Италија и климатске промене: Ко су активисти покрета Последња генерација који нападају уметничка дела

Нови тренд еколошких активиста да фарбом и другим течностима нападају уметничка дела и историјске споменике широм Европе код једних добијају подршку, а код других изазивају огорчење.

Један од последњих у низу таквих инцидената десио се средином марта у Фиренци, где су активисти покрета Последња генерација (Ultima Generazione) наранџастом фарбом испрскали фасаду скупштине града која датира из 13. века, а у даљој акцији спречио их је градоначелник.

„Урадио сам оно што би требало сваки грађанин.

„Акције овог покрета доводе до раздора цивилног друштва и ових активиста са којима делим мишљење да се против климатских промена треба борити, али не на овакав начин", каже градоначелник Фиренце Дарио Нардела за ББЦ на српском.

„Срећом, комунални редари су одмах реаговали и очистили фасаду. Камен од кога је саграђена зграда скупштине је порозан, тако да би боја сигурно остала да се дуже чекало", додаје.

Један од приведених активиста каже да је ово једини начин да скрену пажњу и кажу политичарима да је доста.

„Ово је једини пут да им поручимо да више не желимо да користе новац грађана за инвестирање у фосилна горива", каже за ББЦ на српском Ђордано Кавини, који би, ако буде осуђен, могао да се суочи са казном затвора од две до шест година.

Ово није био изоловани инцидент.

У марту су припадници овог покрета журом фарбом наружили споменике у Милану.

У Енглеској, Француској и Холандији активисти других еколошких организација прскали су бојом фасаде јавних институција, поливали течностима позната уметничка дела у галеријама, или су лепили шаке на њих, што је изазвало огорчење многих који сматрају да то није начин да се скрене пажња на климатске промене.

Шта се десило у Фиренци?

Док је градоначелник обилазио главни фирентински трг Сињорија са рестаураторима који би требало да започну радове, двоје активиста покрета Последња генерација изненада су почели да прскају наранџасту боју на фасаду скупштине града.

Шокирани Нардела почео је да виче на двоје активиста и попут акционог јунака у два корака прескочио је живу ограду и са обезбеђењем их је зауставио.

Полиција је привела двоје активиста.

Градоначелник је потом на Твитеру објавио снимак, уз коментар:

„Напад на културно-уметничку оставштину, као гест борбе против климатских промена, није исправан", написао је Нардела.

За скидање наранџасте фарбе са фасаде вишевековне зграде било је потребно 5.000 литара воде.

Многи Фирентинци били су узнемирени акцијом, а додатно су били изнервирани и због коришћења толике количине воде за прање фасаде када Италији ове године прети још једна суша.

Гаја Санторини из Милана подржава акције овог покрета, сматрајући да активисти пажљиво користе материјале како не би уништили уметничка дела.

Иако су њихове акције можда екстремне и изазивају велику пажњу, она их подржава.

„Они не нападају уметност и културу, за шта их многи оптужују, већ их користе како би ставили до знања да су климатске промене велики проблем", каже Санторини за ББЦ на српском.

Марко Ровели, музичар и писац из Милана, сматра да старије генерације остављају млађима неизвесну будућност.

„Они који нападају ове активисте сматрају да климатске промене нису никакав проблем, што је супротно свим тврдњама климатолога", каже Ровели.

Алесио Постиљоне, професор из Рима, каже за ББЦ на српском да су њихове акције погрешне.

„То није начин да се протестује и да се климатске промене поставе као највећи проблем човечанства. Они су екстремисти, залуђени погрешном идеологијом", каже Постиљоне.

„Нећемо се суочити са изумирањем за 20 година. Можемо да се бавимо тиме како да смањимо емисију гасова стаклене баште, али без лудила и са више прагматизма", додаје.

Активиста: „Хоћемо да натерамо власти да делују"

Ђордано Кавини има 32 године, живи у граду Емполи, недалеко од Фиренце у коју је тог дана дошао са намером да испрска фасаду скупштине града наранџастом бојом.

Приведен је заједно са другом активисткињом Никол и против њих је у току кривични поступак.

Запрећена казна за уништавање културног добра од јавног значаја је од две до шест година.

Добили су забрану уласка у Фиренцу у трајању од годину дана.

Кавини ради као социјални радник у здравству, заправо на одељењу за психијатрију у Емполију, а за ББЦ на српском каже да покушавају да скрену пажњу на неадекватно поступање италијанских власти у вези са борбом са климатским променама и у вези са сушом, најгором у последњих неколико деценија.

„Активиста сам још од студентских дана и одувек су ме занимале еколошке теме, једнакост, социјална правда", прича Кавини за ББЦ на српском док на слободи ишчекује суђење.

Пре три године постао је део глобалног еколошког покрета Extinction Rebellion, чији је циљ да ненасилном грађанском непослушношћу примора власти да предузму мере које би спречиле климатске промене.

Покрет Последња генерација је заправо италијанска верзија овог глобалног покрета, а Кавини је његов део још од самог почетка.

Од априла 2022. године Последња генерација је постала независан покрет.

