Израел и Палестинци: Шта је следеће за „паралелне светове“ у земљи?

„Израел је земља која ће послати трансродну жену да је представља на такмичењу за песму Евровизије, али је истовремено толико религиозна да неће дозволити јавном превозу да ради на шабат."

Мало људи може боље да опише коегзистенцију паралелних светова у Израелу од Етгара Керета, једног од најпрослављенијих писаца из ове блискоисточне земље.

Он је употребио евровизијски тријумф Дане Интернешенел из 1998. за пример контраста у земљи у којој либерални ставови и религијски конзервативизам ходају руку под руку - мада несигурним корацима.

У интервјуу за ББЦ поводом 75. годишњице оснивања државе (14. мај), Керет је упозорио да је таква равнотежа нестабилна, упркос томе што је довела до огромног културног богатства.

„Израел је као пица са ананасом и 'феферони' кобасицом", каже Керет.

„Није баш нормална комбинација, али кад функционише, има нечег прелепог и веома издашног у њој."

„Међутим, у овом тренутку, тај јаз се заправо претворио у борбу израелског друштва за одлуку да ли ће земља прво бити либерална па тек онда јеврејска, или прво јеврејска, а онда либерална", додаје он.

'Лоша научна фантастика'

То је конфликт који постоји још од рођења Израела као земље 1948, али је сада појачан уласком у владу коалиције ултра десничарских и ултра-ортодоксних партија у новембру прошле године.

Као и многи други израелски интелектуалци, Керет (55) је учествовао у масовним протестима који су протеклих недеља одржавани у широм државе као реакција на контроверзни владин предлог судске реформе - за које опозициони политичари тврде да је корак ка теократској владавини.

Писац, у свету познат по збиркама прича као што су Изненада неко покуца на врата и графичким романима као што су Пицерија за камиказе, верује да се политичка криза претворила у борбу за идентитет земље.

„Кад неко напише добру научнофантастичну књигу, онда се по њој сними филм. Али у случају Израела постојала је лоша научнофантастична књига по којој су направили земљу", каже Керет, алудирајући на Стару нову земљу, роман из 1902. који је помогао да се популарише идеја јеврејске државе.

Керет каже да је он на страни која „жели слободу пре религије", али упозорава да дубоке поделе постоје и у оквиру само једне породице.

Писац, на пример, има брата који нагиње ултра-левичарским идејама и ултра-ортодоксну сестру.

Он тврди да они сви живе у хармонији.

„Проблем није то што људи имају различите идеје, већ што живимо у доба фракција", објашњава он.

„Кад се нетолеранција према било каквој двосмислености сретне са сложеношћу ове земље, мислим да се то заврши деструкцијом."

Палестинско питање

У једној од Керетових кратких прича, таксиста каже да осећа носталгију према данима кад је Израел учествовао у „правим" ратовима, уместо у унутрашњим сукобима кроз које данас пролази - па и палестински сукоб.

„Одрастао сам у земљи која је била окружена непријатељски настројеним земљама, конкретно Египтом, Јорданом и Либаном. Нападали су или нам претили са свих страна", присећа се писац.

„Израел је сада, како год да погледате, највећа и најјача сила на Блиском истоку, али највећи део времена суочавамо се са Палестинцима наоружаним ножевима и импровизованим пиштољима."

„Некада смо били Давид. Сада смо нека врста Голијата", додаје он.

У интервјуу из 2015. године, Керет је рекао да његов син Лев „никада није срео Палестинца".

Писац се присећа властитог детињства препуног редовних контаката са арапским суседима, али тврди да се све то променило после Споразума из Осла, споразума о узајамном признању Израела и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) потписаног деведесетих.

„Кад сам ја био дете, Палестинци су били овде све време зато што није било раздвајања, тако да смо сви живели заједно. Све је било веома природно. Сада је све веома раздвојено, чак и за Палестинце који долазе у Израел да раде", каже он.

„Да иронија буде већа, Споразум из Осла је био тај који је зауставио сусрете Израелаца и Палестинаца, зато што је кретање међу њима постало мање безбрижно."

Друштвене мреже, сматра Керет, само погоршавају ствар.

„У доба Фејсбука, мислим да се просечни Израелац много више плаши Палестинаца, а рекао бих да је просечан Палестинац много више испуњен мржњом."

Диско светла против свећа - или Тел Авив против Бнеј Брака

По Керетовом мишљењу, данас Израелце уједињује једна идеја: преживљавање у, како каже, „веома непријатељски настројеном окружењу".

„Нико од нас не жели да буде освојен и да умре. Не желимо да нас бомбардују Иранци."

Али чак и то доводи до подела.

„Влада коју имамо сада веома је десничарска, веома агресивна, жели да се сукоби са свима. Али већина оних који гласају за њу су ортодоксни или ултра-ортодоксни људи који не служе војску, јер им закон дозвољава да избегну регрутацију", објашњава он.

„Они су агресивни, али желе да мој син и ја будемо ти који ће се борити за њих."

Писац такође наводи извештај Министарства финансија из 2022. према ком секуларни Израелци плаћају шест пута више укупног пореза од ултра-ортодоксних грађана.

Како, дакле, Керет види будућност Израела?

Хоће ли то бити секуларни амбијент Тел Авива („финансијска престоница" Израела), где се петком увече млади спремају за целовечерњи провод у дискотекама на булевару Ротшилд?

Или ће то бити више попут Бнеј Брака, града на око четири километра даље, где ултра-ортодоксни редовно пале свеће пред шабат, период између петка увече и суботе увече током ког ортодоксни јудаизам обесхрабрује потрошњу електричне енергије?

Пишчев највећи страх је да ће једна страна преовладати.

„То значи да ће онда половина људи бити угњетена. Није битно у којој комбинацији", закључује он.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk