је да је Русија напала Украјину.

Теме о којима је причао биле су предвидљиве, повезујући данашњу борбу са украјинским „злочиначким режимом" са поразом нацистичке Немачке.

Цивилизација је била на одлучујућој прекретници, рекао је, јер је Русија настојала да заштити људе у источној Украјини.

Те речи ће одзвањати у украјинским градовима који су разрушени бомбама и чије становништво је приморано да бежи од руског напада.

Користећи синтагму „прави рат", није мислио на онај који води Русија, већ сукоб за који је тврдио да је покренут против земље на чијем челу се налази.

Ово није било другачије од прошлогодишњег говора, иако је 2022. накратко покушао да окриви НАТО и САД за оно што је постало „неопходно... и исправно".

Он је свакако у овом кратком обраћању напао Запад, оптужујући га да сеје мржњу против Русије, па чак и уништава породичне вредности.

Али акценат је овде био на поносу Русије што је њена војска учествовала у „специјалној војној операцији", како Кремљ назива инвазију на Украјину, било да су на линији фронта, снабдевали прве борбене редове или лечили рањене.

После говора, руски председник је са гостима из савезничких земаља положио цвеће на Споменик Незнаном јунаку.

Ово је друга војна парада поводом Дана победе откако је Русија напала Украјину у фебруару 2022.

Али обим прославе је смањен после неколико експлозија и инцидената описаних као саботажа који су се дешавали широм Русије у претходним недељама.

Наводно је прошле недеље извршен напад на Кремљ дроном.

Русија тврди да је то био покушај убиства Путина и уперила је прст у Украјину и Сједињене Америчке Државе.

Обе земље су порекле умешаност.

На овогодишњој прослави је било 3.000 војника мање, као и наоружања.

Парада је трајала краће и протекла је без уобичајених прелета авиона и модерних тенкова.

Шта се десило на небу изнад Кремља:

Која је важност 9. маја за Русију?

Други светски рат је највећи оружани сукоб у историји цивилизације.

Започео је инвазијом на Пољску у септембру 1939. године (иако то није датум који обележава Русија) и завршио се 1945. године.

Животе је изгубило десетине милиона људи; а милиони су били расељени широм света.

Совјетски Савез је био део савезничке коалиције која је поразила нацистичку Немачку у овом рату.

Совјетски Савез је претрпео највеће последице рата, јер се велики део борби одвијао на његовој територији.

Немци су заправо два пута потписали документе о предаји - једном западним савезницима у Ремсу, у Француској, 7. маја и дан касније у седишту руске војске у Берлину.

Овај правни документ окончао је сва непријатељства на континенту, мада је рат против Јапана у Азији настављен све до августа исте године.

Званична, дефинитивна предаја потписана је надомак Берлина касно увече 8. маја, а Немци су прекинули све операције у 23:01 по локалном времену - у Москви је тада већ прошла поноћ.

Од почетка владавине, Владимир Путин настојао је да искористи везу коју Руси имају за Дан победе и понос који многи још увек осећају због улоге СССР-а у победи над нацистичком Немачком.

Путин је промовисао идеју херојске победе над фашизмом и искористио је да неосновано прикаже данашњи рат у Украјини као борбу против сличне врсте претње.

Прославе Дана победе постале су демонстрација снаге трупа и војне опреме.

Погледајте фотографије са војне параде у Москви:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]