Он је био учесник и у још две друге акције у Фиренци, када је полио фарбом зграду у којој су канцеларије Министарства за економију, као и ренесансну палату из 14. века, Палацо Пегазо (Palazzo Pegaso).

Учествовао је и у многим другим акцијама, као што је блокирање путева у Милану, Риму и Фиренци, а намерава да то и даље чини, каже, све док италијанска влада не да одговор грађанима када ће престати да инвестира у фосилна горива.

„Испод магистралног пута 429 у регији Тоскани затрпан је опасан отпад и тај проблем нико не решава", каже он.

Погледајте снимак из Венеције:

Суша која се види из свемира

Опасност од још једног сушног лета у Италији је реална, с обзиром да је и ове зиме било мало падавина.

Прошле године, власти су прогласиле ванредно стање због највеће суше у последњих седам деценија, која је погодила подручја око реке По.

Италијанске власти спремају декрет о додели 7,8 милијарди евра за санирање последица, а приоритет у наредним месецима је обезбеђивање довољне количине воде за домаћинства и компаније, пре свега оне из пољопривредног сектора.

Једна од последица је јасно видљива - на острво Сан Бјађо које се налази усред језера Гарда на северу Италије, могуће је стићи пешице јер се вода повукла, што се обично дешава током лета.

Ово језеро, заједно са језером Комо, највећи су италијански резервати воде, у којима је тренутно ниво воде на граници минимума.

Водостај у реци По је је 61 одсто нижи од норме, док је снега ове зиме у Алпима било мање за 53 одсто.

На сателитској фотографији од 15. фебруара виде се проширени делови исушеног корита реке По.

Смањење водостаја и промена околног пејзажа евидентни су ако се упореде сателитски снимци из фебруара 2021. и овог фебруара, а према подацима Опсерваторијума за управљање и заштиту територије и вода у Пјаћенци и Кремони, ова река достигла је најнижи ниво свих времена.

„Ценимо уметност, не уништавамо је"

Прошле године, у најпознатијем музеју у Италији, Галерији Уфићи у Фиренци (Galleria degli Uffizi di Firenze), двадесеттрогодишња Лаура и њен пријатељ Алесандро протестовали су испред чувеног уметничког дела, слике „Пролеће", уметника Сандра Ботићелија.

Тада су залепили шаке за слику демонстрирајући пред многим посетиоцима музеја.

„Да ли је данас могуће видети све лепоте пролећа као на овој слици?", упитала је тада Лаура.

„Одлучили смо да употребимо уметност како бисмо пренели поруку упозорења.

„Управо ме је свест о непроцењивој уметничкој вредности у овом музеју натерала да подигнем глас против тоталне политичке инерције када је реч о климатској катастрофи која нас чека", викала је Лаура током перформанса.

Потом су она и њен саборац легли на под, док је обезбеђење музеја покушавало да их избаци.

Карлота Мустон, портпаролка покрета Последња генерација, каже за ББЦ на српском да су активисти користили за ову акцију посебан лепак који није уништио стакло којим је заштићена ова слика.

„Пре сваке акције консултујемо се са стручњацима или рестаураторима.

„Када смо просули брашно по аутомобилу који је својевремено осликао Енди Ворхол (био је изложен у галерији у Милану у новембру 2022. године), разговарали смо са стручњацима који су нам потврдили да честице брашна не могу да нашкоде возилу", каже Мустон.

Еике Шмит, директор музеја Галерија Уфићи, сматра да насиље, макар било симболично, генерише још веће насиље.

Томазо Галигани, потпарол овог музеја, каже за ББЦ на српском да ови активисти користе уметност како би добили што већи публицитет.

„Уметничка дела су универзални симболи и када су она нападнута, нико не може да остане равнодушан на такав чин", каже Галигани.

„Они желе само да привуку пажњу и њихове акције не подржава 99,9 одсто грађана. Они то не желе ни да чују, ни да виде".

Џиновски средњи прст обојен у жуто

Пре неколико месеци, активисти овог покрета бацили су фарбу на улаз миланске оперске куће Скала.

После тог инцидента приведено је пет људи, а комуналне екипе уклониле су фарбу са улаза, како би омогућиле планирану оперску премијере Борис Годунов.

Неколико месеци касније, троје активиста офарбали су познато уметничко дело Л.О.В.Е. уметника Мауриција Кателана које је постављено испред миланске берзе.

Ова статуа, чији иницијали симболизују слободу (либерта), мржњу (одио), освету (вендета) и вечност (етернита), познатија је и као „Прст" или средњи прст.

Висока је 11 метара и сама по себи је контроверзна из очигледног разлога.

Када је постављена 2010. године, намера је била да испред берзе остане само две недеље, период за који је уметник добио дозволу.

Међутим, статуа и дан данас стоји насред Пословног трга (Piazza Affari), на којем се осим берзе налазе и најпознатије италијанске банке.

Пре него што је посула жуту фарбу на Кателанов уметнички рад, 23-годишња Мартина снимила је видео у којем је рекла:

„Осећам се смирено, иако се увек помало плашим реакције полиције.

„Оно са чиме ћу се легално суочити је ништа у односу на оно са чиме ћемо се суочити сви ми ако не успемо да успоримо климатске промене."

„Овим мојим гестом обраћам се италијанској влади, али и италијанским банкама које потпомажу индустрију фосилних горива", рекла је тада Мартина и просула жуту фарбу по овом уметничком делу.

У обраћању је споменула и пример немачког села Луцерат, у којем због ширења рудника угља, немачка влада планира да исели сво становништво.

Италијанска банка Интеза Санпаоло дала је субвенције мултинационалној енергетској компанији РWЕ, са седиштем у Есену, која планира да прошири рудник у овом селу.

Пролазници који су се тада нашли у близини различито су реаговали на овакав чин.

Једна жена је викала на ове активисте рекавши да је реч о уметничкој скулптури која је наслеђе свих грађана Милана и да поливање фарбом није начин да се протестује.

Неколико дана касније, уметник Маурицио Кателан јавно је подржао акцију, рекавши да му је жута боја једна од омиљених.

„Стоп субвенцијама за фосилна горива"

Статуа Виторија Емануела Другог на коњу, некадашњег италијанског краља, симбол је града Милана.

Од 1896. године, налази се на тргу Дуомо, испред миланске катедрале.

Половином марта, Рикардо Фиоре и његова саборкиња Марија полили су фарбом један од најважнијих споменика у граду.

Пре него што су извршили овај протестни чин, Рикардо и Марија су викали: „Нећемо да инвестирамо у угаљ" и „Стоп субвенцијама за фосилна горива."

Двоје активиста је потом легло поред статуе Емануела Другог, чекајући полицију да их одведе у полицијску станицу.

Иако се пре сваке акције ови климатски активисти консултују са рестаураторима, како тврде да не би уништили уметничка дела, овога пута наранџаста фарба није се опрала.

Из миланске општине кажу за ББЦ да иако су комунални редари брзо реаговали, нису успели да водом скину фарбу.

За чишћење овог споменика биће потребна интервенција рестауратора, који су сада на терену.

Потпаролка покрета Последња генерација Карлота Мустон одговара да је у питању политички потез и да су власти намерно оставиле фарбу.

Тврди и да су активисти користили исту фарбу којом је испрскана и оперска кућа Скала која је, каже, опрана без проблема.

Италија шеста на свету у инвестирању у фосилна горива

Само током 2021. године, Италија је уложила 41,8 милијарду евра у индустрију фосилних горива.

Инвестира више од Русије и Саудијске Арабије.

Један од захтева кампање „Стоп субвенцијама за фосилна горива", коју ови климатски активисти спроводе последњих месеци у градовима Италије, јесте да се новац који се улаже у фосилна горива уложи у еколошку транзицију.

Само италијанска нафтна компанија ЕНИ, која је једним делом у власништву државе, остварила је добит од 20,4 милијарде евра у 2022. години.

То је и највећи профит до сада остварен и више него двоструко већи у односу на 2021. годину, и то захваљујући високој цени гаса.

Милано је један од најзагађенијих градова у Италији, али и у Европи.

Према подацима Европске агенције за амбијент, од 332 европска града, Милано је на 303. месту по загађености ваздуха.

Атилио Фонтана, председник регије Ломбардија чији је Милано главни град, каже за ББЦ на српском да постоји стратегија и да се спроводе константне интервенције за побољшање ваздуха у Милану.

„Од ове године аутомобили евродизел 5 не могу да саобраћају центром града, као ни у ширем центру.

„Међутим, поред ове и многих других мера које смо предузели, постоје природне препреке које отежавају решавање проблема загађења, као што је позиција Милана који се налази у равници окруженој Алпима.

„Журка за крај света"

„Љути смо због обновљиве енергије" био је слоган великих демонстрација због климатских промена, који је одржан почетком априла у организацији покрета Fridaуs for future.

Тада је хиљаде младих активиста изашло на улице како би протестовали због оних који, како тврде, бесомучно користе природна богатства и остварују огромне профите на нелегалан начин.

Ови еколошки активисти намерачили су се на компаније попут ЕНИ-ја, али и друге нафтне гиганте.

Кажу да се од великог климатског протеста 2019. године захтеви до данас нису много променили.

„Научници имају конкретна решења за успоравање климатских промена, које политичари не желе ни да чују", каже Марцио Кирико, портпарол покрета Fridaуs for future, за ББЦ на српском.

„Регија Лигурија има огроман потенцијал за развој соларне енергије. Међутим, наставља да се усредсређује на ланац снабдевања фосилним горивима".

Отворени су за сарадњу са покретом Последња генерација како би деловали заједно, али, каже Кирико, ни они не оправдавају све њихове акције.

За 22. април у Риму, ова два покрета која се боре против климатских промена организоваће велику манифестацију, на којој се очекује десетине хиљада људи.

Симболичним називом „Журка за крај света", уз музику и целодневни програм, прославиће се Дан планете Земље, за коју, ако се под хитно нешто не предузме, како верују климатски активисти, остаје још мало времена.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]